Ovih dana je popularna radio stanica u posebnom i vanrednom stanju. Slave ljudi 50. rođendan. Nije to mala stvar, opstati tolike godine, sve vreme ostajući svetionik dobre muzike.
Mnogi muzičari će reći da duguju 202. realno, mnogi su se ovde pojavili prvi put na počecima njihovih, kasnije blistavih karijera. Sva njihova zahvalnost je ništa u odnosu na to koliko je ta radio stanica mene zadužila.
Radio sam intezivnije počeo da slušam tamo negde sredinom 90., pred kraj osnovne škole, da bi u srednjoj školi samo radio i slušao.
Tada sam živeo u Krušaru, selu na desetak kilometara od Ćuprije i skoro isto toliko od Jagodine.
Muzika koju sam slušao je bila pop-rok, uglavnom domaći, mada se tu provlačio i po neki strani bend.
Radio 202 je bila jedna od retkih stanica koje sam mogao da „uhvatim“ uz pomoć moje aparature, a da je emitovala program koji meni odgovara. Provlačio se tu povremeno i Radio Beograd, kao i Radio Vrnjačka Banja. Ove dve potonje sam slušao retko, Vrnjačku banju najviše zbog emisije o filmu Laterna magica. Kasnije sam igrom slučaja upoznao voditelja, čak smo zajedno upisali fakultet, ali to je već druga priča.
Dakle, 202 je bila moj prozor u svet rokenrola. Na njenim talasima sam otkrio nove bendove, pesme, brusio životne stavove. Skoro svaki dan sam slušao Hit dana. Zanimljiva je činjenica da je ta emisija svog prvog pobednika dobila baš na dan kad sam se rodio – 30.06.1979.
Kad se samo setim kako sam uvek imao pripremljenu kasetu (neki od vas znaju vezu između kasete i olovke?) u kasetofonu, da snimim neku pesmu koja mi se dopada. Dugo su mi se po kući vukle silne kasete sa pesmama kojima fali početak ili ih je voditelj presekao nekim komentarom.
Naravno, jasno mi je da je ova priča čudna svim milenijalcima i godištima rođenim tamo negde devedesetih.
Mi nismo imali internet kao klinci, nismo imali gde da čujemo omiljene pesme, nismo mogli da skinemo celu diskografiju za deset minuta. Još ako ste živeli van velikih gradova, muzika koju ste mogli da čujete je bila uglavnom narodnjačka ili tehno dens ludilo.
Blažena ste vi današnja mladosti, svaka pesma ikada objavljena je na samo dva klika od vas.
Zbog svih emocija koje me vežu za Radio 202, obradovao sam se kada sam čuo da će održati slavljenički koncert u beogradskoj Areni.
Ulaz je bio besplatan, ali ste morali da podignete karte, Jednog toplog dana sam otišao na Radio Beograd i uzeo pet karata (bilo me sramota da tražim više).
25.6.2019., tačno u 20 časova smo supruga, sin jedinac (11 god) i ja stigli u Arenu. Ostale karte smo dali jednom prijatelju, da izvede svoju lepšu polovinu.
Naravno, nisu nam dozvolili da unesemo vodu ili bilo šta drugo. Uvek je ta bojazan da će neko gađati izvođača ili je to zbog šanse da nam vodu naplaćuju 200 dinara… Koncert je počeo u 20:15. Klima je radila sve vreme, tako da je meni bilo čak i hladnjikavo (teška je starost). Ljudi su sve vreme dolazili, očekujuči da će svirka kasniti.
Svirku su otvorili Artan Lili, mlad i zanimljiv bend. Posle njih je došla Zemlja gruva. Nakon toga smo imali priliku da čujemo Dejana Cukića i spori ritam bend, Nenu Belana, Neverne Bebe, Van Gog, Bajagu i Instruktore. Na kraju je bila YU grupa. Na žalost, njih nismo slušali, već je bilo 23:00 i sin jedinac je bio mrtav umoran, pošto je do tada sve vreme đuskao. Inače, svaki bend je imao pravo na tri ili četiri pesme.
Program je odlično vodio Dejan Cukić, a između nastupa bendova, slušali smo rođendanske čestitke brojnih ličnosti iz sveta muzike. Osim čestitanja, gledali smo i nastupe tih muzičara u emisiji Tri boje zvuka (nema ko nije nastupao u istoj). Poblika je bila šarolika po godinama i muzičkim interesovanjima, ali raspoloženja za dobru zabavu.
Sve u svemu, koncert je bio fenomenalan, hvala svim drugarima sa 202. na organizaciji ovog događaja.
Ali to nije sve. U subotu, 29.06. Radio 202 je organizovao i Disko veče u Domu omladine. Supruga i ja smo otišli na kratko(nagovoriše nas mangupi) i ostali dobra dva sata. Energija je bila odlična, ljudi nasmejani i veseli. Čak sam na tom mestu dočekao i svoj jubilarni 40. rođendan. Uh, uđoh u petu deceniju….
Definitvno nam treba više mesta sa tom „starom“ muzikom.
Draga 202. želim ti da dobaciš barem još pedeset godina za početak, pa da slavimo vaših sto, a mojih devedeset.