Kamp kao odraz Srbije…

  Kada imamo vremena volimo vikendom da odemo u jedno kamp naselje na 50-ak km od Beograda. Verujem da ne moram mnogo da vam opisujem idiličnu sliku. U nekoliko redova su poređene kamp kućice(skoro 250), sa šatorima i bez, negde ima nadstrešnica, negde ne. Ceo kamp je pod drvećem, tako da ima hlada sasvim dovoljno. […]

Kako je u Beogradu?

Kako je u Beogradu? Kad god odem u Provansu (provansa, isto što i provincija, samo više od milja. op.aut.) ovo je jedno od dva pitanja koja mi obično neko postavi. Drugo je: Da li znaš Peru, Miku, Žiku, iz Ovče, Zemuna, Blokova… Nedavno sam bio u poseti starim prijateljima iz školskih dana. Imaju prepametnu ćerkicu […]

Koža

Na vrelinu se navikao još kao dečak u očevoj kovačnici. Iako je vatra sastavni deo njegovog posla, uglavnom mu je trebala samo povremeno. Da bi obradio kožu uglavnom je koristio specijalne alatke, a vatru ređe. U poslednje vreme vatra je bila njegov najbliži saradnik. Nekad je bio umetnik, ljudi iz cele zemlje bi dolazili da […]

Samo da ga vidim još jedared

Obično izbegavam sahrane. Depresivne su, a i često me podsećaju na vlastitu smrtnost, pogotovo kada su počeli da umiru i moji vršnjaci. Ovu nisam mogao da zaobiđem, umro je jedan od mojih bliskih rođaka, deda Mile. Čiča je bio veliki veseljak. Pričalo se po selu da je bio i veliki švaler. Kad god bi neko […]

Rat

  Novine, televizija, internet su neprestano govorili o tome kako smo na korak od rata. Ma, važi, pomislio sam, ko bi bio lud da ponovo pušta pse rata na slobodu. Ne opterećujući se bespotrebnim brigama, otišao sam do grada sa društvom na piće. U nekoliko navrata smo čuli potmulu grmaljvinu. Nebo je bilo vedro, bez […]

Poverenje

  „Sine, kako je bilo u školi? Da li se desilo nešto zanimljivo?“, upitao sam ne očekujući drugi odgovor osim Dobro, ili O.K. „Nikola mi je rekao da sam glup. Pa sam ja njemu opsovao majku i rekao mu da je debilčina i onda smo se potukli. A onda nas je učiteljica obojicu stavila u […]

Prava ljubav?

„Ali, ja te volim.“ „Ne, ti samo misliš da me voliš, a zapravo voliš samo sliku o meni. Da me voliš, ti bi prestao da piješ.“ „Prestaću, samo budi sa mnom.“, preklinjao je Ivan napola plačnim glasom. „Kada prestaneš, onda možemo ponovo da razgovaramo o tome.“, odgovorila sam. Znala sam da od toga nema ništa. […]

Nestao auto

Verovatno se sećate mog problema sa parkiranjem, a i druge nezgodacije koje sam imao u tom autu. Nedavno mi se desilo nešto još gore. Ukrali su mi auto sa parkinga. Ko? Kada? Kako? Zašto? Jesu li ih uhvatili, pa stavili na muke? Da krenem redom. Svako jutro parkiram auto ispred redakcije. Svi znaju da je moje mesto […]

Krivi smo mi

Nedavno sam bio na godišnjici mature. Većinu tih ljudi nisam video još od prošle proslave, što će reći pre deset godina, a sigurno postoji i dobar razlog zašto je to tako. Da smo trebali da se družimo, verovatno bi se sreli ranije, ne bi čekali godišnjicu mature… Posle nekoliko pića, kada smo se dovoljno opustili, […]

Ponos

  Masamune je ovaj trenutak čekao skoro dve decenije. Još od jedne hladne zime, kada je kao petogodišnje siroče na ivici smrti, zakucao na vrata usamljene kolibe. Vrata je otvorio starac, sensei Kunimitcu, koji ga je dugo ispitivao svojim pogledom koji vidi kroz meso i kosti. Dobio je mesto uz ognjište i činiju pirinča sa […]

%d bloggers like this: