Turbulentan je bio ovaj mart… Korona je stavljena pod B, ceo svet je okupiran ratnim odnosom između Rusije i Ukrajine. Teško je biti pametan ko tu koga i zašto… Isto kao što nije bilo moguće objasnisti svetu šta se dešava sa nekim balkanskim narodima koji se svim silama trude da se međusobno istrebe… Tako nije moguće potpuno shvatiti šta se sa njima tamo dešava. Posebno me iritira apsolutno zauzimanje samo jedne strane… Ukratko, svet se okreće ka novom ludilu. Pošto ne mogu ni na koji način da utičem na svetske događaje, mogu da vas malo zabavim knjigama koje sam imao zadovoljstvo (veće ili manje) da pročitam tokom marta. A i tako sam, kao što znate izabrao da se sklonim od sveta…
Miro Morović – Voštani princ
Pošto je ponuda domaćih krimića i trilera, relativno skromna, sa velikim uzbuđenjem (ali i strepnjom) čitam svaki koji se pojavi. Miro je imao debitantski roman „Djeca sljepog kovača“, koji je dobro prošao kod publike. Bio sam vrlo zadovoljan istim. Ima nekih sitnijih mana, ali to nije važno u celoj slici, jer savršeni roman i tako ne postoji.
Nedavno sam video da je najavljeno 4 izdanje. Drago mi je zbog toga jer je roman vredan pažnje. A kao i što često kažem, uspeh svakog domaćeg pisca je, zapravo, i uspeh svih ostalih pisaca. A posebno mi je drago, zato što je Miro jedan fenomenalan lik.
Drugi roman, još veća očekivanja i strepnje, tim pre što sada i poznajem pisca
Negde u Americi, devojčica nestaje u šumi… Na drugom kraju, devojku ubijaju na potpuno drugačiji način u zoo vrtu (neobičan, ali ne bih otkrivao). Postoji li veza između dva naizgled nepovezana slučaja?
Moram da kažem da je roman prijatno iznenađenje i da je bolje napisan od prvenca. Lako se i brzo čita. Miro se definitivno upisao u malu listu odličnih domaćih pisaca…
Neobičan je format za naše prostore, 24×17 (ovde je poprilično uobičajeno 20×13), ima zadovoljavajućih 350 strana…
Znate i sami da je prenošenje knjiga iz Hrvatske u Srbiju (i obratno) teže nego švercovanje narkotika i belog roblja, ali vredi svake muke. I knjiga koju sam čitao je, pre nego što je stigla od Splita do mene, promenila više ruku nego novčanica od 10 dinara… ???
J. G. Balard – Dobrota žena
Pre nekoliko godina sam čitao „Carstvo sunca“, knjigu o Džimu, mladom Britancu, koji je II sv. rat proveo u japanskom logoru. Spilberg je snimio film na osnovu te knjige, Film sam gledao više puta i mnogo ga volim.
Naravno, kada sam video da postoji nastavak, bilo je neminovno da ga pročitam… I na kraju, bolje da nisam… Heroj prve knjige je odrastao, ima porodicu, ali ga i dalje prati Šangaj i japanski logor. Pretpostavljam da je knjiga bila šokantna u svoje vreme jer obiluje scenama seksa. Nekako mi sve liči na intelektualno nadgornjavanje u okviru polubiografskog romana.. Tja, nije za mene…
Robert Hauard – Kraljica crne obale
Robert Hauard je tvorac Konana Simerijanca. Nije mi baš među omiljenim strip junacima, ali sam ga nekad ipak rado čitao. Prvi put sam se dohvatio knjige o Konanu. Zabavna avanturistička knjiga, sastavljena od više priča.
Nataša Milić – Zaustavljeni sat
Natašina zbirka je pravo čitalačko zadovoljstvo. Susretao sam se sa nekim njenim pričama po bespućima FB (i bio i više nego zadovoljan) i to je bio razlog zašto smo je Petra i ja pozvali da učestvuje u zbirci Nijanse zla, za koju je takođe poslala odličnu priču. Samo da kažem da je napisala i odličnu priču za novu Nijanse… Elem, zbirka priča, koja se mahom oslanja na fantastiku, u bilo kom obimu, a gde lepota napisanog pokazuje veliki dar i umeće autorke. Ogromna preporuka za Natašine priče.
Goran Skrobonja – Proročanstvo Korota
Možda ste primetili da sam malo subjektivan kada su u pitanju Goranove knjige, jednostavno volim šta i kako piše. Proročanstvo Korota je i naučna i epska fantastika. Podeljena je u dva dela. prva priča (novela, knjiga, kako god) je Točak i to je fenomenalna naučna fantastika. neverovatno podseća na seriju Crno ogledalo (nastala je priča mnogo pre serije). U budućnosti, kažnjavanje će biti potupno drugačije. Dimenzioni portal šalje zločinačke umove u neki od beskrajnih multiuniverzuma. Dolazak našeg čoveka bio je predviđen Proročanstvom Korota… Drugi deo priče je mnogo više epska fantastika… Preporuka…
Jo Nesbe – Stručnjak za ljubomoru i druge priče
Da budem iskren, Nesbe me poprilično ugušio. Serijal sa Harijem Huleom mi se popeo na vrh glave. Zato sam sa preko volje uzeo priče u ruke. I bio sam na kraju i više nego zadovoljan… Neka priča mi se svidela više, neka manje, ali generalni utisak je da je dobra. Definitvno mu dobro leži kratka forma. Setimo se samo Lovca na glave, koji je odličan roman, a nevelikog obima.
Nenad Šakota – U oku imperije
„U oku imeprije“ je zapravo jedna veoma zabavna sf priča… Nenad je odlično odradio različite rase, njihove fizičke karakteristike, drugačije mentalne sklopove.. A pored svega radnja je uzbudljiva i glatko teče sve vreme… Pun paket (što bi rekli Ameri)…
Negde je neko napisao da je ovaj roman Space opera (melodrama, riskantne avanture, neizbežna romansa) i to je skroz tačno…
Znamo samo da imperijalna armada proganja krijumčarski brod koji prevozi nešto dragoceno van svih poimanja…
Da li će naši heroji uspeti da se izvuku ili će ih samleti mašina, pokazaće vreme…
Znam da Nenad trenutno piše nastavak i radujem se tome…