Čistoća je važna

„Vi se u vašem poslu srećete sa najrazličitijim ljudima?“

„Naravno, znate kako kažu, sto ljudi sto ćudi, sto žena, dvesto… khm, izvinite. Da bilo je tu raznih, od najvećih mozgova našeg društva, do najvećih budala. Kada bih počeo da vam pričam, ne biste mi verovali šta mi se sve događa.“

„I kakvo je vaše mišljene o gospodinu Peri  Piskaroviću?“

„Sve najbolje. Odmah se vidi da je pravi gospodin. Auto mu je čist kao čaša.“

„I šta vam to govori?“

„Čovek koji vodi računa o svom autu, vodi računa o sebi i drugim stvarima. Što bi se reklo, domaćin čovek. “

„Jasno. Hajde nam vi  lepo ispričajte svojim rečima šta se dogodilo.“

„Vidite, gospodine sudija, ja sam jedan običan čovek. Supruga i ja imamo troje dece i četvrto na putu. Nije nam lako, ali se nekako borimo. Teško je zaraditi dinar, a socijalana pomoć je nikakva.“

„Naravno, nije nikome lako u ova teška vremena“, saosećajno je rekao sudija.

„Tačno. I idem lepo i mirno ulicom, gledam oko sebe, kad  sam primetio auto, sija kao iz prodavnice. Prišao sam mirno i otključao auto za nekoliko minuta i baš kad sam želeo da ga startujem, osetio sam nečiju ruku na ramenu. Okrenu sam se i video, ovog ovde, Peru.“

„Gospodine Piskaroviću, možete li vi sada da kažete svojim rečima, kako ste doživeli tu scenu“, predložio je sudija.“

„Nema tu mnogo šta da se priča. Taman sam dovezao auto sa pranja i pošao sam na sastanak. Setio sam se da su mi pitanja za gosta ostala u autu, pa sam požurio da se vratim.  Tada sam primetio ovog, ovde prisutnog lopova kako mi obija auto.  Nekako sam prikupio svu svoju snagu i hrabro mu prišao. Šta to radiš, upitao sam ga. Na moje reči, on je počeo da mi nešto priča o deci, ženi, nemanju posla. Sećom, pa je u blizini bio policajac. Dalje je sve išlo svojim tokom i evo nas ovde. Nadam se da ćete ovom lopovu odrediti odgovarajuću kaznu.“

„Polako, polako. kazna će biti u skladu sa zakonom“, rekao je blago sudija. „Mi smo ovde da pre svega delujemo preventino na počinioce, da ne ponove ovakvu grešku“

„Da, da mogu da naprave neku drugu“, progunđao sam.

„Molim vas, da se uzdržite, gospodine Piskaroviću“, progunđao je sudija oštrije. „Mogao bih da vam odredim kaznu zbog nepoštovnja suda.“

Nadureno sam prekrstio ruke.

„Zašto ste se odlučili za auto gospodina Piskarovića? Koliko vidim, u pitanju je stariji model Škode. Ne verujem da ste mogli da postignete neku cenu“, zainteresovao se sudija.

„Vid’te gospon sudija, stvar je u tome da je bio čist. Nikad nisam ukrao prljav auto. Još mi samo teba da tražim perionicu. A ne, samo čisto je dovoljno dobro za mene. Š’a ćete, rekao mi doktur da imam neki poremećaj i da tu nema leka.“

„Zanimljivo“, nadovezao se sudija saosećajno.

„Šta ću kad volim čistoću. Meni  je uvek majka pričala da je čistoća pola zdravlja“, odvratio je lopov-čistunac, Štekić Siniša.

„Bolje da te učila da nije lepo da kradeš“, rekao sam sebi u bradu.

„Dosta mi je vaših upadica“, sudija je iznervirano lupio čekićem o sto. „Kažnjavam vas sa deset hiljada zbog ometanja sudskog procesa.“

Zapanjeno sam gledao u sudiju.

„Dalje“, nastavio je sudija. „Gospodin Pera Pisakrović se kažnjava sa dodatnih dvadeset hiljada zato što je čistoćom svog automobila izazvao pogrošanje bolesti uvaženog gospodina Štekića. Gospodina Štekić se proglašava nevinim. Sud će u skladu sa svojim mogućnostima, podneti zvanični dopis socijalnoj službi da se porodici gospodina Štekića obezbedi socijalna pomoć u višem iznosu.“

„Ma, najbolje da mu date i neki posao u Čistoći„, već sam komentarisao, ne obraćajući pažnju na ljutit sudijin pogled.

„Dodajem vašoj kazni još petnaest hiljada. „

Samo sam rezignirano slegnuo ramenima, ignorišući sudijino vikanje.

„Koliko vidim pre ću ja završiti u zatvoru zbog toga što nemam odakle da platim kazne, nego ovaj što krade automobile.“

„To ste trebali da mislite pre nego što ste pustili jezik. Moderno sudstvo je tu da pomogne tim nesrećnim izgubljenim dušama. Takođe, sud će uputiti i zvaničan dopis javnom preduzeću  Čistoća,  sa napomenom da bi gospodin Štekić bio izuzetan rukovodeći kadar, iako je završio samo tri razreda osnovne škole.“

„A da i ja pomognem mučeniku, pa da odvajam nešto od svoje plate?“, pitao sam sarkastično.

„Odlična ideja“, složio se sudija. I gospodin Piskarović će narednih godinu dana odvajati dvadeset procenata od svoje plate za gospodina Štekića. Bravo, gospodine Piskaroviću, svi mi moramo stati na put nazadnim balkanskim razmišljanjima.“

Krenuo sam iz sudnice spominjući pravdu, slepilo, popustljive sudije, rupe u zakonu. Naravno, sve sam ih spominjao u sebi, nisam mogao da priuštim nove kazne.

Slika – Pixelpower-01

„