Čežnja

 

Tri godine, osam meseci, šest dana smo razdvojeni i opet je sve potpuno isto. Mislio sam da će vremenom biti lakše. Ali ne vredi. I dalje ne mogu da te prebolim.

Govorili su mi neki prijatelji da si loša za mene. Znao sam da su u pravu. Ali, da li ljubavpita koja je prava, a koja ne. Ljubav je nerazumna i retko funkcioniše po pravilima razuma.

Prošlo je toliko vremena, a ja te i dalje tražim svuda oko sebe. Pokušavao sam i da ti nađem zamenu, ali to jednostavno nije to. Ni jedna nema tvoj miris, tvoju vatru, tvoje sve.

Idem ulicom i sve kao ne želim da te nađem, a sve izgraram od želje za tobom.
Kada bi samo znala koliko si mi puta došla u snove. Poželim povremeno da se nikada ne budim već samo da te sanjam.

Samo u nesvesnom smo opet zajedno. Prepustili bi se jedno drugom bez obzira na sve. Često noću sanjam kako te liznem samo vrhom jezika i odmah doživim vrhunac.

Nakon nemirnih noći, bunovan, mahinalo pružim ruku preko kreveta da te osetim pod prstima. Treba mi nekoliko trenutaka da shvatim da nisi tu i da će ovo biti još jedan dan bez tebe.

Borim se i dalje protiv sebe, ali ne znam koliko ću još imati snage. Ipak sam samo čovek, a ljudi nisu bogovi.

Možda ću uspeti da živim do kraja života bez tebe, a možda ću već danas otići do kisoka, kupiti paklicu, preći vrhom jezika preko tebe, upaliti te šibicom i  uživati u  poroku.

slika – Cristoph

16 thoughts on “Čežnja

    1. hahahha, nekih želja se odričemo, a neke ispunjavamo… 🙂 Što bi rekao Mark Tven: Nije teško ostaviti pušenje, ja sam to uradio već 1000 puta… 😀

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: