Oduvek sam više voleo bioskop od pozorišta, mada nije da ne mogu da pogledam neku predstavu. Možda je to stvar navike, možda je razlog u tome što sam češće posećivao filmske projekcije. Strašno me nervira što su skoro svi bioskopi prebačeni u tržne centre. Ne želim da idem tamo i neću da gledam filmove na takvim mestima. Zato, kada mi se gleda neki film skoknem u onih nekoliko preostalih bioskopa. Čudna je ta magija velikog platna.
Pre nekoliko dana sam išao na ponoćnu projekciju.
U pitanju je bio film – Isijavanje (The Shining).
Za one koji ne znaju, snimljen je 1980. po motivima istoimene knjige Stivena Kinga. Režiju je preuzeo Stenli Kjubrik. Glavne uloge su više nego maestralno odigrali Džek Nikolson i Deni Lojd(tada dete glumac), dok je Šeli Duval, iako glavna glumica u ovom filmu, meni bila smešna. Nekad sam se ježio od ovog filma, sad ga gledam znatno opuštenije. Pretpostavljam da je većina vas upoznata sa ovim filmom. Ako ima nekih koji nisu, pogledajte čim pre. Očekuje vas jedan sasvim pristojan horor. Naravno, treba da ga gledate u duhu tog vremena. Tada kada je snimljen, bio je i više nego jeziv. Film spada u filmske klasike, tako da treba da ga pogledate u svakom slučaju. E, sad… Nisam počeo ovaj tekst sa namerom da vam govorim šta da gledate, znate vi to dobro i sami .
Film sam gledao u neobičnom ambijentu. Prvo sam u 23.30 nestrpljivo čekao ispred nekadašnjeg bioskopa Zvezda, Terazije 40. Skupilo se već dvadesetak omladinaca, koji su takođe čekali početak filma. Nije mi smetalo što nisam imao durštvo, onoliko filmova sam pogledao sam. Setio sam se davnih dana kada sam išao u taj bioskop. Eh, to je bilo vreme kada su muškarci bili pravi muškarci, žene prave žene, a mali čupavci sa Alfa Kentaurija, pravi mali čupavci sa Alfa Kentaurija. Uzbuđeno sam prošao kroz polumračni hodnik, došao do mračnog predvorja i platio kartu. Celih sto dinara. U napuštenoj, zatim privatizovanoj, ponovo napuštenoj i na kraju još jednom osvojenoj sali bioskopa Zvezda. Sala je zapuštena, nedostaje joj jedno lepo renoviranje, vidi se da je i plafon propao. Ali tu su udobne stolice i prilično je čisto.
knjigu koju sam poneo(Nikolas Pileđi – Kazino, negde bih joj dao trojku). Sala se polako popunjavala i na kraju nas je bilo između trideset i pedeset. Kanda sam bio među najstarijima(???). Neki su doneli, pivo, neki sokiće, a neki su čak zapalili po cigaretu. Iskreno malo sam im zavideo. Nekada sam bio uživalac nikotina i oduvek sam želeo da zapalim cigaretu u autobusu i u bioskopu. Dobro, bar se nekome ispunila želja. Kada je film počeo sve nas je ponela čarolija i narednih dva sata bilo je prepušteno užitku. Dobro, na momente mi se prispavalo, ipak sam ja čovek u godinama.
Filmove puštaju ili na otvorenom (kada dozvole vremenski uslovi i kada su u pitanju ranije projekcije) ili u sali. Vreme prolazi, a ti mladi hrabri ljudi i dalje istrajavaju.
Sila je u tebi Obi Kenobi
Samo naznake iste… 🙂
Obozavam ovaj film, mada ja ipak mislim da je film tehnoloska umetnost i da kvalitet zavisi od tehnlologije, i da je bitno da zvuk i slika odgovaraju onom kako je reditelj zamislo da se gleda, ja volim nove bioskope u trznim centrima, mozda nisu najromanticnija mesta na planeti ali uzivanje je bezgranicno. Ogromna platna, prostrana sedista, velike denivelacije tako da ne gledam u cupavu glavu nekog viskog lika ispred ili zene sa pundjom vec u film (niska sam gledanje filma se uvek sastojalo u gledanje neke glave ispred mene), savrsen zvuk, kad film pocne trzni centar na postoji postoji film, a on je bolji u takvoj sali. Ja sam dugo razmisljala kao ti, a onda sam krenula da gledam filmove crtace sa cerkom i shvatila da je sve pre toga bilo jad i bjeda u tehnocoloru. Inace obozavam i pozoriste pod uslovom da je predstava dobra. 🙂
Hm, kada tako postavi[ stvari ima tu nečega… ALi opet, ne volem TC… A ima draži i ta čupava glava ispred tebe, onda je lepo zamoliš da se malo pomeri, pa krenete u priču, pa se združite…. Ovako je svako za sebe, nema komunikacije… :;D
Zavidim onima koji mogu da uživaju u bioskopskoj magiji 🙂 Zaječar je jedan od prvih gradova u Srbiji koji je imao organizovane bioskopske projekcije pre 100 godina, jedno vreme su radila tri bioskopa, što je za naš mali grad velika brojka, a sada…Sada zgrada bioskopa „Timok“ propada, a filmovi se prikazuju u pozorišnoj,a ponekad i u sali Doma kulture u drugom delu grada. Od magije ni M!
Divim se tim mladim ljudima koji su prosto oteli Zvezdu. Sve mi se više čini da ćemo morati da otmemo i neke druge stvari…
To je strašno tužno, da mnogi gradovio nemaju ni jednu pristojnu bioskopsku dvoranu… Kada pomislim da je svako selo imalo projektor u Domu kulture… Da, verovatno ćemo morati da otimamo ono što je naše, ako želimo išta da sačuvamo…