Balkanac osvaja Irsku, godina V, 29. 6 – 20. 7. 2026.

Srećan vam ovaj lep i topao letnji ponedeljak.

Primetićete da i ovo javljanje pokriva duži vremenski period. Šta ćemo, kad se tako namestilo.

Preduzeće? Uobičajeno bez promene. Šljakamo, mahom gađamo ciljeve, ne gnjave nas previše, svi srećni i zadovoljni. Za 4.juli su nas častili klopom, jer ipak smo mi amerikanska firma. Prošli vikend je bio porodičn dan, sa klovnovima, skakalicama i sličnim zanimacijama za malu nejač. Sad, u petak na subotu, radili smo skraćeno, šest sati. Smena je trajala od osam do dva i da vam kažem, to i nije tako loše, mogao bih da se naviknem na takvo radno vreme. Jasno je da to neće potrajati.

Dešava se na ostrvu svašta nešto. Tako to biva u letnjem periodu. Jedna od većih vesti, bila je replika španskog jedrenjaka koji je došao u Sligo, grad na zapadnoj obali. Brod Andaluzija je došao na dve nedelje i kanda je bila velika zainteresovanost građanstva. Evo i LINKA. https://www.facebook.com/elgaleonandalucia  Drugar je predložio da odemo njegovim autom i pogledamo brod. Naravno da sam odmah bio za. Jer, ima li išta bolje od gusarkog života? Sligo je otprilike na sat vremena udaljen od nas. Čak je i omladinac pristao da nam pravi društvo. Šokantno, zar ne? Dan se namesestio umereno oblačan, ali bez padavina. Naravno da je bio ogroman red ljudi, koji su čekali da dožive svoj pomorski dan. I brod je stvarno fora, baš mi se svideo. Jasno je da sam se tih dana naložio na celu tu priču, pa sam gledao gusarske filmove i čitao knjige sa tom tematikom. Došao je pre par dana i brod koji je replika Kolumbove Svete Marije, jedino što je poprilično daleko od nas, malo iznad Dablina, pa je ipak preveliko cimanje. Negde ispod Londona s eizgleda nalazi najveći aktivni jedrenjak, pa ko je u fazonu.

Malo sam se družio i sa onom ekipom radnika na daljinu. DA, oni gde se šlepam, folirajući se da sam nekakav pisac. To je takođe uvek zabavan događaj, bilo je i par novih ljudi, pa smo lepo ćaskali. Pošto je u jednom od omiljenijih pabova došlo do promene uprave, malo su živnuli sa dodatnim programima. Poklopilo se da dok smo mi imali naše druženje, organizovna je  „bitka bendova“, Irska protiv Ukrajine. Dobro, nisu bili bendovi, već grupica ljudi koji pevaju uz pratnju gitara. Ukrajinci su se ozbiljno pripremili, odštampali pesme i njih desetak je pevalo od folka do popa.  Bilo je dosta Urkajinaca i u publici, tako da bih rekao da je za njih bilo posebno emotivno. Teška je muka izbeglička. Irci su pevali svoje pesme, odnosno pesme na engleskom, pa su se tu nekako provukli i Bitlsi, ali i Zombi kao najirskija pesma ikad.  Tu se publika već bolje snalazi, pa je bilo vieš grupnog pevanja. Selo je u fazonu da se priprema za Festival ruža. Propustiću i ove godine, ali će omladinci moći da ga vide. Omladina je i dalje u potrazi za novim stanom i potencijalno novom šljakom. Ako ništa drugo, sin naslednik je počeo da nam sprema neke neobične kulinarske igrarije. Uvek podržavam da neko kuva za mene.

Nisam propustio priliku da pogledam i novog Odiseja. Vrlo mi se svideo, uprkos besu koji je izazvao kod osetljive internet zajednice. Statistika kaže da sam za ovih nekoliko godina pogledao 76 filmova u bisokopu. Moglo je to i bolje, a nije da sam nezadovoljan.

Vreme je česta tema razgovora u Irskoj. I sad se dešava da smo dobili nezapamećni toplotni talas, koji podiže temperature čak do trideset stepeni(ne stalno, naravno i obično samo na par sati). A nema kiše. I onda je vlada donela odluku da se u nekim delovima zemlje sprovede zabrana nenamenskog korišćenja vode. Nema zalivanja cveća, pranja fasada i tako to.Ima i telefon da se prijavi nelojalni komšija.  Čudna je to odluka za zemlju gde kiša pada bezmalo 300 dana godišnje. Šizenje ludenje.

Povremeno mi iskače FB stranica irske Garde. Često kače objave koje su, iako šaljive, vrlo ozbiljne „Da li je to ptica, da li je to avion? Ne, to je neko ko je vozio 180km/h“ i onda slika auta,  objašnjenje prekršaja. Naravno da je urnebesno. Jeste smešno, ali verovatno makar malo uitiče na kolektivnu svest? Zamišljam trenutak kad MUP Srbije pone sa objavama tog tipa. Dobro, prvo treba da počnu da rade svoj posao, zar ne? Poprilično neverovatno, ali šta je čoveku  preostalo nego da se nada?

Uskoro mi se bliži godišnji i u petak, odoh na zasluženi odmor. Ah, jedvčekanje.

Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy