Dobar vam i veseo ponedeljak.
Nije bilo previše dešavanja, ali nije bilo ni suviše dosadno u protekle dve nedelje.
Hajde da odmah počnem sa veselim temama.
Trenutno se mnogi, pa i moja firma, pitaju šta će biti sa irskom ekonomijom u svetlu nove amerikanske politike. Ovo neko građanstvo sa kojim sam pričao nije previše zadovoljno time, jer im je jasno, da će svaki ekonomski lom platiti oni, a ne vlasnici velikog kapitala. Čitah i neke članke o tome koliko je irska ekonomija zapravo stvarno jaka. Zaključak je da, iako statistika kaže da je Irska što se tiče ekonomskih pokazatelja (BDP i slično) u prvih pet zemalja sveta (ili tako nešto), to je samo manipulacija brojevima. Realnost je da je možda nešto malo iznad proseka EU. A irci se pitaju da li stanovništvo u drugim članicama EU (naravno, mahom se misli na razvijeniji deo istih) ipak žive komotnije uprkos lošijim ekonomskim pokazateljima. No dobro, i grđi su se snalazili nakon što su doveli svoje knjige u red (setimo se Grka i njihove igranke), snaći će se i Irci.
Često sam spominjao da je jedan od gorućih problema irske nedostatak stambenog prostora i visoke cene iznajmljivanja. Često se čude zašto je tako. Jednostavno, može im se. Desetorica „zemljoposednika“ (landlords), bilo kao fizička lica, bilo kao nekakvi konzorcijumi imaju u vlasništvu 17 000 stambenih i poslovnih jedinica. Tako da je onaj naš Siniša Mali, u odnosu na prave igrače malo dete (heh, malo/mali, kapirate?) sa 24 stana koje ima u Bugarskoj. A čak 30 od 160 pripadnika irskog parlamenta su ozbiljni vlasnici nepokretnosti. Opet, kažu da su u proteklom periodu, mnogi počeli da se povlače iz tog biznisa (navodno) jer se kao menja zakonska regulativa. Zanimljive su to igranke krupnog kapitala, zar ne?
Dok i dalje vrtimo vesele teme, sećate se kad sam pričao u EU upozorenju da svako mora biti spreman da preživi makar 72 sata? E sad, mislio sam da to važi samo za namirnice, međutim, izgleda da nije samo to u pitanju. Pojavili su se i pravi setovi za preživljanje sa kresivima, baterijama, filterima za vodu i ostalim neophodnostima. Koga zanima, može ovde da vidi kako to izgleda. Neki će napraviti ozbiljnu lovu. Koliko vidim, baš sam se ostrvio na bogate ovog puta…
Idemo dalje sa važnim temama i prelazimo na ženske grudi. A? Šta kažete na temu? Možda znate da u Dablinu postoji statua posvećena Moli Maloun, danju prodavačica, noću prostitutka (danju spavam, noću ludujem, što kaže pesma). Postavljena je tamo negde krajem osamdesetih. Postoji i pesma u nekoliko verzija, čak je to i neka nezvanična dablinska himna. Kao što vidite na naslovnoj slici, grudi su joj upečatljivo svetlje od ostatka statue. To je zato što postoji običaj (nastao oko 2010.) da se pomazi njeno poprsje zbog sreće (da li seksualne ili neke druge ili je to bio jedini način da neki pipnu žensko poprsje, nisam siguran). Eto,neki trljaju Budin stomak, neki nožni placa Grgura Ninskog u Splitu, a neki Moline grudi. Postoje i pokreti koji traže da se zabrani i sankcioniše pipanje Molinih bliznakinja. Videćemo koja strana će izaći kao pobednik, mada se za sada čini da je pitanje samo retoričko.
Imali smo sreću sa vremenom poslednjih nedelja, poprilično sunca, a manje kiše. Kad je sunčano, onda je Irska stvarno lepa i zelena. Pastoralana. Irci defintivno vole i furaju fazon kućica u prirodi, podšišanih dvorišta, ovaca i krava koje mirno pasu, pa ko voli takvo okruženje, onda će mu prijati. Vreme se juče i danas pokvarilo, pada kiša svako malo, čak i neki sitan grad. Vreme je bitan deo razgovora u Irskoj.
Znate onog tabadžiju MekGregora? Nedavno je najavio da bi mogao da se kandiduje za predsednika Irske. Ta njegova izjava je naišla na opšti podsmeh, ali kao što vrlo dobro znamo, i u drugim zemljama su kojekakve pojave sele na predsednička mesta (svi će odmah spomenuti SAD, ali mi sa exYU prostora, bolje da ćutimo).
Nedavno je formirano srpsko-irsko udruženje. Zamišljeno je da to telo radi na povezivanju ove dve zemlje, a istovremeno da pomaže našima koji su u Irskoj. Pre svega da imamo makar malo bolje pokriće kad istupamo pred irskim organima. Svakako je bolje kad neka organizacija/telo/saziv predlaže priznavanje vozačkih dozvola, direktnih letova (ima OVA peticija ako se sećate) i sličnih stvari koje muče iseljenike, nego kad to predlaže pojedinac. Imali smo prvu skupštinu nedavno i sad polako u nove pobede. Ne, nisam ni u kakvim organima (bar za sada nisam planirao), samo sam običan drug član.
Imali smo za vikend gostujući luna park, ringišpil, autići na sudaranje, neka malešna balerina i tako. Nisam baš bio privučen tim događajem, bilo mi je nedovoljno uzbudljivo, ali je verovatno bilo zanimljivo nekoj klinčadiji.
Prekjuče nas je sportsko-socijalno iz firme vodilo na druženje. Već po običaju, bilo nas je petnaestak, što je neverovatno jer cirka sto ljudi plaća članarinu. Išli smo na pravu avanturu – Zipit avantura park, eve ga linak. Kao što samo ime kaže, u pitanju je šetanje i spuštanje po sajlama razvučenim između drveća. Možda ste primetili da nisam neki preterano sportski tip, ali volim neke zabavne aktivnosti, setimo se bandžija i skoka iz aviona. Ovde ima šest staza, tri su za početnike, tri za one koji malo više veruju u sebe. To je naravno diskutabilno, jer i na te teže staze idu klinci, tako od dvanaest, trinaest godina pa na gore. Prošli smo najtežu stazu sa početnike (narandžastu), a zatim dve ozbiljnije – belu i plavu (koja je najduža i traje cirka 40 minuta da se prođe). Na žalost, nije bilo vremena da prođem i crvenu, koja je kratka, ali fizički najzahtevnija, to će morati da sačeka neki drugi put. Neke zip linije su baš dugačke i slino sam uživao u spuštanju destitne metara kroz drveće. Naravno, bezbednost je na najvišem nivou, svako nosi rukavice, uvek ste zakačeni sa dva karbinjera za drvo ili sajlu, ne sme da bude više od troje ljudi na platformi, jedna osoba na liniji. Zezao se jedan Irac (kog sam upoznato tamo) da nije baš siguran u bezbednost ičega što prave Irci, rekoh da su to verovatno bili Poljaci ili Litvanci. Ni to nije delovalo kao najbolje rešenje, pa je predloženo da bi bilo bolje da su u pitanju Nemci (jer je u toj grupi bio i jedan Nemac, a ovaj Irac je živeo u Nemačkoj 20 godina), ali je zaključeno da bi Nemci poslali Balkance i Turke. Na kraju smo ipak odlučili da ne razmišljamo o sigurnosti, kad već nemamo Japance da sve naprave. Nisam ništa snimao, jer sam ostavio telefon da ga ne izgubim negde po šumama. Ali dobro, slike ostaju u mojoj glavi. Bio sam i ranije na toj lokaciji, možda se sećate onog veslanja i šetanj akroz neke platforme među drvećem. Odlično mesto za opuštanje
Posle toga smo ptišli na klopu u neki pab. To je već uobičajen priča, dobili smo neke sendvičiće da malo umirimo glad, a onda je naručivao ko šta želi, moj izbor je bio burger. Ogromne porcije i sasvim ukusna hrana, tako da nemam zamerki. U nedelju sam imao minijaturnu upalu mišića što je bilo bolje nego što sam i očekivao.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy