Da budem iskren, nikad nisam previše uživao u kupovini, da ne kažem u šopingu. Što se toga tiče, tu sam tipično muško, kupujem samo kada sam prinuđen ili kada mi supruga donese neki odevni predmet.
Međutim, nedavno se sve promenilo. Teško mi je da priznam, ali u poslednje vreme rado obilazim prodavnice i biram garederobu.
Ne, nije me pogodila kriza srednjih godina i ne, nisam našao ljubavnicu. Pu, pu, daleko bilo…
Ne, samo sam pronašao prodavnicu po mom ukusu.
Uvek sam izbegavao tržne centre i sve one nabeđene, nazovi modne prodavnice. Sjaj, blještavilo, ali na kraju, ništa.
Pre svega, tu me nerviraju zaposleni. Prodavačice su najčešće, neke mučenice, koje misle da stoje ispred vrata raja. Ako procene da imate debeo buđelar, onda bi se polomile od uslužnosti. Cenim da im ne bilo strano ni da ponude čari svojih tela, ako misle da će tako lakše nešto da prodaju ili da se možda bogato udaju. Opet, ako im se čini da ne pripadate odgovarajućoj klijenteli, onda će vas gledati ako vazduh. Još ako dotaknete neki komad garderobe, skočile bi na vas kao gladni tigar nameren da vas raskomada, pa pojede, a onda izbaci ostatke (ne obavezno tim redom).
Zatim cene u tim objektima. To sve košta kao da je napravljeno od kristala iz druge dimenzije i od dlake sa mu… hm, leđa pećinskog čoveka. A da ne kažem da su cene bar dva puta više nego u istim radnjama negde po belom svetu.
A onda me posebno nervira sorta, koja tamo pazari, sve neki prazilukovići, koji su se preko noći obogatili. Ne možeš tamo da vidiš normalnog čoveka, pa to ti je…
Iz navedenih razloga, obično sam se snabdevao u radnjama domaće radinosti, ili onim sa turskim pamukom. I time sam bio poprilično zadovoljan, zadovoljavajući kvalitet uz prihvatljivu cenu..
Međutim, sve se nedavno promenilo.
Dobio sam pristup radnji po mom ukusu.
Pre svega, tamo ne može da kupuje bilo ko. Ulazi se samo po preporuci i mušterije su intelektualni krem društva – umetnici, doktori, učitelji, inžinjeri. Meni je ulazak u to odabrano društvo obezbedio stari prijatelj sa fakulteta, takođe novinar.
Bio sam zatečen kada sam saznao za uslove pristupa.
– Ne sme nikome da se govori o Prodavnci (čak ni bračnom partneru, ako se čini nepodobnim da čuva tajnu)
– U Prodavnici nema povišenih tonova
– Zabranjeno je otimanje oko istog komada odeće
– Zabranjeno je razmetanje novcem
– Prilikom ophođenja sa drugima treba koristiti zdrav razum i ponašati se pristojno
– I dalje nikome ne govoriti o Prodavnici
Nekad mi je teško da se prdiržavam tih pravila, pogotvo prvog i poslednjeg, ali znam da je tako najbolje zbog ugodnosti kupovine svih nas. Supruga je upala, zato što sam garantovoa da neće dalje širiti priču.
Prodavačice su ljubazne i nenametljive, uvek spremne da pomognu dobrim savetom. Koliko su samo puta stički podnele moju mušku zbunjenost, kad sam se odlučivao da li da kupim ili ne.
Uvek me sačeka neki bonbon ili sličan slatkiš. Znam, nije to ništa naročito, ali mi prija taj mali znak pažnje.
Muzika je melem za uši, domaći i strani pop-rock, uglavnom osamdesete, ali i ima nešto mlađih ili starijih pesama.
Čim sam dobio dojavu da je stigla nva roba, odložio sam obaveze požurio u Prodavnicu, nikome ništa ne pričajući.
Sačekala me poznata atmosfera. Javio sam se poznanicima, Markoviću, profesoru na matematičkom fakultetu i Simoviću, čuvenom kardiohirurgu. Uronio sam u rafove sa garderobom i lagano razgledao.
Vrlo brzo sam ulovio odličnu majicu marke Fendi, nedugo zatim košulju Brioni. Nije prošlo ni pet minuta, kada sam naišao na šal Oskar Jakobson, od čiste Merino vune. Biće idelan za ovo zimsko vreme. Izgleda da će današnji dan biti jedan od onih dobrih dana. Potpuno zadovoljan onim što sam proašo, uputio sam se ka kasi. Nezainteresovano sam prišao delu sa pantalonama. I onda sam ih ugledao.
Pijer Kardin, farmerke, ručno šivene. Prešao sam rukom po teksasu i istopio se od užitka. Probao sam ih. Stoje mi savršeno. Nisam mogao da odolim, iako sam nedavno kupio nekoliko pari farmerki.
Sad mi je malo jasnije, zašto su žene zavisne od šetkanja po radnjama i kupovanju do iznemgolosti. Taj osećaj kada nađete na garderobu izuzetnog kvaliteta, koji vam dobro stoji… Neprocenjivo…
Uzbuđen, dolepršao sam do kase. Činilo mi se kao da je Nova godina stigla ranije.Prodavačica mi je sve sabrala i kada mi je rekla cenu bio sam iznenđen.
„Imate popust, kao naša redovna mušetrija“, izjavila je uz osmeh.
Sa lakoćom sam se mašio za novčanik. Nikad ne žalim da platim vrhunski kvalitet.
Ceo račun je bio oko 25 evra. Baš sam se istrošio ovog puta.
„Dođite ponovo u vašu i našu second hand Prodavnicu“, rekla je i široko se nasmešila.
Ta tvoja prodavnica odeće kao nova masonska loža. 😀 Inače, nikad mi nije bila jasna fama oko preskupe garderobe. Guči, Prada, Luj Viton, drž ne daj, sve skuplje od skupljeg. Precenjeno i veštački vazdignuto. Od jedne Luj Viton torbe može da se živi neko vreme. Da ne znam koliko plivam u novcu ne bih kupovala takve stvari.
P.S. – Čitala sam nešto o skandinavskim narodima, piše da spadaju u srećnije narode, da su bogati i skromni. Kupuju deci često u seknd hendu, ne zbog škrtosti, već što je kod njih razbacivanje „fešn no-no“, umesto automobila često koriste bicikle i mnogo vremena provode u prirodi. Retko vrše estetsku hirurgiju. Meni je taj skandinavski način ideal, daleko od preskupog Ničega i razbacivanja.
I gore nego masonks loža… 🙂 Mudri Skandinavci, neće da bacaju kintu na gluposti…. Mada, budimo realni, da nisu pronašli onu naftu, sad bi tamo bila samo ledena prostrnastva sa plemenskim zajednicama… 😀
Daj preporuči me ☺
Ne znam da li zaslužuješ, da ne rastrubiš… 😀
Makar znaš da je kvalitet 😉
negro, samo najkvalitetnije… 🙂
Hehehehe, zvuči mi kao prodavnica „Srećni ljudi“ samo što je tamo nešto drukčiji asortiman robe. 😀
Sve znaš, kao velika… 😀
Ta tvoja prodavnica odeće kao nova masonska loža. 😀 Inače, nikad mi nije bila jasna fama oko preskupe garderobe. Guči, Prada, Luj Viton, drž ne daj, sve skuplje od skupljeg. Precenjeno i veštački vazdignuto. Od jedne Luj Viton torbe može da se živi neko vreme. Da ne znam koliko plivam u novcu ne bih kupovala takve stvari.
P.S. – Čitala sam nešto o skandinavskim narodima, piše da spadaju u srećnije narode, da su bogati i skromni. Kupuju deci često u seknd hendu, ne zbog škrtosti, već što je kod njih razbacivanje „fešn no-no“, umesto automobila često koriste bicikle i mnogo vremena provode u prirodi. Retko vrše estetsku hirurgiju. Meni je taj skandinavski način ideal, daleko od preskupog Ničega i razbacivanja.
I gore nego masonks loža… 🙂 Mudri Skandinavci, neće da bacaju kintu na gluposti…. Mada, budimo realni, da nisu pronašli onu naftu, sad bi tamo bila samo ledena prostrnastva sa plemenskim zajednicama… 😀
Ha, već na samom početku priče sam pomislila na second hand. 😉 A nemaju samo muškarci takve muke sa kupovinom.
Odmah si me izvalila… 🙂
Manje više isto iskustvo čini svoje. 🙂
Ajd` e budi stipsa. Šapni 🙂
Aaa, volela bi da znaš… Moje su usne zaključane…
A ti napiši 🙂 . Ne nosimo isti broj 🙂