Ačakova potraga, 18+

Ačak je nakon celodnevne potrage, napokon naišao na pumine tragove. Izašao je iz sela još pre zore, vođen snom od prethodne noći.

Iako je nosio ime Ačak, koje je na drevnom jeziku njegovog plemena, označavalo duhovnu osobu, još uvek nije primetio da se po nečemu razlikuje od drugih. Ipak, vrač je retko grešio kod odabira imena.

Sanjao je pumu, čije se krzno presijava kao zlato, stajala je uz Ačaka i borila se protiv njegovih neprijatelja.

I eto, ponet odjecima sna, iako nije mogao da dokuči njegovo značenje, našao se u potrazi.

Tragovi su ga vodili duboko u šumu, prema svetim planinama.

Probijao se kroz gusto rastinje, hodajući skoro bez šuma, noseći samo svoj nož. Iznenada, začuo je neobičan zvuk. Pesmu.

Ačak nije bio plašljiv. Orlova pera, koja je nosio u kosi, jasno su govorila koliko je neprijatelja pobedio u bitkama. Ipak, jeza mu se spustila niz kičmu na sam zvuk pesme.

Nije imao izbora, pesma se čula iz pravca vodopada, a tamo su ga vodili i pumini tragovi. Nastavio je još opreznije.

Posle nekog vremena, uporedo prateći pesmu i tragove, stigao je do vodopada.
Zapanjen, zastao je u pola koraka ugledavši prizor pre sobom.

U jezeru ispod vodopada, na pola dobačaja kopljem, stajala je devojka. Ačak nije mogao da prepozna kom plemenu pripada, ukrasi u njenoj kosi su mu bili nepoznati. Imala je kosu boje najtamnijeg gavranovog pera. Drugih ukrasa nije imala, jer nije imala ni odeću na sebi.

Ačak je bio zadivljen devojčnom lepotom. Imala je vitko telo breze. Zalazeće sunce se odbijalo o njenu bronzanu kožu prekrivenu vodenim biserima. Voda joj se slivala niz čvrste grudi, preko ravnog stomaka sve do tamnog međunožja. Ačak je osetio neobično probadanje u stomaku. Zanet lepotom, neoprezno je nagazio na suvu granu, čije se krckanje prenosilo preko jezera.

Devojka je podigla svoje ugalj crne oči ka mestu gde je stajao i nasmejala se sedafstim osmehom.

„Izađi ratniče, da te bolje vidim.“

Postiđen, Ačak se nije pomerao.

„Da li se u žbunju krije ratnik ili žena?“, podsmešljivo je upitala.

Nesigurno je izašao iz senke.

„izgleda da je ipak u pitanju ratnik“, odmerila ga je jednim pogledom i krenula da se približava.

Ačak nijemogao da odvoji oči od njenog nagog tela. Od samog pogleda, srce mu je udaralo poput plemenskih bubnjeva.

Prišla mu je na udaljenost daha. Ačak je osećao njenu hladnoću na svojoj koži.

Bez reči, uhvatila ga je za ruku i privukla ka sebi. Njeno mokro telo se priljubiljo uz njegovo. Na sam dodir vlažnog tela, Ačak je osetio uzbuđenje kako mu raste među nogama.

Spustila je dlanove na njegovo lice. Izgubio se u tami njenih očiju. Spustila je nežan poljubac na njegove usne. Ni najslađi med nije imao njihovu slast.
Ačakove ruke su žudno zgrabile njeno telo.

„Polako, ratniče. Kao i svaku drugu lovinu, ženu moraš prvo dobro da upoznaš.“

Nežno je skinula Ačakovu košulju od meke jelenske kože, a zatim i pantalone. Povukla ga za ruku i oboje su legli na mekanu zelenu travu. Devojka je prelazila usnama i kosom, preko njegovih grudi, stomaka i niže sve do njegove muškosti. Ačak se stresao od uzbuđenja, osetivši kako se njegovo seme izliva.

„Ovo je bilo brzo, ratniče, imaš još da učiš. Dođi.“

Spustila je njegove ogruble ruke na svoju nežnu kožu.

Ačak je nesigurno prelazio dlanovima preko njenih jedrih grudi. Jezikom se poigravao očvrslim bradavicama. Devojka je ispustila uzdah odobravanja.
Jezikom i rukama, Ačak je ispitivao svaki pregib njenog tela, koje je bilo i čvrsto i meko u isto vreme.

Njegovi prsti su stigli do donjeg dela stomaka i do brežuljka prekrivenog mekim paperjem. Osetio je vlažnu vrelinu. Sputio je glavu niže i osetio miris šume u proleće. Jezikom je isprva polako, a zatim sve brže istraživao središte njenog bića. Zadovoljno je vrisnula. Zbog njenog uzbuđenja, Ačak je osetio da i sam ponovo raste.

Sunce je otišlo iza svetih planina i bledo lice meseca se pojavilo na nebu prošaranom zvezdama.

Nežno je spustila ruke na Ačakova ramena i povukla ga ka sebi.

Žudno je poljubio njene usne, jezici su im se isprepletali u divljoj igri.

Njegovo koplje je pronašlo put u mekoću i toplotu njene pećine. Oboje su glasno zaječali od zadovoljstva. Njihovi kukovi su se uskladili i njihali se kao jedno telo. Osetio je njene nokte, kako mu u zanosu grebu leđa. Telo joj se streslo od talasa, koji su prolazili kroz nju.

Devojka je položila Ačaka na leđa, a zatim polako sela na njega primiši ga u sebe u punoj dužini. Ačak je uzdahnuo.

Ačak je zaneseno uživao u pogledu na njeno telo, obasjano belom mesečinom.

Oslonila se dlanovima na Ačakove i ruke i nabijala se na njega sve snažnije i sve brže. Ponovo je osetio treperenje u stomaku i odmah zatim, njegovo seme je udarilo u dubine devojčinog stomaka.Učinilo mu se da su zvezde zasijle jače. Oboje su se stresli od naleta uzbuđenja, a onda su se naglo umirli i prestali da dišu nekoliko trenutaka .

Devojka je legla preko Ačaka, oboje su duboko disali.

Ačaku su pričali o zadovoljstvu, koje donose žene, ali nije verovao u priče sa ognjišta i zadirkivanja krezubih starica.

Do zore su istraživali jedno drugo, a onda pred svitanje, Ačak je zaspao dubokim snom.

Kada se probudio, devojke više nije bilo. Pomislio je da je sve sanjao, ali je na leđima pod prstima osetio ožiljke u obliku puminih kandži. Na korak od sebe , video je na zemlji pumine tragove. Istog trenutka, čuo je duboki zov pume, koji je odzvanjao sa planina. Shvatio je.

Okupao se u jezeru, a onda krenuo ka selu.

Kada je stigao, pokazao je vraču svoje ožiljke. Ovaj je samo sa razumevanjem ćutke klimnuo glavom.

Ačak je napokon zaslužio svoje ime.

Slike – Kordspace,  StockSnap, Free-Photos, IanZA,

Priča je imala svoju premijeru na portalu Amazonke