Pišem… Zašto? Odgovor je ispod…
Priča o Mirku se zahuktava, kraj je je već izvestan (valjda). Ako niste znali, ovu priču, zajedničkim snagama pišemo Sofia i moja malenkost. Ako ste bili na drugoj planeti, pa niste čitali prethodne nastavke sage o Mirku, nesuđenom piscu, čija knjga može da promeni tkanje svemira, onda kliknite OVDE. Slobodno pohvalite ili pokudite napisano, nismo sujetni(suviše) ************** Mirko […]
Žuta sijalica je bacala slabo svetlo na drveni sto za kojim su sedela dva muškarca. Odeća je ukazivala da su različitog imovinskog stanja, ali je fizička sličnost nesumnjivo govorila da su braća. Na stolu je stajala flaša rakije i činija ispunjena svežim uštipcima. „Gde su Zorana i deca?“ „U gradu, doći će kasnije. Kako su […]
Martin je završio čitanje prvog dela dosijea nesrećnog Mirka. Nisu mu zbog toga drhtale ruke niti klecala kolena. Zapravo, to što je odbijao da se pomeri sa kreveta nikako nije imalo veze sa ovih par stranica koje je nemarno vratio u crnu fasciklu i bacio iza sebe. Nije više imao živaca da čita gluposti. Džejn […]
Dejvid se zadovoljno osvrnuo oko sebe. Napokon je stigao tamo gde je oduvek želeo. Na vrh. Godinama mu je pucala kičma u rudnicima, na brodovima, servisnim stanicama. Često je vlasnicima bilo jeftinije da pošalju potrošnog čoveka da pokuša da obavi prljavi posao, umesto skupe i sofitsicarane mašine. Dejvid je znao da je imao mnogo sreće […]
„Navali narode!“ „Rasprodaja!“ „Jeftini magarci!“ „Još malo pa nestalo!“ „Kupite dva dobijete tri!“ „Samo najkvalitetniji magarci!“ Prodavci su se nadvikivali, ne bi li privukli pažnju malobrojnih kupaca. Feki nije bio zadovoljan trenutnim stanjem na tržištu. Prodavalo se previše magaraca, a kupaca je bilo vrlo malo. Cena grla je padala iz dana u dan. Ako ne […]
„Kad već pričamo o tome, jednostavno ne mogu da se odlučim.“ „Jasno, potpuno se slažem sa vama, čovek retko razmišlja o tome.“ „Da, ali evo sada, kada pričamo, ni sam ne znam. Vidite moje ruke, one mi trebaju, ipak od njih živim, pošto, kao što sam već rekao, radim u održavanju.“ „Razumljivo“, odvratio je. „Opet, […]
Doktor Ušić je mirno sedeo u kožnoj fotelji. Osvrnuo se oko sebe i pogledao zidove obložene ružinim drvetom, na kojima su bile okačene slike doktora u društvu mnogih poznatih lica, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva. Zadovoljno se nasmešio. Mnogo truda i odricanja ga je stajalo da stigne tu gde je. Sad je, bez […]
Na vrelinu se navikao još kao dečak u očevoj kovačnici. Iako je vatra sastavni deo njegovog posla, uglavnom mu je trebala samo povremeno. Da bi obradio kožu uglavnom je koristio specijalne alatke, a vatru ređe. U poslednje vreme vatra je bila njegov najbliži saradnik. Nekad je bio umetnik, ljudi iz cele zemlje bi dolazili da […]
