Nisam se dugo bavio ovom temom, pa je možda pravi trenutak da vas time malo gušim.
Karl Maj je jedan od pisaca na koje sam se navukao još kad sam bio mali dec.
Činjenica je da, kao i u slučaju Žila Verna, je njegova većinska publika pripadala generaciji mojih roditelja. Šta da vam kažem, uvek sam kaskao za svojom generacijom. Opet, dobre knjige ne smeju da budu ograničene generacijama, godinama, uzrastima…
Za one koji nisu informisani, Karl Maj je bio nemački pisac, koji je najpoznatiji po serijalu knjiga koje je napisao o Divljem Zapadu. Napisao je i serijal koji se odvija i na Bliskom istoku. Te knjige nisam čitao, mada bih mogao, ali je Divlji Zapad ono što je obeležilo stvaralaštvo Karla Maja.
Možda ste čuli za Vinetua i Old Šeterhenda? Dvojicu neustrašivih boraca za pravdu, koji ljude dele samo kao dobre i loše, nikako po boji kože, bogatstvu ili na neki drugi način. Njih dvojica su dugogodišnji prijatelji, čak braća. Nenadmšni su strelci i nose identične puške, samo je jedna okovana zlatnim, a druga srebrnim ekserčićima. Podrazumeva se da mogu nečujno da se ušunjaju u neprijateljski logor, da iznesu najmudrije predloge, da imaju najtvrđe šake (pogotovo Old Šeterhend). Inače, Old Šeterhend je bio alterego Karla Maja. Pisac je čak tvrdio da su opisane avanture njegove lično, ali je to svetlosnim godinama daleko od istine.
Često se kod Karla Maja nailazi na motiv nemačkih lutalica po Divljem zapadu, ima ih od trapera, preko farmera, pa do putnika. Čak je i Old Šeterhend poreklom Nemac. Čitao sam da su Karlu posle spočitavali da muje bio blizak nacizam. Lično nisam doživeo njegove knjige na taj način. Možda je do mene, jednostavno sam uživao u avanturama.
Razlog više, zbog koga sam beskrajno uživao, ali i dalje uživam u knjigama Karla Maja (vreme je da obnovim gradivo)je što sam obožavao vestern filmove. U moje vreme (uh, kako ovo zvuči), često su emitovali takve filmiće. Boškić, a je je l‘ ti voliš kaubojce?
Gledao sam svaki kaubojac, koji se prikazivao na televiziji, čitao stripove gde je bilo kauboja i indijanaca (Zagor, Blek) igrao se sa figuricama kauboja i indijanaca. Ako neko ima ove figurice, u bilo kom stanju, rado ću ih primiti na poklon.
Vrlo rano sam došao do zaključka da su indijanci u celoj toj priči ispali glupi u društvu. Divljenje prema tom narodu mi je ostalo usađeno do dana današnjeg. Velika je nepravda učinjena i to teško može da se ispravi.
Da se vratimo na Karla Maja.
Napisao je tolike knjige o Divljem zapadu, a na tim lokacijama nikad nije ni bio. Prvi put je bio u Americi, kada je već uveliko objavljivao svoje priče sa zapada. Čovek se odlično služio putopisima, brošurama i pričama drugih pisaca (kanda je voleo i Kupera, takođe velikog pisca o kaubojima i indijancima). Povrh svega imao je izrazito razvijenu maštu. To je i tako glavna osobina svakog pisca, zar ne?
Neki od naslova koje možete staviti u čitalačku listu su: Vinetu, Old Šeterhend, Sin lovca na medvede, Blago srebrnog jezera… Tu je i slika edicije uz koju sam zavoleo knjige Karla Maja. Dobio sam ih pred početak prvog razreda.
Uticaj Karla Maja na brojne generacije dečaka i devojčica, kao i na savremenu kulturu, je ogroman. Volite li vi njegove knjige?
2 thoughts on “Karl Maj, „hroničar“ Divljeg zapada”
Ja nisam čitala njegove knjige ali tvoj tekst me je zainteresovao za iste. A i korice knjiga tako dobro izgledaju, dugo nisam videla zanimljiviji omot. ?
Ja nisam čitala njegove knjige ali tvoj tekst me je zainteresovao za iste. A i korice knjiga tako dobro izgledaju, dugo nisam videla zanimljiviji omot. ?
Izdanje Mladost, ’84, imaju i Žila Verna u istoj ediciji…… 🙂