Balkanac osvaja Irsku, godina V, 9. 6 – 28. 6. 2026.

Kao po običaju, kasnim već nedelju dana sa dnevnikom, ali već ste navikli na to.

Na ostrvu ima i nema dešavanja, kako se već uzme.

Imali smo nedavno onaj čuveni sastanak radnog saveta. Sve je sjajno, super funkcionišemo, ako se nastavi tako, biće bonusa za Novu godinu (u istom iznosu kao i prošle). Često se pitam čemu sve to? Radnički sastanak, ne bonus.  Direktori izvrte dvadesetak minuta priče po sektorima. Jeste mahom sve pozitivno, pa možda žele na taj način da pojačaju zajedništvo i pripadnost firmi. Verovatno u nekim udžbenicima piše da tako treba. Nemam pojma. U mom slučaju ne radi, poso je mesto gde idemo zbog plate. Naravno, postoje i slučajevi da volimo posao koji radimo, ali to je već neka druga priča.

Poslednjih desetak dana, nas zakačilo lepo vreme. Kad kažem lepo, onda mislim baš lepo. Gurao je cajger čak do trideset stepeni, pa je bilo toplo kao u Španiji, omiljenoj irskoj destinaciji. Naravno da je to pored radosti nekih od nas, dovelo i do ogromnog nezadovoljstva drugih. Deca su zaključila da im treba ventilator. Heh, sve je to postalo svileno.

Kad već spomenuh omladinu, utvrdili su da im je defintivno dosta da žive sa mnom i počeli su da traže stan u Atlonu. Kažu da je dovoljno blizu svim delovima Irske, pa i prestonici, te da im se čini odgovarajućim za dalje. Verovatno ste primetili da povremeno pišem o problemu nestašice stanova u Irskoj? E sad mogu da vam potvrdim i iz prve ruke da je tako, jer su oglasi skoro pa prazni, a na tih nekoliko stanova koji se nude, se niko ne javlja na mejlove. No, ne gubimo nadu, pojaviće se neko rešenje, uvek se pojavi. Bilo kako bilo, poletarci su odlučili da krenu svojim putevima, tako i treba. Lepa je ta mladost, pa su ti sve opcije otvorene i sve je lagano i opušteno.

Sad, u subotu, smo preko firme išli u avantura park u Vestportu. Odlično je osmišljen, mogu da koriste i deca (i jesu glavni korisnici, naravno) i odrasli. Nije bilo ničeg ektremno opasnog (ili da bar izgleda tako), ali je dovoljno zabavno. Prošli smo Zip lajn, veštačke stene, skok u prazno, džinovsku ljuljašku. Ima tamo i nekih dugačkih trambolina na tri nivoa (tačno vidim kako možete unutra da ostavite dete dok se park ne zatvori), visinskih staza. Problem je bio što su nas vodili kao grupu i onda je bilo previše čekanja dok bi svako stigao na red. Možda ipak treba malo bolje organizovati ljude na svim atrakcijama. A možda nemaju dovoljno ljudi, ili ne žele da ih plate, što je uvek realnija opcija. Šmekerski sam probao da se popnem na najtežem delu veštačke stene i naravno da nisam uspeo da stignem do pola. Tako je to kad čovek preceni sam sebe, pomislio lik da je neki opasni baja u naponu snage, ali juče. Iz nekog čudnog razloga, najveće ushićenje mi je bila ljuljaška. To je baš bila ona detinja sreća. I naravno da je cele subote paduckala neka kišica, nije mogao da bude lep dan kao svih dana pre toga. Posle svega smo otišli na klopu burgeri i pice, već po želji, i povratak nazad. Bez obzira što su deca možda (ne možda, sigurno) primarno tržište za avantura park, meni je bilo zabavno.

Ispratili ste da EU planira novi odnos prema emigrantima i da će zauzimati čvršći stav? Bila je skoro državna akcija kada u deportovali 42 državljana Južnoafričke Republike. Cenim da su svi bili ilegalci. Spakovali ih na avion i ajmo ča. To je poreske obveznike koštalo svega nekoliko stotina tisuća evara, ali i tako ima viška para u kasi, pa neka se troši.

Zanimljivo mi je da se recimo Šin Fejn protivi takvim akcijama (na sveopšte zgražavanje intrameka). Eto, u današanje vreme se sve izokrenulo, ne zna se više ni šta je desnica, ni šta je levica.

Što se tiče domaćeg odnosa prema strancima, ona napetost izazvana napadima u Belfastu, se umirila. Bar za sada. U svakom slučaju, čini se da su ovde ljudi i dalje tolerantni prema strancima ili makar više nego u drugim zemljama, jer su i sami isljenička nacija. Opet, pošto računaju da su bili mirni i tihi emigranti i da su samo ćutali i radili, onda nekad imaju manje razumevanja za one koji nisu takvi. Ljudi su uvek puni suprotnosti. Čak prihvataju i Engleze, što dosta govori, zar ne? Ali to ne znači da neće probati da se malo sprdaju sa njima. Sad je glavna svetska tema fudbal. Ne pamtim kada sam poslednji put pogledao neku utakmicu, ali mi je i zabavno da ispratim rezultate i tabele, i naravno, da navijam za Bosnu i Hrvatsku (i ostale male timove, Zelenortska ostrva ura… ), pa dokle doguraju. Izgleda da je i ovdašnji Lidl imao neku reklamu gde je podržao Hrvatsku u tekmi protiv Engleza, a čak je i neki tip promenio ime svog paba na jedan dan u Kroat ili tako nešto. Ne postoji loša prilika za šalu na račun dojučerašnjih okupatora Irske. Verovatno nema Irca koji nije odrastao uz priče o velikoj gladi, ali i kakav je bio odnos Britanca prema tome. Baš sam ovih dana naišao na citat koji je u temi (iz dvotomne knjige o irskoj gladi/genocidu, koju nisam pazario, samo mi iskočila reklama): „Irska 1846, vojvoda od Kembridža je navodno izjavio: truli krompiri i morska trava , ili čak obična trava, kada se pomešaju pomešani, mogu da budu izuzetno hranjiv obrok. Svima je poznato da Irci mogu da žive na bilo čemu, a trave ima dovoljno u poljima.“

Dobro, to je malo i plemićki pogled na sve one koji nisu plemstvo, bez obzira o kojoj zemlji pričamo, a ni crkva nije bila potpuno nevina u celoj priči. Ah, te elite.

Izgleda da će Irska predsedavati EU od jula, možda je to prilika za Srbiju?

Pre nekih godinu dana (a možda i više) po Dablinu su rasporedili kante za smeće, ali samo za staklo. E sad, da li je do dizajna ili do ljudi (uvek se treba kladiti na ljude), ali nešto ne funkcioniše. Kante imaju više smeća nega flaša, pa je projekat u minusu od nekih pola meleona. Ljudi su svugde ljudi i teško je protiv toga. Osim ako su Nemci, oni ozbiljno gledaju na sortiranje i reciklažu.

Počeo je da radi i ovdašnji bazen na otvorenom. Nisam ni jednom ušao, prvo jer je maleceki.  Drugo, jer vrlo sumnjam u čistoću vode. I treće, uprkos povremenim toplijim danima, još više sumnjam da bi bilo dovoljno toplo za kupanje (bar za mene). I naravno da su jedini slobodni teremini za odrasle u neko doba uveče, nešto oko 19h, rekao bih. Pazi da ne uđem u to doba u otvoreni irski bazen, pa sve i da je najčisitji na svetu.

Lokalne novine su objavile da je dvoje policajaca iz Roskomona dobilo novo zaduženje. Deo su straže koje će biti u vozovima i tim se brinuti za održavanje javnog reda i mira. Lično nisam nikad video bilo kakva problematična ponašanja u vozovima (osim kad neko preglasno sluša muziku/filmove), ali pošto se ne vozim svaki dan, možda i nisam najmerodavniji da kažem.

Grupa Kineza je nedavno pokrenula pedikir/manikir posao i ima mesta za desetak ljudi. Pedikura je na varijantu: gurneš nožice u neku kadicu i tu se dešava magija, možda imaju one ribice što jedu kožu ili tako nešto? Ok, znam da to nije pedikir, ali znam da im nešto rade u tom salonu, a šta tačno, ne bih znao. Oslikavanje noktiju mi je jasno i taj segment im takođe odlično radi. Izgleda da Irkinje vole da imaju ukrašene nokte. Kad god prođem, neke žene sede u salonu, pa je verovatno pametan bizni koncept.

Što da vam rečem, kreću neke promene, pa ćemo dalje videti šta će biti…

Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy