Misterija mosta

Dva vremešna muškarca su sedela u udobnim stolicama i posmatrala most ispred sebe.

Prolećno sunce se prelamalo preko elegantnih lukova.

„Jeste li nekad dolazili ovde?“

„Nikad. Sve planiram, pa me odvuku obaveze. Neverovatno je da smo se nas dvojica baš ovde našli i upoznali.“

„Potpuno neverovatno“, složio se drugi starac.

„I kažete da je vaš predak bio potpuno zdrav u glavi?“, upitao je gologavi starac u kožnoj ispucaloj jakni.

„Naravno, pričali mi još dok sam bio dete da je bio izuzetno poštovan stručnjak. A vaš? Nije imao nekih psihičkih problema?“

„Nikako, navodno ga krasio netaknut um do samog kraja.“

„Neverovatno“, promrmljao je starac sa šeširom.

Neko vreme su obojica sedeli u tišini, boreći se sa nemirnim mislima.

„I dalje ne mogu da shvatim. Zašto?“, pitao se starac u kožnoj jakni. „Nema nikakvog smisla.“

„Potpuno se slažem. I što više razmišljam o tome, sve više vidim da je besmisleno.“

„Protivi se svakoj logici.“

„Tačno, moj predak je projektovao ovaj most 1942. godine za potrebe nemačke armije. Je li tako?“

„Jeste. A onda je moj predak samo dve godine kasnije osujetio iste te Nemce da miniraju most.“

„Ali zašto?“, sa očajem u glasu upitao je starac sa šeširom. „Zašto je moj predak pravio most na sred livade? Koja je svrha mosta na livadi? „

„I zašto  su hteli da ga sruše prilikom povlačenja, kad je i tako stajao kao neki ukras na livadi? Zašto bi neko minirao beskoristan most?“

„Ne razumem ni sam. I da stvar bude gora, obojica su i dalje izuzetno cenjeni.“

„Da se ja pitam, obojicu bih strpao u ludnicu.“

Starci su zaćutali i u čudu odmahivali glavama.

*****

Ova priča je nastala kao bunt protiv sumanute ideje beogradskih vlasti  da potpuno funkcionalni most presele na livadu.

Dragi čitaoci, drugari, prijatelji, ovo je trenutak gde moramo podvući liniju i reći: „Sad ste preterali!“