Prevara

Nedavno sam sedeo sa starim prijateljom, Slavkom. Ne kažem star samo zato što sno dugo prijatelji,  što i jesmo, već je i stariji od mene dobrih petnaestak godina.

Uz kafu i piće, razgovor se produžio na celo veče. Slavko ima malu kuću u centru, koju je nasledio od dede, a koja mu je bila oduzeta posle rata i vraćena pre desetak godina. On tvrdi da mu je kuća vraćena samo zato što nema dovoljno mesta da neko od tajfuna podigne zgradu ili bar veću kuću. Slavko ima svojih tridesetak kvadrata kuće, u kojoj živi sa suprugom. Deca su im velika i otišla su svojim putem, tako da moj prijatelj ima taman koliko mu treba da uživa sa svojom gospođom. Najlepša stvar njihove kuće je malo dvorištance u kome ima dovoljno mesta za jedno drvo i za stočić ispod istog. Iskoristili smo ove poslednje lepe dane da uživamo u sedenju ispod drveta.

Slavko je potpalio i mali roštilj, što zbog pripremanja hrane, što zbog atmosfere.

Što je veče više odmicalo, to je naš razgovor bio sve slobodniji. U jednom trenutku, Mirjana, Slavkova žena nas je pozdravila, nežno poljubila Slavka i rekla da ide na spavanje. Sa osmehom sam ispratio tu scenu.

Kada smo ostali sami, Slavko me iznenada upitao:

„Znaš li da za ovih trideset i pet godina nisam nikad prevario Mirjanu?“

„Je li?“, upitao sam iznenađeno. Iskreno, nisam ni ja od onih koji traže zabavu sa strane, ali mi se Slavko činio kao neko ko je ipak ludovao tokom mladosti.

„Znaš li zbog čega?“, upitao je između dve čašice.

„Zbog ljubavi?“, pretpostavio sam.

„Naravno“, odgovorio je. „To je jedan faktor, ali bio je tu i drugi. Strah.“

„Aaaa, to je u pitanju?“, nasmejao sam se i nastavio da ga podbadam. „Plašio si se da te Mirjana ne otkrije? Dobro, nije to sramota. Nisi prvi koji se plaši rođene žene.

Nasmejao se.

„Nije to samo strah od žene, mada nije ni to nevažno. Davnih godina na početku našeg braka, rekla mi je da će ako sazna da sam je prevario, odseći moj ponos i staviti ga u teglu sa formaldehidom.“

Zagrcnuo sam se i nesvesno skupio noge. Slavko je primetio moju reakciju i takođe se nasmejao.

„Pretpostavljam da se šalila, mada opet nisam želeo da rizikujem. Radio sam u velikom sistemu, bilo je mnogo žena, ali sam bio svestan da svaka prevara vrlo brzo izađe na videlo. Svi smo u firmi znali ko je sa kim bio. Međutim ne pričam samo o strahu da budem otkriven i da tako upropastim brak i rasturim porodicu. Govorim o mnogo dubljem strahu.“

Sad sam već zbunjen. Šta li ima strašnije od gubitka ponosa?

Ćutao je neko vreme i ispuštao oblačiće dima u vazduh.

„U retkim prilikama kada sam imao priliku da švrljam, nisam se plašio ženine osvete. Ne, nikako, plašio sam se da ne omanem.“

Upitno sam ga pogledao.

„Prvo čovek treba da čeka da se sve namesti i osoba i vreme i da su male šanse da procuri i sto drugih đavola i zamisli da nakon tolikog truda omanem u samoj završnici. i pružim toj ženi neki potprosečni seks.“

„Uh, to je baš nezgodno“, složio sam se. „Nikad nisam razmišljao o tome. „

„Nikad nisam bio neki ljubavnik. Kada bih omanuo, samopouzdanje bi mi bespovratno otišlo“, nastavio je Slavko. „Mnogo stresa bi časkom dovelo do pada polne moći, možda i zauvek.  Vama je sada lako. kupiš tabletice, sprejeve, čuda, možeš čak i da odeš an plastičnu hirurgiju da ugrade pumpu, koja će te podigne kad god ti treba. Zato, da bih izbegao stres i sramotu, kad god bih bio u prilici da prevarim suprugu, lepo bih se izvukao nekom šalom, pijanstvom ili nečim trećim. Posle bih čekao prvu priliku da se vratim u svoj dom i tu bi bilo sve u redu. Nekad bi seks trajao pola minuta nekad celo veče i svi vi vili zadovoljno. Kažem ti, nije to malo seksa sa strane vredno tolikog stresa.“

Ćutali smo neko vreme, obojica izgubljeni u svojim mislima. Eto, tolike godine imam i tek sad mi sve otvorilo pred očima. Ustao sam naglo, pozdravio prijatelja i krenuo ka kući. Večeras će biti lud provod sa jedinom i najdražom suprugom.

Slika – Tumisu

6 thoughts on “Prevara

  1. Meni se, nakon spominjanja formalina, u glavi javilo pitanje: „Kako li bi nabavila formalin?“ i verovatno bih odmakao od teme i zašao u problematiku naglog nicanja velikog broja apoteka 😀 .
    Sreća pa ti znaš o čemu pišeš. Zanimljivi razlozi. Poražavajući za partnera, ali whatever works 🙂 . Prošle nedelje sam baš diskutovao o tome sa nekim i slučajno doznao da je za hrpu ljudi iz mog okruženja reči monogamija i vernost ne postoje u rečniku. To su sve stariji ljudi. Sa podužim bračnim stažom. Užasna stvar, kad se zamisliš. Zar je toliko teško biti zadovoljan onim/om kog već imaš?

    1. Nisam se udubljivao u problematiku nabavke formalina… Inače, slažem se konstatacijom o monogamnosti. ljudi danas slabo mare za te zastarele običaje…. 😀

  2. To varaju valjda ovi što su se zajebali dok su vagali sa kime će da provedu život. Pa negde prevagnule pare, negde izgled, negde nekretnine. Nemam pametniji odgovor.

  3. Ajd’ da kažem i ja šta mislim o varanju, da nije zla ne bi znali šta je dobro, da nije ružnog ne bi znali šta je lepo, da nije varanja ne bi znali šta imamo kod kuće, verovatno postoji i bolji način da se podsetimo koliko volimo ono svoje, al’ ni ovaj nije neefikasan. A da se tad razmišlja o bilo čemu, ne mora to biti strah, verovatno do toga ne bi došlo. Al’ sviđa mi se pričica.

    1. Potpuno si u pravu, teško je znati šta j edobro, kada ne znaš šta je loše… Svako se na svoj način nosi sa teškoćama postojanja… 🙂 Glavni lik je izabrao da se plaši… 🙂

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: