Skip to content
Oduvek sam tvrdio da sam liberalan, otvoren prema ljudima svih oblika, boja, psihičkog i fizičkog sklopa. Živi i pusti druge da žive, to je bio moj moto. Evo na primer, homoseksualci ili kako ih danas zovu gejevi, a u moje vreme su jednostavno bili –pederi.
Ni oni mi nisu nešto posebno smetali. Dok sam bio mlađi, mislio sam da što ima više pedera, to znači da ima i više devojaka za mene. Jasno vam je da uopšte nisam registrovao postojanje lezbejki. Na moju žalost, nisam primetio prelivanje velikog (ili bilo kakvog primetnog) broja devojaka u moje okrilje. Sad sam stariji, pa me devojke i tako ne dotiču, te je i moje interesovanje za homoseksulace još i manje.
Bar sam tako mislio do skoro.
U poslednje vreme, broj honorarnih poslova mi se drastično smanjio. Nisu u pitanju moje godine, pošto i stariji od mene rade punom parom. A da ne budem lažno skroman, ružniji, a i gluplji od mene imaju posla preko glave. Sve što dobijam su kojekakve slabo plaćene budalaštine.
Šta meni fali, da nisam možda gubav?
Situacija je već postala zabrinjavajuća, računi se gomilaju, a prihodi se smanjuju. Već sam pomišljao na najgore. Moraću da postanem plaćeni politički internet komentator – bot.
Baš tih dana, u vreme moje najveće ranjivosti, sreo sam prijatelja koga nisam video jedno 13 godina. Uvek je bio veoma uglađen, što se kaže, držao je do sebe. A koliko vidim to se nije promenilo ni sada.
Uz piće smo se pretresali različite teme, te smo tako došli i do situacije na poslu. Požalio sam se na probleme sa kojima se srećem u poslednje vreme. Nakon što me je pažljivo saslušao, Vladica se nasmejao i nehajno odmahnuo rukom.
– Tvoj problem, dragi prijatelju, je što nisi homoseksualac.
– Problem? Od kada je to problem?
– Heh, da li je moguće da imaš toliko godina, a da si i dalje toliko naivan? Bar ti kao neko ko radi u medijima, moraš biti svestan da možeš da napreduješ jedino ako si homoseksualac, ili bar da ljudi misle da si gej. Ne bi mi poverovao ko je sve od javnih ličnosti homoseksualac. Spisak bi bio kraći kada bih ti rekao ko nije.- dodao je uz osmeh videvši izraz na mom licu.
Prvo sam bio zapanjen, ali onda sam malo bolje razmislio i shvatio da je bio u pravu. Svi oni koji dobijaju najbolje honorarne poslove su – pederi. To saznaje me pogodilo. Tako dakle, biću osuđen da pišem reklame za neku bednu radio stanicu iz Pirota i da vodim izbor za mis kukurznog polja Krušara.
Vladica me posmatrao i nakon nekoliko minuta mi rekao da postoji rešenje za moj problem. Bio sam zapanjen, jer sam znao na šta cilja.
– Molim? Pa ja nisam peder. – zbunjeno sam odvratio.
– Vrlo dobro znam da nisi, jer ja jesam. A mi obično znamo ko jeste, a ko nije.
Tek sam sada ostao zapanjen. Vladica peder? I dalje nisam mogao da se saberem, sav sam se oduzeo. Nemoguće, zajedno smo jurili devojke, sve dok on nije otišao preko grane.
– Sve devojke koje sam imao su zapravo bile maska i glavni razlog zašto sam otišao je bio taj što više nisam mogao da živim dvostrukim životom. Ali o meni ćemo drugi put. Važnije je to da mogu da ti pomognem.
– A ne, neću da ti se podam. Ja sam srećno oženjen. – skrušeno sam izustio.
– Ne slušaš me, dragi prijatelju. Nije bitno da li si homoseksualac, bitno je da li ljudi veruju da jesi. A tu ja stupam na scenu, biću tvoj Obi Van na tom putu boje duge.
U početku sam oštro negodovao, ali mi je napokon ušlo u glavu, da ću biti potpuno bezbedan što se tiče moje seksualne orijentacije. Samo ću glumiti pedera u javnosti, a ko me tome može bolje načiti, ako ne jedan pravi peša.
I tako je sve počelo. Već isto veče smo se zajedno pojavili na zabavi gde me je Vladica predstavio kao svog bliskog prijatelja. Nismo se držali za ruke, niti je uopšte bilo fitzičkog kontakta između nas, osim njegove ruke na mom ramenu, ali sam primetio da me svi posmatraju drugim očima.
Sledećeg dana je pod njegovim vođstvom počela promena mog izgleda: garderoba, frizer, manikir, kozmetičar, teretana…
Moja supruga, pošto je savršeno puna razumevanja, shvatila je da i ona mora da glumi. Zato me je, kao bajagi, izbacila iz stana i u isti uselila veoma zgodnog momka, koji je bio nekih pet do deset godina mlađi od nje. Pitao sam da li je to neophodno. Moramo biti uverljivi, to je za naše dobro, odgovorila je ozbiljno, sa čim sam se naravno složio.
Što se tiče posla, ne mogu da se požalim. Imam pozive sa svih strana, prosto više ne znam gde ću. Nisam ni sanjao da ću ikada u životu odbijati tezge. Nije tako ni loše biti peder. Malo mi smeta, što me mnogo češće zovu kuco, maco, cico, ali svakim danom se sve više navikam.
Novac mi više nije problem, pogotovo kada je supruga radi uverljivosti, tražila da se razvedemo, i da moram da plaćam alimentaciju. Tako je to kada joj je onaj mladić još uvek na fakultetu.
Nego, druga me briga mori. Vladica mi kaže da postoji mogućnost da dobijem baš ozbiljnu tezgu, pričamo o desetinama hiljada evra. Međutim, čuo sam da kod tog producenta niko nije dobio posao dok nije završio u njegovom krevetu.
Sad se pitam da li da se držim uloge do kraja, ma koliko mi bilo gadno i da uživam u blagostanju ili da prekinem šaradu i vratim se pašteti u crevu? Ako imate neki savet, bio bih ga rad saslušati.
Ali „Obi Van na tom putu boje duge.“ Sjajno. 🙂 A savete je nezgodno davati, pa se suzdržavam, cccccc.
Što s ekaže negde u Gospodaru prstenova, parafraziram: saveti su nezahvalan posao, jer svaki put može poći po zlu…
Pa ti onda savetuj nekoga, i onda kada krene tim nemilim putem, ehhhh, a kad krene milim putem, što bi rekao čika Njegoš… svi junaci nikom ponikoše…
Znam ih nekolicinu, ali su sami već izabrali taj put duge, i to za izistinski… 😀
Unosno to može biti, ako biraš. Ako jesi, onda jesi, onda te je izabralo, prirodna selekcija, je li.
Raymišljao sam o biranju, još uvek neću, ali nikad se ne zna, teška vremena dolaze….
No further comments. 🙂
Čuo sam a ne znam da li je to tačno, da gej lobi vrlo je jak u svetu i da kod njih su sve glavne finansije i da se sa njima mora biti „dobar“. Čuvaju se kao malo vode na dlanu i ko je sa njima u „kolu“ finansijski dobro prolazi. Ima jedna uzrečica tipa: „Ma šta te briga… zažmuri“… ali sve je to lako na rečima, ali u praksi treba imati petlju za to, uprkos svim novcima sveta.
Nije problem u žmurenju, već u onom što ide posle toga…. 😀
Da, posle toga ništa više neće biti kao pre, i teško da se pojedinac može iščupati… Ne znam, možda i može, pojma nemam, samo ovako glasno razmišljam, jer nisam u tim vodama, samo hoću da dam svoj doprinos u ovoj materiji 🙂
Pingback: Pravilna komunikacija | Moje priče; Popović Nešo - Shonery
Pingback: Stanica | Moje priče; Popović Nešo - Shonery
Pingback: Jesam peder, nisam gej… | Moje priče; Popović Nešo - Shonery
Pingback: Politika očima deteta | Moje priče; Popović Nešo - Shonery
Ja znam zašto ‘oćeš samoću, Bobo 😀 Ali „Obi Van na putu boje duge:“ Plačem 😀 Ti si kralj neviđeni. Sjajno 😀 Pošto imaš još priča na ovu temu, napiši roman „Na putu boje duge“. Vjerujem da bi se prodavao kao halva s obzirom na humor. A mogao bi se i kakav filmić snimiti 😀
Nemam mnogo, imam samo 3 otvoreno gej priče. Eh roman, tenutno imam u folderima započeta 3 romana i uglavnoms am stigao tek do 20 strane, nemoj da započinjem još jedan… Ne želim da napišem ultra popularan gej roman, pa da zgrnem silnu lovu. Šta ću onda? 😀
Gej je okej 😀 I ne zaboravi, glavni lik se pretvara da je gej, osim ako nije završio s producentom i svidjelo mu se 😀 U tom slučaju imaš ultra popularan gej roman 😀 Ovako bi samo bio kvazi gej roman, polu gej roman, ne pravi 😀
Ako ti je slava dovoljna, evo ja se prijavljujem za pare. Jer, ti si dobar čovek, a pare kvare ljude. 🙂
Izboriću se nekako sa tom mukom, ne bih želeo da se ti iskvariš… 😀
Oduvek sam znala da si obziran i pažljiv. 😀
Gospodine Moody da li ste razmišljali da udružite snage sa gospodinom Shoneryjem, pa da nekako zajedničkiniznedrite balkanski hot-šok-terapi-manual? Ili ste pak više skloni režiji? 😉
Misliš na komediju o liku koji se pretvara da je gej da bi dobio posao, ne konta da ga je žena ostavila i otišla s mlađim ubijeđen da je sve to samo dio varke, a onda poslije dođe do dileme, ići do kraja ili ne, radi posla? Što da ne? 😀 Ako si gledao Kalifornikaciju, ista stvar se desila Charlieju Runkleu 😀 Vjerujem da bi iznjedrili nešto zanimljivo 😀
Može i tako, mada ne znam kakva bi to komedija bila i za koga. A može npr. da se ispostavi da je njegova žena u međuvremenu promenila pol, sve u slučaju da se glavni lik čvrsto „zaredi“ u LG, a kako je ljubav vanvremenska, da ne kažem vanpolna kategorija, svašta bi tu moglo da se namirođija. Inače, pre bih mogao/la ja da iznedrim, iz nedara mi, mada ti sasvim sigurno to ne možeš da znaš, jer je virtuelni svet varljiv. Inače, povremeno gledala Californication.
uh, pa ovde imamo odličan zaplet… 😀 Pokrivamo sve seksualne orijentacije… 😀
Film je Plakar, francuski, odličan….
To bi bila simbioza… Ako može Stiven King da piše sa drugima, mo
emo i nas dvojica… 😀
Ako budš razmišljao o trojci itd., evo ja ću da uskočim. 🙂
Oduvek sam maštao da mi to neka predloži… 😀 Može, nemam ništa protiv da udružimo sange…
Mlogo se izvinjavam, što se ovo drvo od komentara čudno razlistava, pa se ne zna kome sam šta. 🙂 Ali shvatićete. 🙂
Ja se izvinjavam što pretpostavih spol komentatora/ke, totalno nesmotreno i na brzinu napisano 🙂 Radnja komedije bi se dala razraditi 🙂 I samo da razjasnim jednu stvar, da ne bi došlo do zabune. Zaista nemam ništa protiv pripadanika LGBT populacije, ne dijelim ljude po boji kože, religiji, nacionalnosti i sličnim glupostima. Ili si čovjek ili nisi, vrlo jednostavno 🙂 To što se ja zezam i imam čudan smisao za humor, to je već drugi par cipela 🙂
Ama, bez brige, ti si promašio pol, a drugi su promašili brojno stanje, a znaš nezgodno je čoveku da se pravda da li su svi ti likovi stvarni ili žive u glavi. 😉 Nešto ti meni mnogo razjašnjavaš svoje stavove. 🙂 Ne se brineš, čini mi se da kapiram to o cipelama. 🙂 Upravo čitam tvoju priču u nastavcima, i gle, stigla baš do početka vatrene međummomačke ljubavi usred svekolikog duhovnog raspada ali i daljeg raspada, pretpostavljam. Idem dalje. 🙂
Razjasnio da neko ne pomisli da imam nešto protiv nekoga 😀
Okej, mada so what i da imaš. 🙂
Šta te briga, dozvoljeno je imati nešto protiv drugih… 😀
Da, samo protiv drugih koji nisu ovi prvi 😀
Pingback: Samopouzdanje – Moje priče; Popović Nešo – Shonery
Pingback: Napokon pobeda - Moje priče; Popović Nešo - Shonery
Pingback: Stanica - Moje priče; Popović Nešo - Shonery
Pingback: Jesam peder, nisam gej... - Moje priče; Popović Nešo - Shonery