Izbori

Ponovo su došli izbori u našem dragom Srbistanu. Nisu se baš dugo održavali, evo ima skoro 16 meseci.

Šteta što se ne održavaju češće, jer ništa ne pokreće našu posrnulu ekonomiju kao izbori, nije bitno da li su lokalni ili republički. Profitiraju štamparije, pošto se lica politikanata, i njihove kvazi-mudre poruke, nalaze na svemu od postera do toalet papira. Televizije, jer prodaju toliko prostora za reklame, tako da se redovan program ubacuje svakih sat vremena na šest minuta. Nikako ne treba zaboraviti banke (sve stranke uzimaju kredite sa bezobrazno visokim kamatama, jer znaju da ih i tako neće oni vraćati, već poreski obveznici). Tu su naravno i farbare (lepak za tapete, četke, kante…). Najdivnije od svega je što se oko svega angažuju horde nezaposlenih, penzionera, a često i mnogi zaposleni. Jasno je da i kafići i kladionice beleže bolji promet.

Čak mi se i jedan kolega pisac pohvalio da je počeo da radi kao bot za jednu političku stranku, iako je krajnje apolitičan i ne može organski da podnese politikante. Dobra je plata, a lako je pisati za te mediokritete, kaže on. Za one koji slabije prate novu terminologiju, botovi su oni, koji na internet forumima oštro brane svoju stranku i njenu ideju, a pri tome još oštrije napadaju političke neistomišljenike. Osim plaćenika, poput mog uvaženog kolege, botovi su većinom verujući dečaci i devojčice od nekih dvadesetak godina. Ali i to je dobro za njihovu budućnost jer razvijaju daktilografske sposobnosti.

Sve u svemu, mnogi poslovi prosto cvetaju u vreme izbora.

Naravno, politikante neću ni spominjati, jer njima to ide u opis radnog mesta. Nekad mi je baš žao što se ne bavim politikanstvom, ali šta da radim kada sam lepo vaspitan. Kao klincu, stalno su mi govorili, nemoj da se družiš sa lopovima i da lažeš, tako da politikanstvo definitivno otpada. I eto, sada sam odrastao čovek, ali i dalje se držim lekcija naučenih u detinjstvu.

Pred izbore ne otvaram ni vrata, niti se javljam na telefone, sve iz straha da me ne salete neki aktivisti.

Bilo je veče pred početak predizborne tišine i već sam se ponadao da sam se izvukao ovog puta. Međutim, ma koliko bio vešt, nisam mogao zauvek da ih izbegavam. Taman sam krenuo da otključavam vrata od kuće, kada sam čuo poznati glas iza sebe.

„Dobro veče, gospodine, dozvolite mi da vam oduzmem nekoliko minuta. Radimo kampanju od vrata do vrata.“

Iza mene je, u punoj svojoj visini, stajao lider jedne od vodećih stranaka, u narodu znane kao Beli. Toliko sam bio iznenađen, da su mi ispali ključevi iz ruku. I baš sam krenuo da se sagnem, kada sam začuo drugi, takođe poznati blago pevajući glas.

„Dozvolite da vam podignem ključeve, uvaženi gospodine, oprostite mom kolegi iz Belih, takt im nije jača strana“, savršeno manikirana ruka koja se pružila ka ključevima je pripadala vođi Narandžastih.

„Šta ste pritisnuli tog jadnog čoveka, gori ste od MMF-a, pustite ga da udahne vazduh“, negde levo iza mene, brundajući je dobacio korpulentni vođa Ljubičastih.

„Vi ste svi gomila nesposobnjakovića, čudim se da neko još uvek glasa za vas. Hajde da uđemo i sednemo kao ljudi, pa ćemo o svemu popričati“,  dodao je negde iz pozadine niski vođa Šarenih.

Sad sam već bio potpuno oduzet. Oko mene su stajali predstavnici najvećih partija, a primetio sam da mom dvorištu prilaze i lideri manjih stranaka.

„Uđite“, zbunjeno sam ih sve pozvao, bolje je tako nego da komšiluk postane suviše radoznao i da se zapita šta radim u ovakvom društvu.

Svi su se rasporedili oko trpezarijskog stola, a kada kažem svi, mislim naravno na ove iz najvećih stranaka, dok su oni mali, morali da se zadovolje stolicama na rasklapanje i ćoškovima sobe.

Vođa Šarenih je prvi uzeo reč:

„Kao što je moj uvaženi kolega pokušao da vam objasni, mi smo svi došli na genijalnu ideju, a to dovoljno govori o nama kao veličinama.“

Začuo se žamor odobravanja i važni klimoglavi svih prisutnih.

„Dakle, akcija od vrata do vrata je uzdignuta na novi nivo“, nastavio je šareni „umesto da šaljemo aktiviste, odlučili smo da mi, koji smo najizloženiji kritici i udaru javnosti, obiđemo naše drage građane. Iz nekog razloga, kompjuteri svih nas su izgleda izabrali vas.“

„Sudbina se okrutno poigrava sa svojom decom. A vi verovatno međusobno delite spiskove birača“, promrmljao sam.

„Zato što je to srž demokratije, međusobna saradnja. A najbitnije je da znate kome verujete“, nije se dao šareni.

„Ne znam da li baš može gospodin vama da veruje“, ubacio je ljubičasti. „Vidimo šta ste uradili dok ste vodili državu, vi jednostavno nemate pravu viziju za Srbiju.“

„Jasno je da kolega nema viziju, budućnost je morala da stigne odmah. Vreme je da se stvari napokon promene. A mi smo pravi ljudi na pravom mestu“, dobacio je narandžasti.

„Vi ste i više nego na pravom mestu, što bi se reklo, svoj na svome, što se i vidi po vašem voznom parku i vilama koje ste izgradili“, dobacio je neko iz manjinske pozadine. „Ali to će se promeniti, jer mi dolazimo.“

„Malo humora ne škodi“, podrugljivo je primetio beli. „Ali je jasno da smo mi tu gde smo, jer kod nas je uvek stručnost bila iznad politike.“

„Ahhahaha, pa ništa smešnije skoro nisam čuo“, zacenio se šareni. „Ta se vaša stručnost pokazala kada ste ovu prelepu zemlju doveli na ivicu ambisa. I kada ste u bescenje privatizovali sva državna preduzeća.“

Baš kada je još nekolicina prisutnih htela da se uključi u debatu, začulo se otvaranje vrata.

„Evo stigli smo sa treninga, sin nam se danas neveovatno malo trudio, sve je radio preko volje i njegov tren…“, supruga je stala u sred rečenice, zabezeknuto osmatrajući neverovatan prizor u našoj trpezariji. Ali nisam ja džabe oženjen najboljom ženom na svetu. Moju dragu ništa nije moglo izbaciti iz takta. Iz stanja šoka, istog trenutka je zauzela pozu savršene domaćice.

„Dragi, da li si ponudio goste pićem?“

„Sjajno, tu je i domaćica“, zabrundao je  ljubičasti. „Što jes`, jes`, nema kuće bez prave domaćice.“

Draga je stavila lonac sa vodom, a meni je zapalo da svima sipam ujka Rakinu rakiju. Kada su svi namireni, debata je nastavljena.

„Eh, ova rakija bi vratila osmeh Srbiji“, zadovoljno je coknuo ljubičasti, češući se po međunožju.

„Pošteno, ovo je jedna od retkih stvari u kojima se slažemo, ali kada uđemo u EU, na žalost neće moći više ovako da svako peče rakiju“, promrmljao je beli uz uzdah.

„Ma vi samo o Evropi, a narod nema hleba da jede, ali naši ljudi su hrabri i reći će dosta!“, lupio je narandžasti šakom o sto.

„Mi imamo ugovor sa narodom, i to će se potvrditi i na ovim izborima, a vi ćete otići na otpad istorije“, zapenio je šareni, a sve žile su mu po čelu iskočile kao gliste.

„Bitno je da ste krenuli punom snagom da se borite za radna mesta, ali isključivo za vas i vaše aktiviste. U zemlji ima preko 43% nezaposlenih i umesto da smanjujete administraciju, vi ste zaposlili 50 000 vaših, tako što ste im izmislili radna mesta“, već je urlao ljubičasti, dok su mu oči kolutale, pa činilo da će mu iskočiti iz duplji.
„Mi smo morali da zaposlimo te ljude, jer nije imao ko da radi, a da ne kažem da u kancelarijama nismo našli čak ni olovke. Zatekli smo 100 000 nesposobnjakovića, a to je već vaša zaostavština, to je bio vaš projekt za 21 vek“, beli je već gubio prisebnost.

„Zato ste vi osmislili Beograd pod vodom, to će biti nešto po čemu će vas pamtiti pokoljenja koji dolaze“, smejao se narandžasti, dok je eksirao još jednu rakiju.

„Samo pričate o Beogradu, kao da je samo Beograd Srbija, a gde smo mi ostali? Zaboravljate da nas je više, a mi znamo za jadac i nećemo više trpeti ovakav odnos“, ubacio se sa hoklice pripadnik Lige za oslobođenje od beogradskog jarma.

Skakali su sa teme na temu, koje najviše a ko najmanje kraduckao, ko je izdajnik, ko je šta mogao da uradi, a nije… Poslužili smo im kafu u još dva navrata, kod treće kafe niko nije primetio da je u pitanju sikteruša, a nama je bilo neprijatno da im to napomenenmo. Nakon te kafe, poslali su posilne da im donesu jagnjeće i praseće pečenje i nekoliko gajbi raznog pića, da bi mogli da nastave sa animiranjem biračkog tela, tj. mene.

Postajalo mi je jasno da je ovo samo uvertira i da će oni ovako nastaviti do sutra, te sam supruzi rekao da je bolje da ode na spavanje, a ja ću dremati u nekoj stolici i paziti da slučajno ne nestane neka šolja, čaša ili nešto drugo od inventara. Čovek nikad ne može biti dovoljno siguran sa toliko politikanata na jednom mestu.

A sutrašnji izbori? Tja, završiće se već kao i svi prethodni…

11 thoughts on “Izbori

  1. „Trik“ pitanje na pravosudnom ispitu kod ex žutog u NS, ustavno pravo, je li, je: „Da li predsednik Srbije treba da peče rakiju?“
    P. S. Nestvarno duhovit čovek. 😀

      1. Nisam, ali info je iz prve ruke. Jbg, nije se snašla da mu zavali odgovor, kao npr. da treba Ustavom odrediti koja količina gradi je dozvoljena ili makar raspon. 🙂

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: