Dobar vam i divan ponedeljak.
Ove dve nedelje su bile bez nekih znalajnijih događaja, pa ću biti poprilično brz.
Posao je nepromenjen i nekako me najbolje opisuje pesma Danju spavam, noću ludujem… Nekad stignemo do kvota, nekad ne. Znate šta je najgore? Kad nam tokom noći sve ide od ruke i mi se razletimo kao pčelice i shvatimo sat vremena pre kraja smene da ćemo probiti normu. Eee, sad treba usporti (ili se nadati da će neka mašina otkazati poslušnost), a opet se praviti kao da radimo punom parom. Nezgodacija teška. Nekad se raspričamo, pa onda bude onoliko smešnih situacija. Pošto smo multinacionalno društvo onda moramo da prilagodimo teme. Politika (domaća ili međunarodna) nije zanimljiva. Filmovi, serije, knjige, takođe nisu zgodna tema za razgovor. Često hrana bude tema razgovora, pogotovo dodirne tačke među nama iz istočnog bloka. Te mi teme nisu drage, onda budem gladan celu noć. Praznike ljudi obično shvataju, tako i ovde, pa je već organizovana žurka za Noć veštica preko našeg udruženja za sport i zabavu. Prošle godine je bila fora da se kostimiramo u bilo šta (bejah neki gusar, ako se sećate), ove godine je tema – vesele 60. Mislim da ću preskočiti žurku, pošto imam neke druge planove. Takođe, treća smena već priprema i Božićnu žurku (a naravno, istu će isplanirati i sportsko/društveno, pa čekam i taj datum). I sad, priča koleginica kako su i gde osmislili tu Christmas žurku i koliko para i sve ostalo. Već cenim da ću preskočiti taj dogašaj. Jasno vam je da se, pošto smo se izgubili u prevodu, christmas party pretovrilo u seks party. I onda je tek krenulo zezanje. Neverovatno je kako je seks univerzalna tema i poligon za zafrkanciju, pogotovo u ovako mešovitim društvima. I eto, zapričaju se ljudi, pogube i onda prebace normu.
Kad smo kod žurki, najavljen je ponovo onaj exYU bal, cenim da ću se prijaviti ovih dana. Nije zbog klope ili šta znam čega, ali je prija videti neke poznate ljude, upoznati novu ekpu, saznati nešto novo (jer niko nema informacije kao imigranti), smejati se uz poznati humor. Ali to će biti tek u martu, tako da do tada ima vremena, pa ćemo pričati na tu temu.
U Irskoj će za dve nedelje biti predsednički izbori. Možda ste videli dosadašnjeg irskog predsednika, često se deli onaj snimak gde njegov pas skakuće oko njega, čovek pesnik, sociolog. E sad, imamo dve kandidatknjie, Ha, šta kažete? Nije Ircima prvi put da im je žensko predsednik, ali je ovo zanimljiva situacija. Čudite se što nema više kandidata, desetak i više kako kod nas obično bude. Da biste postali kandidat, morate da ispunite neke uslove – minimum 35 godina, državljanstvo Irske (mada može i dvojno) i mogu da vas kandiduju – četiri od 32 okruga, ili 20 predstavnika jednog dela irskog parlamenta. Eventualno možete sami sebe da kandidujete, ako ste već jednom bili irski predsednik. Mandat traje sedam godina, irski predsednik nema previše ovlašćenja, ali opet je značajna figura. Izbori su za dve nedelje, pa ćemo videti koja dama je prošla. Bio je i treći kandidat, koji se nedavno povukao. Zašto? Zato što ga je jedan momak optužio da mu je predsednički kandidat skidao pare sa računa, nakon što je prestao da bude mladićev stanodavac i da mu nikad nije vratio taj novac (2009. cifra je 3300 evara i sad će mu vratiti). Bob Geldof i Konor MekGregor su najvljivali da će se kandidovati, ali je izvesno da nisu prikupili potrebnu podršku.
Naišao sam nedavno na jedan You Tube kanal, gde neki naš tip dolazi u Irsku i pravi intervjue sa našima, koji ovde žive. Priče su slične, ali su svakako zanimljive, pa ako vam je interesantno, OVDE vam je linak.
Kad spominjem You Tube, naiđoh na dobar recopis za burek i uhvati me težak neizdrž, pa sam prekjuče morao da odem u Roskomon i kod Ahmeda kupio kore i sir. Naravno, za mene je bio burek (ovo je prvi put da isprobavam ovu varijantu, pravio sam ranije neke pituljice), za decu sam pravio sirnicu. Vrlo sam zadovoljan, ako nekoga znaima recopis za burek, OVDE je linak, da en ispadne da sve čuvam samo za sebe.
Ah, da, gledao sam i novi Tron i kontam da sam mogao i da preskočim taj film.
Omladinac i dalje ide u školicu kuvanja i za sada je sve u redu. Skuva nam nešto povremeno od ovih stvari koje ih uče (a ne spominje se da će ih učiti da prave bureci), najčešće je petkom njegovo, kad je vreme za svežu ribu, pa je onda obično losos na meniju. Samo luksuziranje, ništa klot pasulj i slično.
I dalje su mi fascinantne objave na loklanoj FB grupi – apeli na vozače da paze kako vize isperd supermarketa (tu nema ešačkog, pa ljud prelaze kako im volja), o skupoći M&M bombona ili tako nečeg jer se negde jedna kesica prodaje po ceni od dve ili tako nešto), naravno pozivi da se komunicira isključivo uljudno i bez omalovažavanja. Bilo bi lepo kad bi to bili i problemi u zavičaju. Ima neki blesavi Poljak na TikToku, koji se, u skladu sa slovenskim mentalitetom, sprda sa problemima građanstva u razvijenim zemljama. Šalu na stranu, ima često i izbiljnijih objava, gde ljudi pitaju za neku pomoć, pa se onda neko ponudi da pomogne savetom ili kako već. Evo, baš jutros je neko okačio da je primetio dva bernadinca kako lutaju sami, pa se postavilo pitanje čiji su. I evo, rasplamsala se priča da su isti psi već viđeni ranije, da će neko krenuti da ih potraži, jer su sigurno gladni i uplašeni.
Imali smo prošlog vikenda i oluju, koja je prošla preko ostrva. Bilo je crveno upozorenje, na zapadu, kod nas je bilo malo vetra, malo popadalih grana, ali je ostalo bilo ok. Rečeno nam je da treba da prokuvamo vodu, pre pića. Dobro, za kuvanje svakako to ide, a za piće smo se svi preorijentisali na flaširanu vodu. Tako mu je to, sezona oluja.
Jeste li ispratili da očekujemo dolazak vanzemaljaca za 50 dana? Znači, krajem novembra treba da stignu do naše planete i onda ćemo videti kakvi su im planovi… Smejete se* dobro, dobro, videćemo za dva meseca šta će biti.
Toliko od mene za sada.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima, priznajem da mi je FB strana poprilično nekativna i da nema neku svrhu.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy