Nedavno sam bio na godišnjici mature. Većinu tih ljudi nisam video još od prošle proslave, što će reći pre deset godina, a sigurno postoji i dobar razlog zašto je to tako. Da smo trebali da se družimo, verovatno bi se sreli ranije, ne bi čekali godišnjicu mature…
Posle nekoliko pića, kada smo se dovoljno opustili, prepustili smo se malo analizi stanju u u zemlji. Uobičajeno za one koji i nemaju mnogo drugih zajedničkih tema za razgovor.
Vlada je između dva gutljaja nastavio diskusiju.
„Upropastiše nas ovi na vlasti, a i ove moje gazde u fabrici. Srećom pa mogu da donesem po malo kabla koji pravimo. Kada ga uvaljam preko oglasa, taman se malo izvučem, šta ću kada su plate niske.“
„Upravu si.“, dodao je Milan konobar. „Da ne kratim pića i ne prijavim svako koje prodam, ne bih mogao da izađem na kraj. Jesi li ti čuo da je ministar Čupković, koji i drži restoran gde radim, državnim parama, asfaltirao sam sebi put u vikendicu tamo negde u nedođiji.“
„Ma, da stoka su oni neopisiva. A šta bih ja sa platom učiteljice?“ , ubacila se Vesna. „Ja, naravno, nikad ne bih ništa tražila, ali ne mogu da odbijem ljude, kada mi donesu poklončić, parfem, kozmetiku i li nešto slično.“
„Potpuno te razumem, tako je i meni kada mi dođu u opštinu.“, rekao je Stevica. „Pokušavao sam da im objasnim da je to moj posao i da ne treba ništa, ali džaba, daju ljudi sami. Kad već spomenuste političare, ovaj moj predsednik opštine se nafatirao za dva života. Strašno je koliko su kradljivi.“
„To stvarno nije u redu“, dodala je Mica, naša sudijica. „za poklone i čast će nas optužiti kao da je ne znam koji zločin i staviće nas u novine kao korumpirane kriminalce. A oni sa vrha otimaju milione i nikom ništa. E, tužna si, Srbijo.“
„Skroz si u pravu. Meni su nedavno odbili deset posto od plate samo zato što sam pomogao kumu da povoljnije preveze jedan kamiončić sa malo tehnike iz Nemačke. “, progunđao je Ivan carinik. „A ovi moji šefovi propuštaju šlepere i šlepere i, kao niko nije video.“
„To je strašno. I mene su sklonili iz upravnog odbora jer me tamo neki optužio da sam ušao u stranku samo iz lične koristi. Budalaština, naravno da sam u stranku ušao zbog ideala koji zastupa. Nisam ja kriv što sam se našao u okruženju ljudi na raznim pozicijama. Pa normalno je da se međusobno pomažemo. Ko će kome, ako ne svoj svome.“, rekao je Marko, večiti preletač.
„Potpuno si u pravu. Stvarno ne znam da li će se pojaviti neko pošten na vlasti, odmah bih glasao za njega. Da malo dovede stvari u red. Ovde svi kradu i krajnje je vreme da se tome stane na put.“, dodao je Milan konobar. „Ovako nemaš za koga da glasaš. Ma krivi smo mi što smo ih pustili da kradu, uzimaju mito i da nas upropašćavaju.“
„A i narod krade toliko da je to neverovatno. Da kraduckaju, pa da ih čovek još razume, ali ovako…“, prokomentarisala je Mica.
Svi su ćutke klimali glavama.
Nisam progovarao, imao sam sreću da nisam imao probleme kao moji bivši školski drugovi. Niko mi nikad nije nudio da napišem posebno pohvalan članak, valjda me svi smatraju za ludaka.
odvratno. kod mene je još gore. i ne šalim se,na žalost
šta da ti kažem, okruženje nam je takvo da nemam reči…
Zanimljivo… Svi sve osuđuju, ne vide sebe, svi pomalo kraduckaju i svima kriv sistem, a zapravo sebe ne vide i menjali bi ali da njih ne dotiče.
Naravno, može pošteno, ali da ne počne od mene… ;D
Zamalo da odustanem…izaziva gađenje. Dakle, uspela priča 🙂
Znači to je recept uspeha, izazivati gađenje… 😀
Neeee, nemoj da probaš! To samo njima polazi za rukom više puta 😉