Trka

Brdo iznad grada je obično bilo pusto. Godinama unazad, još od kako je sagrađen kraći put, niko nije prolazio strmim putem prepunim krivina. Danas bi tamo otišli samo zavisnici o adrenalinu, najčešće ljubitelji brze vožnje. Trke nisu načelno bile zabranjene, ali nisu baš ni dozvoljene. Dešavalo se da učesnici trka budu ozbiljno povređeni, a bilo […]

Objavljivanje

  Godinama unazad, imam želju da objavim knjigu. Kada sam napokon bio zadovoljan onim što sam napisao, potražio sam izdavača. Čim bi pročitali malo, odmah bi me odbili, ali me to nije obeshrabrilo. Srećom, naišao sam na novoosnovanu izdavačku kuću. Kada sam objasnio da bi knjiga sigurno bila hit, zato što ne postoji ništa slično […]

Moj predizborni program ili glasao bih za svakog ko stane iza ovoga…

Stalno nam politikanti obećavaju sve i svašta. Sad sam došao u fazu da manje-više nikom ne verujem. To naravno nije dobro, ali to je već druga priča. Nema ništa gore kada ljudi prestanu da se bore za promene, zato što misle da su svi isti i da nema poente. Zato sam napravio predizborni program u […]

Klati se klatno

  Na vratima je stajala krupna žena, bujnih grudi, jakih ruku, naviknutih na težak rad. Podbočeno je posmatrala sitnog muškarca, koji je pokušavao da prekorači kroz kućni prag, ali se samo teturao levo-desno. „Pijanduro jedna, opet si došao kući uvošten! Pa je li zato ja po ceo dan ribam i krpim tuđe gaće? Umesto da […]

Neispunjena ugovorna obaveza

Sudija je nezainteresovano držao predmet. „Šta ovde imamo? Tužitelj, gospodin Visić, tereti tuženog gospodina Trpkovića, za neispunjenje ugovorne obaveze. Ne piše o čemu je reč. Verovatno ćemo saznati, želeli to ili ne. Da čujem o čemu se radi.“ Ustaje tužitelj, Visić, nizak, debeo, u havajskoj košulji, sklanja retku kosu prebačenu sa jedne strane glave na […]

Senka

Sumiko se mukom probijala kroz mračnu i vlažnu šumu, uprkos brojnim ogrebotinama koje je imala po licu, rukama i nogama. Bodljikavo žbunje se kačilo za njen najbolji i jedini kimono. Nije se obazirala na priče starijih, da nikada ne ulazi u taj deo šume, ako ne želi da je odnese senka. Istrajno je išla sve […]

Roditeljska ljubav

Miroslav se brijao pred velikim ogledalom u kupatilu, dok ga je sin Borko imitirao. – Tata, da li je ovako dobro? Hoću li se i ja brijati kada odrastem? – pitao je Borko lica prekrivenog penom za brijanje. – Da, sine, dobro je. Još si mali, imaš ti vremena za brijanje. Hajdemo sada, vreme je […]

Kamp kao odraz Srbije…

  Kada imamo vremena volimo vikendom da odemo u jedno kamp naselje na 50-ak km od Beograda. Verujem da ne moram mnogo da vam opisujem idiličnu sliku. U nekoliko redova su poređene kamp kućice(skoro 250), sa šatorima i bez, negde ima nadstrešnica, negde ne. Ceo kamp je pod drvećem, tako da ima hlada sasvim dovoljno. […]

Kako je u Beogradu?

Kako je u Beogradu? Kad god odem u Provansu (provansa, isto što i provincija, samo više od milja. op.aut.) ovo je jedno od dva pitanja koja mi obično neko postavi. Drugo je: Da li znaš Peru, Miku, Žiku, iz Ovče, Zemuna, Blokova… Nedavno sam bio u poseti starim prijateljima iz školskih dana. Imaju prepametnu ćerkicu […]

Koža

Na vrelinu se navikao još kao dečak u očevoj kovačnici. Iako je vatra sastavni deo njegovog posla, uglavnom mu je trebala samo povremeno. Da bi obradio kožu uglavnom je koristio specijalne alatke, a vatru ređe. U poslednje vreme vatra je bila njegov najbliži saradnik. Nekad je bio umetnik, ljudi iz cele zemlje bi dolazili da […]

%d bloggers like this: