Balkanac osvaja Irsku, godina V, 21. IX 2026.

Hej, hej, hej…

Možda se pitate zašto nema dnevnika već neko vreme?

Šta da vam kažem, nije bilo nekih specijalnih dešavanja, a i malo me mrzelo da pišem ove dnevnike.

Poslednji put sam se javio pred odlazak na godišnji. Uh, godišnji… Bilo je fenomanlno samo što su te dve i po nedelje proletele kao dlanom o dlan. Lepo je imati godišnje odmore i to je najveće bogatstvo, imati što više slobodnog vremena, osim ako si u zatvoru, to ond abaš i nije idealno.

I onda se nakon lepog vremena, opuštenih dana provednih sa suprugom trebalo vratiti u Irsku.  To obično bude najteži deo. No, vratio sam se i odmah se ubacio u običajeni ritam.

O firmi nemam šta da vam kažem, sve je isto, red, rad i dsiciplina. Bila nam neka inspekcija iz kompanije za  koju pravimo neke od proizvoda. Znate ono kad vam dolazi familija, koja će potenciajalno da vas opanjkava, pa onda obrišete čak i prašinu sa gornjih delova plakara? E, tako je bilo ovde pre par dana, sve je utegnuto, zacakljeno, procedure da se obnove i nauče ko je zaboravio. Došli ljudi sa nekim sveskama, gledaju, pišu, pitaju. Naravno da sus e zalepili na mene, a pošto firmu nisam oterao u bezdan, računam da bi bilo lepo da mi zahvalnost pokažu na čeku u petak.

Pojavila se ideja da nas vode na neki događaj za Noć veštica, neko mesto gde su silni likovi obučeni u najpoznatije horor ličnosti, pa možete sa njima da se slikate. Verovatno je tu i neki dodatni zabavni program, muzika, klopa, igre, isprobavanje kostima, ono, zabava kao Politikin zabavnik. I šta se desilo? Od cele firme, prijavilo se samo nas 16 (i slovima: šesnaest), pa je zezanje otkazano. Neverovatno, ufur za dž, prevoz za dž (ako te mrzi da voziš), klopa za dž i još padne neko zezanje. Ali ćorak.

Vreme je već manje-više vrlo jesenje, meni je danima zimlijvo. Ali ne bih vas smarao svojom zimogrožljivošću.

Bilo je nekih odlazaka u Roskomon, Dablin (zoološki vrt, simpatičan, ali ništa specijalno, glavna fora su bile životinje napravljene od Lega, ali i crvena panda), sve kao što sam vam pisao i ranije. Malo Virtoslavija, malo neko pisanje, bez oscilacija.

Dečurlija? Eh. Kad imaš te mlade godine, sve ti je fenomenalno i stresa nema.

E sad, državna dešavanja i politika.

Irska planira da uvede promenu vezanu za dobijanje državljanstva. Do sad je uslov bio  pet godina života u Irskoj. Pošto neki smatraju da je to preterano lagani način da se dobije državljanstvo (u Srbiji treba tri godine, ako se ne varam) predviđene su određene izmene: osam godina života u Irskoj, dokaz o finansijskoj stabilnosti, ali i test engleskog, možda irskog. Dobro je da Irce ne propituju maternji jezik, bilo bi onoliko oduzimanja državljanstva. Najavljuju se protesti, po mrežama neki hvale, neki kude tu odluku. Pošto nisam ni imao nameru da jurim njihovo državljanstvo, ne pogađa me ta odluka. Tako da mogu mirne duše da se prirpremam za skorašnji povratak u zavičaj, čemu se vrlo radujem. Baš sam danas video reportažu gde najnovija grupa onih koji su postali Irci (makar na papiru) dolazi iz preko 100 zemalja. Irska, zemlja u kojiu dolazi ceo svet, e sad, da li će se taj svet stopiti u ejdno ili neće, videćemo.

Druga velika stvar, bio nam je nedavno Tramp u poseti, na ne neko preveliko oduševljenje građanstva. Gde se on pojavi, to je već cirkus , ali njegove izjave još i više zabavljaju pučanstvo. Izjavio je, parafraziram: „on želi da vidi ujedinjenu Irsku. Možda Velika Britanija neće biti zadovoljna time, ali šta da se radi.“   Zanimljiva izjava, zar ne? Videh i neku vest da je obećao smanjivanje američkih carina na uvoz irskog viskija. Eto, uz čašiću, dve, sve je lakše i odamh padnu dogovori.

E sad, najvažnija stvar za ovdašnju srpsku zajednicu su predstojeći izbori u Srbiji. Do sada je najbliže biračko mesto bio London.  Ovog puta su se naši posebno angažovali da se otvori biračko mesto u Dablinu. To podrazumeva slanje zahteva u London(koji je nadležan za Irsku, jer nemamo ni konzulam, a o ambasadi ni da ne pričam), pa ako nas bude 100+, onda postoji realna šansa da se glasa u Irskoj. Za sad je atmosfera poprilično optimistična, u smislu nas ima dovoljno, koji smo poslali zahtev. A šta će se dalje dešavati, to će se tek videti. Kao i uvek, kad su u pitanju domaći izbori, mora da bude neko šizenje ludenje. Naravno, nema u irskoj toliko glasova koji bi mogli uticati na sam tok izbora, ali u konačnici, svaki glas se računa.

Eto, ne bih vas više zadržavao.

Budite mi pozdravljeni, veseli i zdravi