„Da si ga samo videla kada je ušao u kazino“, rekla je Ema zadivljeno, držeći u ruci šolju sa kafom.
„Dobar?“, upitala je Dunja.
„Dobar? Ne dobar, odličan. Frajer i po. Kada se pojavio činilo se kao da je ispunio ceo prostor svojom pojavom. Nema ko ga nije primetio. Od nas zaposlenih, pa sve do poslednjeg gosta. Visok, širokih ramena, tamnokos, leđa zateguta, hoda odsečno kao oficir. Obučen ležerno, sako, farmerke, košulja, ali mu sve stoji kao saliveno.“
„Uh, uh, mogu da zamislim kakav je macan.“
„Dok je prolazio kroz salu, na trenutak je prestao žamor i svi su se okrenuli ka njemu Ludilo. Scena kao na filmu. A onda, uputio se ka mom stolu i pitao da li ima slobodnih mesta. Glas ima kao Morgan Frimen. Kad me pogledao svojim sivim očima, oblilo me crvenilo. Činilo mi se kao da sam skroz gola. Evo, i sad mi nije dobro.“
„Srećnice jedna, što ja ne naiđem na takvog. Ne bih mu oprostila“
Ema se zagrcnula kafom smejući se.
„Ne bih mu ni ja oprostila, ali se nije nudio.“
Obe su se razdragano smejale, brišući suze.
„I? Pričaj dalje“, prva je došla do daha Dunja. „Pitao te da li je slobodno?“
„Da. Jedva sam promumlala da sedne, gde mu je najzgodnije. Bilo je nekoliko slobodnih mesta, i on je seo baš naspram mene. Srce mi je stalo. Ljubazno se nasmešio svima, pozvao konobaricu da donese po piće pristunima za stolom i razmenio dvadeset hiljada evrića u žetone.“
„Uh, čoveče, dvadeset hiljada, u životu nisam videla toliko para!“
„Da. Dolaze nama ti veliki igrači, bude tu i više love. Ali oni obično igraju izdvojeni u onim VIP sobama. Ovaj čovek je potpuno opušteno seo među obične igrače, kao da igra u deset evrića.“
Ema je otpila gutljaj kafe i nastavila:
„Celo veče je igrao kao da mu taj novac ništa ne znači. Dobijao, gubio mirno je sedeo, šalio se sa ljudima. Povremeno bi okrenuo neku turu pića. svaki put kad dobije, ostavio bi mi čip od pedeset evra, a kada bi izgubio, samo bi se stidljivo nasmejao kao da se izvinjava.“
„Mica…“
„Celo veče je naizmenično dobijao i gubio. U jednom trenutku se činilo da ga je krenulo, skupio je skoro pedeset hiljada evra. Međutim, kako je veče odmicalo, taj novac se smanjivao. Pre zadnje ruke, je izmirio ceo ceh i preostale dve hiljade evra uložio na crno. Svi oko stola, a bilo je tu već poprilično sveta, su pratili kuglicu kako se kreće. Stale je na crveno.“
Dunja je glasno uzdahnula.
„Samo se osmehnuo, klimnuo nam svima glavom, zahvalio na prijatnom druženju, poželeo laku noć. Mirno bez osvrtanja i zaustavljanja je napusti kockarnicu. Mislim da će se dugo pričati o njemu. Kažem ti, kao na filmu.“
„Čekaj, jeste li na kraju saznali ko je on?“, upitala je Dunja.
„Ne, niko živ ga ne zna“, odvratila je Ema mirno.
„Uh, kakav frajer“, uz uzdah je zaključila Dunja.
Ema je samo klimnula glavom. Drugarice su zaćutale, svaka izgubljena u svojim maštarijama.
*****
„Ne sviđa mi se što baš danas kasni“, progunđao je mršavi muškarac uskog lica i skupljenih očiju.
„Ne znam, šefe, što ga nema, uvek je bio tačan“, nervozno se osvrtao drugi muškarac..
„Ako se ne pojavi uskoro, biće problema. Niko ne zna gde je od sinoć. Ne javlja se na mobilni, tebi se isto nije javio?“
„Ne, šefe, nije. I ja se čudim što ga nema. Ovde je već dve godine i nikad nije kasnio ni minut.“
Obojica su istovremeno primetili muškarca, koji je mirno koračao ka njima.
Visok, širokih ramena, tamnokos, leđa zateguta, hoda odsečno kao oficir, teško bi prošao neprimećen.
„Kasniš“, hladno je komentarisao muškarac sa cigaretom.
„Izvinite, šefe, prevoz me zadržao.“
„Dobro“, klimnuo je šef. „Gde ti je novac?“
„Nemam.“
„Šta kažeš?“
„Nemam, šefe, bio sam u kazinu i sve sam ostavio na ruletu.“
„Dvadeset hiljada evra? Ceo prošlonedeljni pazar iz mojih prodavnica? Jesi ti normalan? Ti znaš ko stoji iza mene?“
„Znam, šefe, čije su pare. Izvinite, jednostavno nije bilo moje veče. Mislio sam da ću se izvući i da ću napraviti kintu, vama vratiti vaše i obezbediti sebe. Šta da vam kažem, ja para nemam da vratim, nemam stan, nemam auto. nemam ništa. Ubijte me kao hoćete.“
Šefove oči su se još više skupile. Povukao je još jedan dim iz cigarete i bacio opušak.
„Dobro, frajeru, mislim da ćemo uspeti da nađemo neko rešenje.“
*****
www.organsmarket.com
Povoljno, u odličnom stanju
-
srce – 600 000 $
-
jetra – 300 000 $
-
bubreg (komad) – 100 000 $
-
očne jabučice(par) – 2 000 $
-
koža – 5 $/cm
Au kakva priča, odlično..
skoro me jedan tip inspirisao. Kolega sa kojim radi dostavu hranu, je otišao u kockarnicu, sve stavio na crno i potrošio 200 000 din gazdinih para… Kažu da je imao krš od auta, koji su jedva posle nekoliko meseci prodali za1000 evrija… Kad je sledeći lik došao u tu firmu, čim je rekao da ide da uplati tiket, odmah je dobio otkaz…: D
Svaka čast za priču, fenomenalna je! Pozdrav 🙂
hvala… 🙂 Pozdrav
…mogao je i do kasarnu…skupio bi neku sicu.
nije se setio, mučenik…
brrr
kocka je čudo…
Kakva priča, bravo..lepo si opisao strast jednog kockara
Gadna je stvar svaka zavisnost…