Krasnopis

Verujem da se mnogi od vas sećaju prvih lekcija o pisanju, kada su nas terali da pišemo linije, kose tanke i uspravne debele. Što se mene tiče, nisam daleko odmakao od toga, moj rukopis izgleda kao da je pisala svraka doktor levom nogom.

Ali to ne znači da mi nije drago kada vidim da ima ljudi koji mogu da se pohvale krasnopisom. Pogotovo u ovo digitalno vreme, kada većina olovku u ruku uzme samo kada treba da se potpiše.

Pre nekoliko dana sam bio na fenserajskoj žurci. Nisam baš bio time oduševljen, ali šta da se radi. Izvukao sam najkraću slamku u redakciji i meni je zapalo da radim reportažu.
Sama žurka je bila očekivano dosadna, muzika bez muzike, pijana klinčadija, polugole devojčice. Ukratko, daleko od onog što bih smatrao zabavnim. Što nije ni čudo, pošto sam bar petnaestak godina bio stariji od većine prisutnih.

Međutim, privukla me rasprava koju sam čuo za jednim stolom. Zaintrigiran, prišao sam malo bliže.

„Jesi li ti išao u školu? Jesi li učio krasnopis?“

„Ne vidim u čemu je problem?“ , odgovorio je drugi glas.

„Ne vidiš? Jesi li zaboravio osnovno pravilo pisanja: kosa tanka, uspravna debela?“

„Daj. Mojne me smaraš, učiteljica mi se popela na glavu sa tim u prvom razredu.“

„Džabe, kada opet nisi naučio. Vidi šta si uradio. Niti su uspravne tanke niti su kose debele. Sve su neke krivulje, kao da si nogama pisao.“

Mladić, zaštitnik krasnopisa, primetio je da ih gledam, pa mi se obratio.

„Evo gospodine, kažite vi, jesam li u pravu.“

Bacio sam pogled na ta njihova pisanija i klimnuo glavom.

„Potpuno si u pravu, stvarno se ne zna da li su prave ili kose linije, da li su tanke ili debele. Budimo realni mogao si i više da se potrudiš.“

„Eto, vidiš šta kaže čovek, daj to ’vamo, sad ćeš da vidiš krasnopis.“

I odmah zatim, mladić je na stolu uz pomoće kreditne kartice izvukao tri lepe prave bele linije.

„Evo, ovo su linije, ova treća je za vas.“

Odbio sam ukazanu čast, srećan što još uvek ima klinaca koji u ovo digitalno doba mare za krasnopis.

15 thoughts on “Krasnopis

  1. Mislim da je sjajna priča.
    Ovoga puta nisam ni pomislila da je tvoja. Izašao si iz nekog svog prepoznatljivog fazona što je dobro. Ali duhovito napisana kao i uvek. 🙂

      1. Gospođa…
        I meni zvuči sumanuto kad kažem da sam gospođa, ali tako je zvanično…
        SVe što napišeš je u tvom fazonu, ali je dobro kad se fazon širi i razvija da može u sebe da obuhvati različitost i kontradiktornost svata.
        Al, se napričah.
        Poenta je, sviđa mi se!!! 🙂

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: