Novembarske kiše (bez kiša) i novembarske knjige…

Nisu bile neke novembarske kiše, što je vrlo dobro, ali su zato knjige bile skroz na mestu.
Dejan Ognjanović – Naživo
Moj prvi susret sa Dejanovim knjigama je bio Zavodnik (akcenat ide na O) i taj mi se roman izuzetno svideo. imao sam slična očekivanja i sa njegovim prvim književnim čedom. „Naživo“ je poprilično teška priča, u smislu da ima delova sa izuzetno gadnim scenama nasilja. Verujem da će mnogim te scene biti suviše mučne i stomakokrečuće. Lično se nisam suviše potresao, ali je to već do mene…
Brutalno, krvavo… Glavni lik, momak iz Niša, pokušava da dođe do zabranjenih video kaseta, ali će shvatiti da je tražio suviše.
Sve u svemu, nije loše, mada sam i dalje za ZavOdnika svim srcem. Mogao bih da pročitam i poslednji roman ovog pisca.
Mark-Uve Kling – Kvalitilend
Zanimljiv romančić, koji je prošao popriiično nezapaženo. Radnja je smeštena u relativno blisku budućnost, ima mnogo roobta, aplikacije nam određuju sa kim ćemo se družiti, zabavljati, koga ćemo ignorisati, kakvi će nam se proizvodi i vesti nuditi, u zavisnosti od naše interakcije sa drugima, zavisi i naš položaj u društvu. Ima poprilično referenci na „Crno ogldalo“, kao i na mnoge druge odrednice pop kulture. Iako je roman šaljiva fantastika, više puta sam se baš nasmejao, istovremeno je i kritika društva. Dobar
Džo Navaro – Šta nam svako telo govori
Bivši FBI agent i jedan od začetnika profilisanja na osnovu govora tela objašnjava neke cake svog posla. Koliko zapravo telo nesvesno govori, samo ako umemo da čitamo. Zanimljivo štivo.
Bojan Ljubenović – Da je bolje ne bi valjalo
Odlična komedija, mada je na momente i krimić… Glavnom liku sve u životu kreće nizbrdo. I taman kad pomisliš da će mu možda krenuti na bolje, pisac još više natovari mučenika. Velika preporuka.

 

Vladan Matijević – Sloboda govora
Prvi put čitam ovog Čačanina. Uvaženi novinar velikih novina, odlazi u hotel u nedođiji, na simpozijum. Tamo će ga dočekati paleta čudnih likova. Ceo roman je kafkijanski apsurdan. Čudan, ali mi se ipak svideo.

 

Sergej Lukjanjenko – Dnevna straža
Vratio sam se Inima u moskovskim odeljenjima noćne/dnevne straže. Knjiga je podeljena na nekoliko delova i za početak ćemo ispratiti mladu vešticu, koja je izgubila moć u sukobu sa Svetlima. Zavulon, šef dnevne straže, šalje Alisu u dečije odmaralište da se oporavi. Ali to se neće odvijati po planu. Ili je možda baš to bio plan? Čitamo i dalje…

 

Cvetan Slepčev – Priča dečaka sa Save
Cvetan je naš čovek , koji godinama živi i radi u inostranstvu. Tamo negde, u dalekoj Švedskoj, deo je filmske magije. Napisao je svoju biografiju. Simpatično, Uspeo je da prenese delić duha Beograda šezdesetih.

 

Tina Tarner – Moja ljubavna priča
Oduvek sam voleo Tinu. Energija koju je ta žena širila scenom je bila fenomenalna… Zanimljiva je njena priča, kako profesionalna, tako i poslovna…

 

 

Maja Mitić – Smrtovnica mojih majki
Neobičan prvenac, još neobičnije naslovne stranice. Roman je sastavljen od više priča. Autorka kaže da može da se čita bilo kakvim redom i da ćete opet doći na pravo mesto. Ima onoliko scena eksplicitnog nasilja, i još eksplicitnijeg seksa. Još malo kao Markiz de Sad..

 

Hans Rozenfelt, Michael Hjorth – Žrtve koje dajemo
Jedva sam dočekao šesti i trenutno poslednji roman o Sebastijanu Bergmanu, izuzetno promućurnom analitičaru i kreatoru zločinačkih profila. Pored toga što je stručan, on je i žensakroš, egosita, sklon kvarenju odnosa sa ćerkom. On je deo specijalnog istražiteljskog tima, koji se bavi najtežim zločinima. Malo je reći da Sebastijan ima zategnut odnos sa svima. Slučajevi su tokom serijala zanimljivi, ali je posebno dobra izgradnja likova samih istražitelja.
Ovo mi je jedan od omiljenih krimi serijala u poslednjih desetak godina.

 

 

Baš je novembar bio dobar. Ako niste primetili, tokom novembra se pojavio moj novi triler „Krvavi potpis„, kao i zbirka priča „Nijanse zla„, čiji sam deo…

 

Za kraj vam kačim i pesmu, koja je inspirisala naslov…

 

 

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: