Balkanac osvaja Irsku, godina IV, 13. 4. 2026 – 26. 4. 2026.

Dobar vam ponedeljak želim…

Ranije nisam imao nekakav specijalan odnos sa tim danom, bio mi je ok, dan kao i svaki drugi.No, od kako radim noćne smene, defintivno je postao najneomiljeniji dan u nedelji. Posa’? Isti, nepromenjen.

Mahom je sve bilo uobičajeno mirno i tiho, kako već dolikuje ovom ostrvu. Nije bilo velikih protesta. Uobičajeno ima gunđanja ovde-onde o ekonomskom, socijalnom stanju i svemu ostalom. Ali nema ozbiljnih akcija, ako dođe do njih, bićete obavešteni.

Znate li da je prošlog vikenda bilo tačno četiri godine kako sam u emigraciji? Da li sam zadovoljan? I da i ne, naravno. Ovi koji čitaju redovnije, verovatno su ispratili moje pohvale i primedbe Irske i ovdašnjeg života. Pre svega, dobro je što je osnovni cilj postignut (ili je makar izgledno da je tako) da se omladinac otvori prema svetu i poželi da pravi neki svoj put (kakav god on bio). Svakako je dobro što sam testirao sebe i prevazišao neke strahove, osetio život emigranta. Naravno, najgore od svega je što brak najviše trpi i što se supruga i ja ne viđamo ni približno dovoljno. Ne, stvarno nisam namerno došao u zemlju za koju ona mora da vadi vizu (i cela ta epopeja sa vizom je tek posebna priča). Sve u svemu, zanimjivo iskustvo i preporučio bih svakome, pogotovo omladini, da se otisnu u inozemstvo makar na godinu, dve.

Baš me nedavno drugar pitao „Ima li mnogo emigranata kod tebe u selu?“. Malo sam se zamislio i kontam da ih ima, i nekako statistički mi deluje da ih statistički ima mnogo. Pored cele naše istočnoevropske ekipe, imamo popriličan broj Brazilaca, tu je ekipa sa Bliskog Istoka i zanemarljiv broj svih ostalih. I naravno, uočljivi smo među Ircima. Veliko je pitanje, koliko će se nas emigranata prilagoditi irskom načinu života i asimilirati. Već sam ranije pisao da postoje neke nezvanične priče da Irska ima bezmalo četvrtinu neirskog stanovništva. Koliko će to dobro ili loše biti u budućnosti, videće se.

Bio nam cirkus. Istoremeno je održan i svetski Dan cirkusa. Iako je to isti cirkus, koji je bio ovde pre dve, tri godine, otišao sam vrlo rado. Dakle, mali, porodični (valjda, mada ne mogu da garantujem da su svi familija) sa klasičnim tačkama – gutač vatre, akrobacije, žongliranje, klovnovi, nema životinja(naravno). Ali vidi se iskreno daju sebe i da vole to što rade. Uživao sam potpuno dečije u celoj predstavi od blizu dva sata,

Prekjuče je bio zanimliv događaj u pabu, koji je blago poremetio moje subotnje spavanje. Obično ne spavam tokom dana subotom, ali onda odem u krpe ranije, već oko osmice. Subota mi je inače nekako sva usporena. LM, sad je moja firma organizovala humanitarnu akciju. Već sam vam pisao o tome, da se svake godine bira organizacija za koju će se sakupljati lova (preko raznih akcija ili nedeljnim uplatama zaposlenih). I ove godine je u pitanju organizacija koja pomaže pre svega deci, ali i odraslima, sa smetnjama u razvoju. U subotu uveče je u jednom od pabova organizovano donatorsko veče. U čemu je bio štos? Nuđeno je šišanje (na nulu) ili brijanje (isto tako mašinicom na glatko), depiliranje (muških nogu pre svega). Da budem iskren, razmišljao sam da nabacim frizuru Žul Briner, da vidim kako mi stoji. Na kraju sam podržao na način, koji je uvek najlakši, sa nekom kintom. Ali je bilo veselo veče, navijanje, dobacivanje, smeh.

Eto, da vas ne bih davio dalje, uživajte…

Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde.

Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy