Vrtlog

U hladno februarsko jutro šetao sam uz reku. Pošto je bilo poprilično rano, nije bilo prolaznika. Jedino društvo mi je bio mešanac, koji je veselo skakutao oko mene, nadajući se nekom zalogaju ili bar toploj reči i češkanju iza ušiju. Bio sam izgubljen u dubinama svojih misli te nisam obraćao suviše pažnju na okruženje. Krajičkom […]

Suze i smeh

Uvek sam bio drugačiji od ostale dece. Obično sam bio više okrenut ka sebi, nego ka drugima. Ni previše nasmejan, ni previše tužan. Ravnodušan, moglo bi se reći. Niti sam se previše radovao novim igračkama, niti su me rastuživale kazne ili uvrede. Kada sam bio mlađi, roditelji su posumnjali na autizam ili nešto slično. Naravno, […]

%d bloggers like this: