Lep je ponedeljak, a još je lepši kad je neradan, pa na posao idem tek u utorak u ponoć. To je tek prava fantazija. Slavimo svetu Brigitu. Ona je jedini (koliko mi se čini) ženski zaštitnik Irske. Pored toga što je zaštitnica plodnosti, ona je i zaštitnica stoke i useva. Navodno je bila zaljubljena u svetog Patrika (čiji nam dan tek predstoji), ali to nije prošlo najbolje. Sve prave ljubavi su tužne, što bi rekao Balaš. Od ovog datuma se računa da stižu lepši i topliji dani (to mi kaži), znači kao kod nas od Đurđevdana, hajdučkog sastanka. Ljudi često kače Brigitine krstove, koji mogu da se ostave ispod krovišta radi zaštite kuće i ukućana, ako već nemate biljku čuvarkuću. Takođe, mogu da se poklanjaju i taze bračnim parovima, radi zaštite i sreće. Postoji i običaj da se ostavi šal napolju ne bi li svetica spustila svoj blagoslov. Kasnije se taj šal koristi kod lečenja upaljenog grla i sličnih tegoba. Lično sam pre za obloge od rakije (pogotovo ako su unutrašnje obloge u pitanju), ali još više za moderna farmakološka sredstva. Sve u svemu, nema zezanja sa Brigitom, opasna figura. U skladu sa tim održavaju se radionice pravljenja tih krstova, kulturni program i slično. I naravno, neradan je dan.
Posao je oaza mra i zadovoljstva, osim kad ne dobacimo norme, pa nastane drama oko svega i onda se broji i koliko imamo škartova i sve. Kad gađamo norme, onda nikom ništa. Ako mene neko pita, a ne pita me, smatram da nikako ne treba da imamo iste kvote i za gotove proizvode i škartove, kao recimo prva smena. Ne što smo mi nešto posebni, već jednostavno zato što ljudsko telo drugčije funkcioniše noću i jasno je da nije prirodno da bude isti nivo produktivnosti. Nauka je to. Izneo sam tu zamerku šefovici, ali sam naravno otpiljen u fazonu – „sve je to lepo, ali to ove na vrhu ne interesa, i hajde nazad na liniju.“ Još će me proglasti za sindikalca. Nije da ovde nema sindikata, ali opet…
Baš je bilo malo dešavanja u ove dve nedelje, što u samoj zemlji, što kod mene.
Jedina zanimljivost je bila prošlog vikenda. Sa ovom ekipom koja radi na daljinu sam išao na čas kuavanja i to baš u prostoru i gde ovaj moj omladinac ide u kulinarsku školu. Naravno da sam morao da kažem „Znate moj sin ide ovde na kurs kuvanja“ i da čekam da ga nahvale. Bilo nas je sedmoro i tri sata smo se zezali u pravoj kuhinji. Pravili smo neku varijantu kiša (od nule) i par recepata sa lisnatim testom (kupljenim, baš bi bilo mnogo da razvijamo lisnato testo, sedeli bismo tamo ceo dan). Naravno, recepti su bili poprilično jednostavni i na kraju nije loše ispalo. Ne bih setio to da pripremam sam, pošto nisam neki ljubitelj lisnatih testa. Svakako je bilo zabavno, a posle sam dva dana imao šta da jedem za sve obroke. Kad smo kod kuvanja, omladinac se izveštio u pravljenju hlebova i priznajem da meni nikad ne ispadne korica tako meka. A sada nas još navukao i na mafine. Ode čovek u pekare i ima samo da peva onu od Bijelog dugmeta.
Mladi? Njima je sve laganica, uživaju.
Osim toga, vreme je promenljivo, malo kiša, malo sunce (vrlo zubato). Filmovi, serije, povremeno napišem neki red, igram se sa Virtoslavijom i tako. Biće nekih zanimljivih dešavanja u budućnosti, ali o tome žemo kad dođe vreme.
Zanimljivo je kako ima pun đavo sadržaja koji prave neki Balkanci, pogotovo na Jućubu, Balkanac ovde, onde, bukvalno od Tokija do Milvokija. Povremeno pratim Balkanac u Kini, čovek mi je poprilično uzdrmao pogled na Kinu. Ne, nemam nameru da Balkanac osvaja Irsku postane i video format. Nije mi palo na pamet od početka, pa da ne menjam sada. Takođe, velika preporuka za Mateju i njegovog psa Mišu, koji su krenuli na petogodišnji (možda i duži) put oko sveta,. Trenutno su u Kambodži. E, to je prava avantura, evo vam linak OVDE.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima, priznajem da mi je FB strana poprilično nekativna i da nema neku svrhu.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy