Ju-hu-hu-hu svima…
Kratak osvrt na prethodna mirna dešavanja…
Što se tiče posla, tu nemam nekih promena, osim što smo dobili neke nove ljude (to sam već spomenuo, rekao bih). Jedan Irac (vremešniji), jedan Južnoafrikanac (tamnoput i mlad) i jedan Sirijac (takođe mlad). Ovo sve za sada liči na početak vica, zar ne? Ok su likovi, ne mogu da kažem. Trude se, a sigurno im nije lako, jer je linija nedavno ubrzana (našao se neki genije da podigne kvote, jer zašto da ne). Svakako je teže nego što je bilo kad sam bio u istoj poziciji pre tri godine. Često ćaskam sa Mustafom, dečkom iz Sirije, koji je nakon godinu dana u Turskoj i dve u Grčkoj (za njega najbolja zemlja na svetu, ali teška da se zaradi dinar ako si stranac) i sad već desetak godna u Irskoj. Kaže da je živeo godinama u Dablinu, ali da je odlčio da se pomeri na ovu stranu zbog haosa sa poslovima. Kaže da je postalo nemoguće naći posao ovog tipa (fabrike, magacini, kafići i slično bez nekih ozbiljnijih kvalifikacija), jer je ogromna navalica. U fazonu, poslao je preko 500 mejlova za posao u proteklih godinu dana (a ima iskustva, već je radio u tim branšama), pozvali ga na jedva dva, tri razgovora. Mislio sam da je možda neki rasizam u pitanju, mada on tvrdi da sigurno nije (inače super govori engleski i ima skroz zanimljiv akcent) i da je pre pet, šest godina kada bi konkurisao na pet mesta, bio pozvan na četiri i još bi ga skoro molili da dođe da radi. Nisam razmišljao o toj problematici, mada mi ne deluje potpuno nelogično. Naravno, ne skida osmeh sa lica i tačno bih mogao da ga zamislim kao bliskoistočnog trgovca, koji se sve vreme smeje, sve može da reši, ima rođaka na svakoj poziciji i obavezno vam nešto uvali da kupite. Šaroliko smo društvo, što je skroz zanimljivo, ali naravno, Poljska i Litvanija ipak zauzimanju prvo mesto što se tiče uvoznih kolega u mom preduzećetu.
Imali smo i onaj tromesečni samoupravni radnički sastanak (dobro, ne zove se tako i ima jedva dodirnih tačka sa socijalizom, a sa samoupravljanjem nikakvih, ali ga tako vidim). Jasno, stojimo dobro, proizvodi su nam traženi, gledaju koliki će nam biti novogodišnji bonus (evo ovoliki, kaže filmski glas u meni). Nadamo se bar isti kao prošle godine. Ima neka tromesečna lutrija u firmi gde nekoliko zaposlenih (troje, koje izvuče žreb) dobiju određenu sumu. Fora je što sad manje ljudi dobija pare, u donosu na ranije kad je bilo desetak. Veća je pojedinačna nagrada sad, ali meni se čini da je bilo bolje kad je više ljudi moglo da dobije manju sumu, više njih se zaraduje. A pri tome, morate celo tromesečje provesti na poslu bez propuštenog radnog dana. Međutim, bila je i jedna skroz dobra stvar. Pošto ove godine Božić pada u sred nedelje, pitali smo se kako ćemo regulisati te dane. Već sam razmišljao da ću morati da potrošim slobodne dane i iz ove godine (koje nemam, nego ih odrađujem kad imamo produžetke subotom) i iz sledeće godine (da bih spojio do kraja nedelje posle Nove godine). Međutim, dobili smo celu tu božićnu i novogodišnju nedelju, tako da sam od 19. XII do 5. I na GO, a pri tome ne moram da korsitim svoje slobodne dane… Ura!!! Znam da ćemo odraditi sve te dane koje su nam dali, ali opet ura…
Vreme je promenjivo kišovito. Ozbiljno se razmišljam da li da uključim grejanje. Omladinac nema tih dilema i greje se. Kad sam ga već spomenuo, tu se dešava sledeće. Faks je ostavio po strani ove godine. Razmišljao je da li bi negde nešto radio ili krenuo na neki kurs ili sve zajedno. Ispostavilo se da se kod nas organizuje kulinarski kurs koji traje godinu dana. I lepo se mladac prijavio, ovi ga primili, dobio od njih uniformu, obuću, za dž je (država sve pokriva) i povrh svega, čim napuni osamnaest, dobijaće platu koja je otprilike ¾ minimlaca. Sve mu se namestilo, kao budali šamar. Odložio je velike brige za godinu dana. Što se kaže, rodi me majko srećnog i baci u koprive. Tamo na proleće će ih slati negde na praksu. Za sad je pravio neke čorbe i soseve, i kaže da mu ne ide loše. Videćemo kako će se dalje razvijati. I da li će mladac terati do kraja. Držimo fige za sada da potraje. Svakao bi mu bilo korisno da nauči neku veštinu, koliko toliko. Jer kad krene sa studijama, slobodno vreme za neki posao će mu biti vikendi i poslepodnevni sati, a samo restorani/kafići nude takve smene. Jasno je da taj kurs nije francuska visoka škola kuvanja, ali će bar savladti neke osnove.
Za vas koji prattei politiku, Konor MekGregor (čuveni tabadžija) se defintivno povlači iz trke za prvog čoveka Irske. Izgleda da je napokon počeo rezonski da razmišlja.
Ostalo? Bez nekih promena; Virtoslavija živi svoj život, desi se da napišem i neki red (ali retko) serije i filmovi su na stalnom praćenju i guramo nekako. Ima indicija da će za dve nedelje biti malo više dešavanja, pa ću vas obavestiti o istima.
Slika je iz zavičaja, da me podseća na toplo proteklo leto…
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy