Kao što su neki od vas i navikli, evo me ponovo…
Idu ovi gastarbajterski dani, samo lete.
U firmi je stanje redovno. Svi koji radimo na istoj liniji (nas tridesetak u sve tri smene) smo imali malo ribanje pre nekoliko dana. Izgleda da nam se provuklo nekoliko škartova, pa je naručilac imao pritužbe od krajnjih korisnika. Mi smo, naravno, podizvođači za neke velike (i vrlo poznate) firme i kapiram da ovi ne vole da im se kupci žale. Jasno je da smo odslušali šta imaju da nam kažu, firma će primeniti dodatne provere proizvoda i sve pet. Zanimljivo je kako se svetski brendovi, poznati po svom kvalitetu, oslanjaju na tamo neke male Miće, koji rade za minimalac (ili tu negde).
Proslavili smo i 4.juli, amerikanski praznik, radno (kako drugačije), ali su nas častili klopom. Ovog puta su u ponudi bile samo pice, Kinezi ništa. Ne znam da li je to zbog trenutnog odnosa između Kine i SAD ili im je bilo jednostavnije da sve naruče na jednom mestu. Za divno čudo, pica je bila prihvatljiva, a čak i topla. Pisao sam vam i ranije da nam kolektivni godišnji obično počinje u petak i da taj dan odradimo kroz radne subote. Tako smo i ovog vikenda, smena od petka na subotu je produžena za četiri sata (preostala tri nas firma časti), te sam na poslu proveo jedanaest sati. Bilo je manje naporno nego što sam očekivao. Naravno, mogao sam da odbijem da radim produžetke, ali bi ih onda skinuli sa mojih slobodnih dana, a to mi ne odgovara, jer imam pametnije načine da ih iskoristim.
Često se do imbecilnosti divim tvorcima muzičke liste na radiu, koji sulušamo. Pesme koje nam sigurno puste dva puta tokom noći su npr.- APT, Anxiety, Take a sexy picture of me (ovu CMAT sam spominjao pre nekog vremena, ne znajući koja je i sad sam je, izgleda prizvao), pesme koje su nam vrlo izvesne svako veče – Alibi (treba zakonom zabraniti da se stare poznate melodije koriste za druge pesme), Shake it of (ili još jedna dve od Tej Tej), Abracadabra (Lady Gaga, ne Eminem), nešto od Katy Perry (vrte dve, tri pesme… šta bi sa njom i Orlandom, da li je veza pukla zato što je ona bila „astronautkinja“, a on samo gusar, vilenjak i vitez?), Diamonds (ili opet neka od njene dve, tri pesme koje se smenjuju), Made you look, Flowers… Jasno vam je već.
Kad smo kod muzike, pretprošle subote sam išao u prestonicu na koncert Alanis Morissette. Nije da sam neki njen ultra obožavatelj, voleo sam je tokom devedesetih, a da ne spominjem pojavljivanje u Dogmi (kakvo ludilo od filma). Znate već da je povratak iz Dablina posle pola osam uveče, nemoguća misija. Srećom tu su neke firme, koncertni autobusi ili tako nešto. Karta je malo skuplja nego kad bih išao vozom, ali pošto dovoze do koncerta i vraćaju nazad, onda je stvarno dobra priča. Bus, popunjen do pola, je došao malo posle 13h, i uz dva zaustavljanja da ljudi odrade piš pauze je stigao oko 16h u Dablin. Fora je što na karti piše da svirka počinje u to vreme. Još i pričam sa suprugom i čudimo se kako je to neka matine svirka. I onda sam ukačio da se u to vreme otvaraju kapije, da ljudi mogu da cirkaju, pojedu nešto (a unutra je onoliki izbor ića i pića), pa onda predgrupe i prava svirka počinje tek oko 20, 21h. Svirka je bila u blizini nekog zamka, tu je i veliki park, sve fino, podšišano, uredno, igrališta za decu, muzej vozova. Deluje malo kao bogataški kraj. Tek kad sam došao na licino mesto, shvatio sam da su tu i neka fina brdašca sa kojih mogu da se slušaju i malo vide koncerti. Moraću da zapamtim za sledeći put. Dan se namestio da bude lep i sunčan, mada sam u rancu imao i kišnu kabanicu za svaki slučaj. U zavičajnoj WhatsApp grupi sam saznao da i jedan naš momak dolazi na koncert, pa smo se u nekom trenutku našli ispred kapija. Prošli smo kontrole (da slučajno nemamo neko piće kod sebe) i ušli u ograđen prostor, svuda okolo se nalaze štandovi sa hranom i pićem (jasno je da su cene malo jače, nego inače). Naš izbor je bio Hajniken i giros (mogao je da bude malo bogatiji, ali dobro sad). Uz ćaskanje i pretresanje dešavanja u zavičaju, počela je i svirka oko 21h. Bilo je naroda, ali nije bilo prepuno. Alanis je bila odlična, izvrtela je velike hitove i neke manje poznate stvari, atmosfera je bila na nivou. Imate par snimaka kod mene na FB, npr OVAJ, ali na YT možete da nađete bolji kvalitet. Kad se sve završilo, drugar je hvatao voz za centar Dablina (ovo je bilo nekih 15km od grada), a mene je čekao busić. Malo smo kasnili sa povratkom, jer se jedna gospođa malo zapila i zagubila, drugarica ju je našla u nekom ToiToi. Dremnuo sam tokom vožnje. Sve u svemu, bio je dobar provod.
Sutradan sam mirno i svečarski proslavio 46. rođendan. Uh…
Videh da dolazi Duboiza u Dablin, to će verovatno biti dobro posećeno. Nemam nameru da idem, nisu baš moj đir, ali lepo je što su počeli da dolaze i naši bendovi. Dolazi uskoro i Majk Tajson, ne znam o čemu će taj čovek pričati, ali dobro, uzeće neku lovu i bole ga uši.
Irska je odlučila da investira milijardu i kusur u novu vojnu opremu u skladu sa akteulnim EU planovima. Pošto imaju malu vojsku, sve ih je koštalo skuplje nego druge, što je razumljivo, ko mnogo naručuje (bile to puške, žvake, kuglični ležajevi… ) dobija bolju cenu od malih kupaca. A pošto će sad pazariti zajedno sa drugim državama, onda se nadaju boljim uslovima i kvalitetu. Evropa je izgleda odlučila da napravi ozbiljniju vojsku.
Izgleda da će dobiti i prvog astronauta, odnosno astronautkinju, Noru. Šteta je što je svemirski program malo u zapećku velikih svetskih događaja. Magičan je taj svemir i ispitivanje novih granica.
Često se priča da bi ujedinjenje Irske bilo preskupo za Irsku, pa kao zbog toga ne žele da pokreću tu priču. Izračunali su da to možda i nije istina. Procena je da bi ujedinjenje inicjalno koštalo četiri milijarde , a da bi ta cifra posle išla samo na dole. Ko zna, možda se jednom i odluče na taj korak, celo ostrvo, jedinstvena Irska. Kad smo u temi, gitarista U2, Edge, dobio je irsko državljanstvo u 62.godini, kaže da ga mrzelo da se cima ranije.
Omladinac je u međuvremenu završio svoje ispite, sad čeka rezultate i uživa u toplom vremenu u Srbiji (a i svemu ostalom što se trenutno dešava).
Prekjuče (nakon smene od jedanaest sati) sam otišao u Roskomon. Malo cunjao levo desnoi pogledao cela dva filma, Jurassic World Rebirth (neverovatno, ali uspeli su da naprave film dosadnim, baš šteta) i F1 (vrlo sam zadovoljan, skroz zabavan i uzbudljiv, Bred je meni uvek drag glumac).
Eto, još jedno javljanje iz Irske i odoh kući na tri nedelje.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy