2118. je blizu

Negde na Zemlji 2118.godine „I kaže meni deda: Vi današnj klinci nemate pojma šta je pravi provod. Mi smo se tako dobro provodili na Fejsbuku, Instagramu, Tviteru. A ne kao vi sada, tu nešto samo gledate u neke holigrame.“ Začulo se glasno smejanje. Devojka zelene kose, mlečno bele kože i crvenih očiju posmatrala je tri […]

More

Talasi, plavetnilo, beskrajna voda. Sunčevi zraci se nežno odbijaju o površinu, koja se lagano mreška. More… Ne mogu da ga podnesem, zapravo mrzim ga. Postoje ljudi koji obožavaju sunce, more, pesak, slan vazduh. Nije mi jasno. Svaki dan sam na moru i ne vidim nikakvu lepotu u svemu tome. Proklinjem dan kada sam prvi put […]

Razgovor

Kroz veliki prozor, sunčeva svetlost je nežno osvetljavala prostoriju veličine petnaestak metara kvadratnih. Ispred prozora je stajao izrezbareni drveni sto, na kome su ležale urende gomilice papira, olovke u drvenoj čaši, kožni rokovnik, kao i kutija sa marmicama. Na zidove su bile prislonjene police sa brojnim knjigama, a gde nije bilo polica, nalazile su se […]

Zatvorski bluz

Kao i sve drugo u životu, tako je i zatvor prihvatio mirno i bez nervoze. Vrlo brzo se navikao na zatvorski režim. Nije mu teško palo ni rano ustajanje ni preveliki broj zatvorenika smeštenih u premale ćelije ni teški uslovi života. Znao je da je kriv i da se razlogom nalazi na tom mestu. Odslužio […]

Rutina

Petočlana porodica se okupila za trpezarijskim stolom. Tišina nije bila deo njihove rutine. Dečak od dve godine sedeo je u hranilici i sam sebe hranio. Čokoladni griz je većim delom završavao po dečaku, stolu, podu, a najmanje u njegovim ustima, ali to nije naročito smetalo nikome od prisutnih. Devojčica od šest, sedam godina pokušavala je […]

Poslednja ruka

U krčmi je vladala neoubičajena tišina za ovo doba večeri. Svakodnevni žamor, ustupio je mesto, neprobojnom muku. Čak je i mehanički klavir ćutao u svom uglu, zaboravljen od svih. Za samo jednim stolom se igrala partija, svi drugi stolovi, bili su ostavljeni, sa sve kartama i novcem. Barmen je mirno brisao čaše, naizgled ne obraćajući […]

Krug

„Kuj u’vati gumenog patka, dobiva još jednu vožnju!“, čuo se glas preko razglasa. Zadivljeno sam stajao i posmatrao vrevu ispred. Miris šećerne vune i pečenja mi je ispunjavao nozdrve. Ljudi su se vrzmali oko raznih atrakcija- automobili na sudaranje, streljana, balerina, kuća ogledala i mnoge druge. Ali moje oči su bile tu samo za ringišpil. […]

Soba 23

Čuo sam razne neproverene priče, iskaze sumnjivih svedoka i uvek je to bio prijatelj prijateljevog kuma ili neka druga slična odrednica. Morao sam da proverim, jednostavno me suviše kopkalo. Na kraju krajeva, ovakve priče se i očekuju od tvorca i jedinog istraživača, sajta Nadrealne prevare.  Zato sam otišao da se lično uverim. Hotel Verona bio […]

Suze i smeh

Uvek sam bio drugačiji od ostale dece. Obično sam bio više okrenut ka sebi, nego ka drugima. Ni previše nasmejan, ni previše tužan. Ravnodušan, moglo bi se reći. Niti sam se previše radovao novim igračkama, niti su me rastuživale kazne ili uvrede. Kada sam bio mlađi, roditelji su posumnjali na autizam ili nešto slično. Naravno, […]

%d bloggers like this: