Aloha, dobri ljudi…
Evo i mene sa izveštajem, mada nemam mnogo šta pametno da vam kažem, ali na to ste već verovatno, navikli… Malo počeh da padam u depresiju, leto je već završeno, krenuli su kišni dani, čak sam razmišljao da uključim i grejanje.
Prekinuo sam dnenvik dok sam se polako pripremao da putujem ka kući. Ne da imam neko posebno pakovanje, jer šta mi treba osim malo letnje garderobe? Više je u pitanju mentalni proces. Naravno, nije sve cveće proleće u životu, budu i neke zezalice. I tako dan, dva pred put, meni nestane struja u stanu. Svetlo imam, utičnice ne rade. Kontam da je verovatno nestala faza ili neki osigurač. Proverio sam razvodnu tablu i sve se čini ok. Računam da je neki spoljni kvar. I dobro, iskuliram to veče, iskoristim firmu da napunim i telefon i eksternu bateriju. Sutradan, ista stvar, prodavnica ispod mene nema problem, znači da je samo kod mene. Srećom, pa sam prethodno ispraznio ono malo stvari iz zamrzivača. Pošto treba da putujem sledećeg dana, nisam kontaktirao gazdu i agenciju, rešavaćemo to kad se vratim.
Godišnji odmor je prošao divno i krasno, ali previše je bio kratak, kako to obično bude. O svemu što se dešava u Srbiji nemam šta da vam kažem, to već sve znate. Najgore od svega je što ima onoliko potencijala, ne samo Srbija, već svi ti exYU prostori, ali iz nekog razlog nikako da se rešimo kojekakvih satrapa. Malo smo gospođa i ja obilazili zemlju i realno, ima toliko toga da se ponudi (to mi je bilo jasno i ranije, naravno), da bismo svi mogli da živimo samo od turizma – malo praistorija, malo Rimljani, malo srednji vek, malo hrana i piće, malo priroda (dok je još uvek ima), ali eto…
Vratio sam se prošlog ponedeljka, u koferu sam mahom imao knjige domaćih pisaca. Tako to ide, svako vuče ono što mu najviše treba.
Dok sam čekao avion u Amsterdamu, primetio sam zanimljiv sat. Ma koliko je fora, ipak mi je skroz uznemiravajući. Imate OVDE link.
U Dablinu me sačekao drugar, koji živi u susednom selu (time sam i moj mali gradić, ovo sam namerno napisao, svrstao u selo) i zajedno smo doputovali. Uz čašicu razgovora, stigli smo u naš kraj.
Prijavio sam agenciji kvar sa strujom i sad čekam da se jave. U sredu je došao majstor. Ima jedna stvar vrlo izražena kod mene, ne volim da ispadnem glup u društvu. Došao čovek, pritsnuo jedan od osigurača i sve je proradilo. I ode čovek svojim putem. U moju odbranu, probao sam prethodno taj osigurač, ali mi delovalo da je u dobroj poziciji, nisam viđao takve osigurače. Baš sam se osećao kao magare, težak udarac na moj ego. Ispostavilo se kasnije da je neki problem sa sudomašinom, kad radi, izbacuje osigurač. Sad čekam da dođe majstor ponovo u nekom trenutnku, ali dobro, nije frka, mogu sudove da perem i na ruke neko vreme, sve dok mi radi sve ostalo.
Na poslu je uobičajeno uživanje i zezanje. Nikako da se naviknem da opet treba da radim i da radim noću, a spavam danju. Dobili smo i neke nove radnike, pa pošto su sad na obuci, rade polako, a isto tako i mi sa njima. Laganica.
Moja najnovija zanimacija Virtoslavija i KlikerKup su započeli svoj internet život. Da, znam, postoje načini i da pametnije trošim svoje vreme, reći ćete. Ali sa druge strane, mogu da ga trošim i mnogo glupavije. Svakako je zanimljiv ceo taj proces, snimanja, montiranja i sve što ide uz to. Dobro, ima i onoliko frustracija, ali ideja virtoslovenstva je jača od svih problema. Te, ako vas zanima, bačite pogled na poslednju trku OVDE, a ima me i na FB, TikTok, Insta. Ne morate da gledate, ali like, subscribe neću odbiti.
E sad, pošto nisam uspeo da uđem na ovaj sajt, jer sam zaboravio lozinku, hajde da dodam događaje i od prošle nedelje. A bilo je onoliko toga.
Došao je omladinac iz zavičaja. Ali ne sam, tu je i devojka. Tako da sad treba da se bakćem sa dvoje omladinaca. Naravno, njihov glavni plan je da što pre budu samostalni i da me najure nazad u Srbiju (pa da pišem dnevnik Balkanca koji osvaja Balkan, vratia se Šime). Koliko god bih želeo da im se to ostvari, toliko me muči i milion potencijalnih problema. Verovatno su svi roditelji uvek isti, vazda brinemo mnogo više od same dece (bez obzira koliko godina imaju). Za sada je sve u redu.
Isto tako nedavno je bio i dan kada svi svršeni srednjoškolci dobijaju na mejl rezultate maturskog, omladinac je manje-više zadovoljan. Pre par dana je stiglo na mejl obaveštenje (opet isti dan, svim klincima u Irskoj) o tome kako su prošli na upisu (u junu su poslali listu želja sa deset fakulteta/smerova). Nakon toga imaju par dana da odluče šta će dalje, da li će krenuti u školu ili staviti godinu na mirovanje ili će nečim drugim da se bave. U omladinčevom slučaju, tu je neki finansijki/računovodstveni smer. Njegova zamisao je da pauzira ovu godinu i da se bavi drugim stvarima (vrlo je izvesno da će i nešto raditi). E sad, šta da rade klinci koji nisu dobro prošli? Kad se završi prvu upisni rok, onda u drugom izađu liste sa nepopunjenim mestima, pa mogu tamo da apliciraju. Takođe, tu su i kursevi (jednogodišnji/dvogodišnji), koji su tzv. stražnja vrata za ulaz na fax. Istovremeno, oni koji žele da uče neke zanate, sad počinju da traže gde bi se udenuli. Defintivno je sistem vrlo fleksibilan i omogućava ljudima da u bilo kom životnom dobu poboljšaju svoje obrazovanje.
Malo sam skoknuo i do bisokopa, da ne stoji pretplata džaba. „Fantastic four“ je baš ništa naročito, a „Nobody 2“ je skroz zabavan.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy