Na vratima je stajala krupna žena, bujnih grudi, jakih ruku, naviknutih na težak rad. Podbočeno je posmatrala sitnog muškarca, koji je pokušavao da prekorači kroz kućni prag, ali se samo teturao levo-desno.
„Pijanduro jedna, opet si došao kući uvošten! Pa je li zato ja po ceo dan ribam i krpim tuđe gaće? Umesto da nešto radiš, samo uzalud trošiš hartiju,a zapravo po ceo dan ločeš sa onim tvojim propalicama!“
Zvuk šamara je ispunio noć.
„Evo ti još jedan, možda te malo povrati.“
Još jedan šamar je odjeknuo.
Zbunjeni pijanac se klatio u krug ispred vrata, dok su mu obrazi brideli.
Nekolicina njegovih pajtaša, takođe pristojno nacvrcanih, grohotom se smejala.
„Ala te tresnula, pazi da ti glavu ne odvali.“
„I ti si mi neki muškarac.“
„Papučiću.“
Žena je oštro pogledala u veseljake.
„Sledeći koji otvori usta, dobiće svoju porciju.“
Pokunjeno su spustili glave i prestali sa dobacivanjem, mada su se i dalje tiho smejuljili.
Probao je zapličući jezikom da objasni teruravi pijanac.
„Ali, draga moja, ceo dana smo probali da shvatimo osnovne principe koji nas okružuju, pa smo se malo zaneli.“
„Ćuti! Džigericu si mi izeo! Kada samo pomislim da si odbacio lekarsku prasku da bi škrabao brojeve i opijao se. Mogla sam da budem dama, a ne pralja. Ne mogu više, dok se ne otrezniš,nećeš ući u kuću.“
Sa tim rečima, uz glasan jecaj, je zalupila vrata.
Pijanac je nekoliko trenutaka zbunjeno trpeptao i dalje se nesigurno klateći levo-desno.
Onda mu se osmeh razlio licem.
Mahnuo je rukom i pozvao braću po kapljici.
„Neće više biti pralja, he, sad će videti. Dajte onaj konopac na kome suši veš i ono bure za pranje.“
Sledećeg dana, ispred Panteona stvorila se ogromna gužva. Činilo se da je došao svaki stanovnik Pariza.
Grupa blago pijanih veseljaka, još uvek nesigurnih na svojim nogama, je stajala u dvorani, dok se iza njih klatilo bure koje je za vrh kupole bilo privezano kanapom za sušenje veša, dužine šezdeset i sedam metara.
Pralja se probijala kroz masu, malo jakim rukama, malo oštrim jezikom.
„Šta si sad uradio, nesrećo jedan?! Hoćeš ceo Pariz da nam se smeje?!“
„Draga moja, samo sam hteo da odam počast tebi i svemu što si učinila za mene. I ne želim da više pereš tuđe gaće.“, odvratio je veseli pijanac.
„Grom te ne ubio, šta sam ja bogu zgrešila, pa da s tobom ovakvim završim? Sad ćeš da me zapamtiš.“
Baš kada je svoje snažne ruke prislonila na vrat njenog nežnog muža, začuo se glas.
„Ja se izvinjavam što prekidam ovu porodičnu raspravu. Dolazim iz La Presa i hteo sam da mi kažete nekoliko reči o ovom što ovde danas vidimo. Naše čitaoce bi zanimalo ko se usudio da oskrnavi ovaj hram.“
„Naravno, vidite, sinoć sam se malo zapio sa drugarima, pa mi se sve vrtelo i zemlja i sve drugo i onda…“
„I onda ste došli na ideju kako da ljudima predstavite zemljinu rotaciju?“, uzbuđeno je uzviknuo novinar. „To je jednostavno genijalno. Znate, ja se materski bavim proučavanjem fizike, daleko sam od vašeg nivoa. Kako se zovete, gospodine?“
Pralja je brzo namestila pramenove koji su joj iskočili.
„Ovo je Leon Fuko, moj uvaženi suprug, ja sam mu malo pomogla oko ovog eskperimenta. Uvek sam verovala u njega, to i treba da rade supružnici zar ne. Baš sam htela da mu malo namestim frizuru. Sad će on sve lepo da vam objasni.“
Fuko se počekao po crvenom nosu i nelagodno započeo.
„Uh, sada bi mi dobro legla čaša vina. Teško je to reći ovako u nekoliko reči, ali probaću da objasnim vašim čitateljima što jednostavnijim rečima. Vidite, bure je zakačeno za kupolu i onda, pošto se Zemlja ovaj, rotira, onda i bure predstavlja klatno i sad možete da vidite, da ovaj…“
„Pomeranje vertikalne ravni u kojoj klatno rotira u odnosu na Zemlju. Tako jednostavno, a opet genijlno. Učinili bi ste mi izuzetnu čast kada bi me primili za učenika.“, dodao je uzbuđeno novinar.
„Vi ste gospodine Fuko, najveći um današnjice, ovog trenutka idem da pripremim članak za štampu. Ljudi iz cele Evrope će doći ovde da se osvedoče o vašu genijlanost.“
Negde u pozadini čuo se praljin glas.
„Stanite u red, pa će svako od vas, za samo tri franka po osobi, imati priliku da vidi genijalni eksperiment, mog genijalnog muža, koji uvek ima genijalne ideje. “
Sve žene su iste… 🙂
Odlična priča Šone!
Ne bih ja to tako generalizovao… 😀
Znam, šalim se… Ako je genijalan i zarađuje brdo para – nek je i pijanac….
Hahaha…
Ja mogu da se šalim na račun žena i ja sam jedna od njih… 🙂
dobitna kombinacija… 😀 Jeste, ja kada bih rekao, ispao bih muški šovinista… 😀
Bio sam pijanac, a sad više ne…
Super priča. 🙂
šta ti bi da prestaneš? 😀
🙂
🙂 🙂 sad znamo kako je nastalo Foucaultovo klatno!
Da, ko bi rekao… 😀
Sjajna priča 😀
A kao žena smem i mogu da primetim da su žene gori deo čovečanstva.
a nikako, mrtva je trka… 😀
???