Srećna vam Nova.
Evo nas ponovo na istom mestu.
Nisam pisao neko vreme, ali razlozi su i više nego opravdani, znate i sami godišnji, odlazak u zavičaj i sve ostalo kako dolikuje.
Nekoliko stvari koje su se dešavale pre nego što sam krenuo na put.
Pričao sam vam o novogodišnjoj žurci sa firmom. Bio je jedan zanilmjiv događaj, koji sam zaboravio da napomenem, a šteta da bude nezabeležen. Veče se tek zahuktavalo i muzika je svirala nešto lagano. Primetio sam dve devojke na podijumu, lagano đuskaju. I onda je jedna kleknula i gledala u ovu drugu značajno. A zatim smeh, grljenje. Trebalo mi je malo dok sam procesuirao informaciju i dok sam ukačio šta se dešava, one su već krenule ka svom stolu. Htedoh da ih nagradim aplauzom, ali ondad bolje i ne, neka to ipak bude njihov trenutak. Mislim da najveći broj prisutnih nije registrovao ništa. Ili čak i da jesu, bole ih uši. I to je ono čemu svako društvo treba da teži Možda nam se ne dopadaju nečiji izbori ili opredeljenja, ali sve dok time ne ugrožavaju ničiju bezbednost, zdravlje i slično, nema problema, zar ne? Sigurno i u Irskoj mnogi ne odobravaju istopolne brakove, ali se makar ne bune glasno. Bilo bi lepo i da kod nas takva scena prođe otpuno nezapaženo. Na kraju krajeva, ima li ičeg važnijeg i lepšeg od toga da se ljudi vole bez straha?
Imali smo i sastanak radničkog saveta. Sve je sjajno, radili smo punom parom, ostvarili kvote (čak i prebacili), dobili tapšanje po ramenu. Dodatna lova, naravno, ništa. Kažu da su nam plate i tako u rangu sa konkurencijom. Biće povećanje od par posto, e sad, što je inflacija viša od toga, šta da se radi. Život. Sa jedne strane, kapiram direktore. Najveći problem preduzeća je u sledećem – sve što pravimo, radimo za druge, mi smo podizvođači, nemamo naše proizvode. To nije baš najbolja pozicija. I onda je jasno da ne mogu ni da postave jače cene. Vervatno neko na vrhu stalno razmišlja šta će ako neko od kupaca nađe jeftiniju ponudu i samo se povuče iz naše fabrike. Medicnske fabrike koje prave svoje proizvode, mogu da diktiraju drugačije uslove i samim tim mogu bolje da plaćaju svoje zaposlene. Ljudi su se dodatno bunili što se, pored te razlike u inflaciji i povećanju, uvodi i nova mera štednje, gde se 1,5% plate sliva u neki penzioni fond. Već sam vam pisao o tome. 1,5% od plate, 1,5% dodaje firma u fond, država ubacuje još 2%. Nije to ne znam kakva lova, ali će se tokom 40 godina radnog veka, nakupiti neka sumica. Naravno, kolege na to gledaju samo kao smanjenje plate, a ne kao štednju. Nekad ljudi previše kukaju, jer im nije baš toliko loše. Jasno, svuda po Evropi osećaju neki pad standarda, ali to sigurno ne može ni približno da se meri sa padom standarda u exYu. A opet, dok ne zakuka, majka ne uzima dete u ruke. Možda je to samo preventivno kukanje.
Primetio sam na parkingu ispred stana usamljenu hodalicu, i pošto niko nije došao da je pokupi dva dana, okačio sam na lokalnu FB grupu. Javili se ljudi u nekom trenutku da pokupe, zahvaljuju se onoliko, a možete da zamislite gomilu vickastih kometara na objavu. Znaju Irci da budu posebno šaljivi i vicaksti, to je jedna lepa crta njihovog karaktera. Bez velike patnje, nema ni dobrog humora, a kažu d apomaže i jačanju karaktera. Naravno dok ne od previše lomljenja i naprsnuća ne odlepimo skroz.
Ekologija je svugde postala velika stvar, zar ne? I to je verovatno ispravno, to je poslednja linija odbrane koju moramo da sačuvamo. Naleteo sam na sajt gde možete nekome da poklonite drvo, i u zavisnoti od vrste, različita je cena. Kad sve lepo platite, dobijete koordinate drveta i toeto. Eto, stvaraju se nove irske šume, neće biti samo livade.
Odlazak u zavičaj je prošao očekivano dobro. Dobro, put je trajao malo dužem jer sam imao popodnevni let za Beograd sa noćenjem u Cirihu. Znate da obično putujem tako da stignem tokom istog dana, ali sada su karte bile skuplje nego inače. Iz nekog razloga nisam pazario karte nekoliko meseci ranije, kao što sam običavao. To se pokazalo kao poprilično dobro, jer nekoliko nedelja pre godišnjeg, šefica mi rekla da imam višak od deset sati i da moram da iskoristim pre praznika. Dogovorili smo se da to bude poslednji petak i samim tim sam mogao da krenem dan ranije na put. Nisam vam ovo spominjao, jer sam hteo da iznenadim i suprugu, pojavivši se dan ranije. Iznenađenje je uspelo uz ozbiljnu sinovu saradnju jer je on sve znao i morao je da odalže odlazak iz stan da se ne bismo mimoišli. Kako je bilo u zavičaju? Fantazija, kako drugačije? Druženje sa suprugom, prijateljima, šetnja Srećka, prvi pravi sneg, promocija novih Nijansi. Uobičajeno. Dok sam uživao u zavičaju, deca su uživala u Irskoj, sami dve nedelje, sami kuvali, zabavljali se, provod života.
Vratio sam se 5.januara i odmah me dočekalo preduzeće. A taman sam se bio navikao da spavam noćima, kad opet promena bioritma. No dobro, to mu je tako u životu.Verovatno će mi trebati meseci da se potpuno prebacim u dnevni režim kad jednom otkačim noćne smene i vratim se u zavičaj.
Kad već pričamo o poslovima, ima ovde raznih zanimljivosti. Recimo, gradiće se metro u Dablinu. Ista ona firma sa kojom je i Beograd potpisao ugovore, gde je predsednik stajao iza njih kao badnjak. Za razliku od zavičaja, u Irskoj će taj projekat verovatno biti izvesnije izveden. Dobro nečiji džepovi će se sigurno napuniti kroz neke koverte, nema iluzija. I sad, kažu da će im za taj posao trebati cirka 10 000 radnika u narednih nekoliko godina. To zvuči sjajno, zar ne? Ko god ima bilo kakve zanatske sklonosti biće tražen. Naravno, globalna je potražnja za zantalijama, a pogotovo za dobrim zanatlijama i to mi je skroz ok. Možda ste primetili, ali imam ogromno poštovanje prema svim tim poslovima „plavih okovratnika/košulja“, jer su to poslovi koje radi 80% stanovništva planete i ako oni ne rade predano, sve drugo će stati. Jedno vreme je bila ogromna potražnja za visoko kvalifikovanim ljudima, pogotovo u informacionom svetu, Međutim, poslednjih par godina potražnja je manja. VI/AI preuzima mnoge poslove tog tipa, što je bilo i za očekivati. Ispostavilo se da je došlo do ozbiljne seče kadrova u toj industriji. Imam više poznanika iz naših krajeva, koji su ostali bez posla i sad je ozbiljna frka da pronađu nešto slično (naravno, poslova nižeg društvenog statusa i plata uvek ima ako dođu baš teški dani), a dodatna otežavajuća okolnost je što su 40+. Ipak je bolje zaposliti nekog mladog ko će da rinta za manje pare, bez obzira da li ima dovoljno znanja i iskustva. Svet se menja pred našim očima i naše je da gledamo nekako da isplivamo. Učiće deca u nekoj budućnosti kako je ovo bio prelomni tenutak i kako se i zašto sve promenilo, možda ukapiramo u našim starim godinama ono što nismo videli.
Jasno je da Irska nie savršena i da se administrativne (ali i ostale) greške dešavaju. Bila je vest nedavno da se, svi kojima je izdat pasoš između 23.12. i 7.1., jave nadležnima da zamene dokument, jer je došlo do neke greške u štampi. Cirka 14000 komada treba da se zameni.
EU želi da počne sa primenom Merkosur sporazuma, gde se trgovina sa Južnom Amerikom oslobađa brojnih poreza. E sad, to mnogim odgovara, pogotovo evropskoj auto industriji i sličnima, ali ima i nezadovoljnih. Pre svega poljoprivrednici, oni nekako uvek ispadnu donji. Irska ima ogromnu stočarsku industriju i plaše se da bi slobodan uvoz stoke iz Brazila osetno ugrozio njihov položaj. Zato su irski farmeri održavali proteste ovih dana, u nadi da će uspeti nekako da ograniče sporazum. Videćemo kako će im to proći i da li će imati bar nekog uspeha. Da ne spominjemo ekološki uticaj na dodatno krčenje amazonske prašume zbog uzgoja stoke. To je potpuno druga priča i eto nas opet sa ekologijom.
Ima u mestu jedna napuštena zgrada. I kad god prođem pored nej krenu mi žmarci niz kičmu. Nalazi se baš pored crkve. Crkva je naravno, najveć objekat i dominira okolinom, kako je već običaj u ovim krajevima. Ta napuštena zgrada izgleda kao nešto iz horor filmova. Tu je nekad bila škola. Heh. Svaki put pomislim kako je to bilo jedno vrlo jezivo mesto za učenje. Neka organizacija već drugo želi da renovira svi i zgleda da su napokon dobili pare od okruga. Napraviće od toga preduzetnički centar, prostor za razne namene, ali će dodati i zgradu (na sprat ili dva), koja će biti stambeni prostor. Kažu u komentarima da su nekad igrali badminton i snuker i da imaju mnogo lepih uspomena. Kako zgrada sad izgleda vidite na naslovnoj. Horor, zar ne?
Ah, da, umalo da zaboravim, Virtoslavija je dobila novi sportsko-zabavni program, možete OVDE da bacite pogled. I jasno, bio bih vam zahvalan da stisnete subcribe/pretplata na YT kanal.Ne morate da gledate sadržaj, ne morate da lajkujete, možete da isključite obaveštenja. Dakle, ništa više od obične pretplate/subscribe, koja vas ništa ne košta, a meni znači. Cilj je da ove godine Virtoslavija – SFRV dostigne makar 300 000 pretplatnika na YouTube 
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima, priznajem da mi je FB strana poprilično nekativna i da nema neku svrhu.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy