Kako je u Beogradu?

Kako je u Beogradu? Kad god odem u Provansu (provansa, isto što i provincija, samo više od milja. op.aut.) ovo je jedno od dva pitanja koja mi obično neko postavi. Drugo je: Da li znaš Peru, Miku, Žiku, iz Ovče, Zemuna, Blokova…
Nedavno sam bio u poseti starim prijateljima iz školskih dana. Imaju prepametnu ćerkicu koja je tek upisala svoju srednju školu.
Svi smo sedeli u parku i onda me devojčica upitala:
Kako je u Beogradu?
Počeo sam sa standardnom pričom.
Teško je kao i svuda. Nije lako pronaći posao, viski su troškovi života, gužve, zagađenje. Da, tu su bioskopi i pozorišta, ali je karta tri puta skuplja nego kod njih. Razgovor se vodio oko sličnih tema još neko vreme.
Tek kasnije mi palo na pamet da sam sve pogrešno odgovorio i da sam pričao kao jedan matorac i da to zapravo nije ono što nju zanima.
Ništa nisam slagao, ali opet, to je bio pogrešan odgovor.
Trebao sam da kažem sledeće.
U Beogradu je ekonomski malo bolje nego u ostatku zemlje. Realno, ogromna količina novca se sliva u glavni grad(ne kažem da je to potpuno ispravno).  Ali znam i za veliki broj ljudi koji u selima i varošicama mnogo i pošteno rade i imaju bolje uslove života nego većina Beograđana. Ali neću ovog puta o ekonomiji.
Ovde je mnogo lakše bit ofucali hipik, ludi naučnik, vikar, gotičar, militarista ili nešto peto. Ne kažem da niko neće coktati na tetovaže, pirsinge, „čudne“ stilove oblačenja i izgleda, seksualnu orijetnaciju i slično. Svi imamo svoje predrasude, ali većinu ljudi jednostavno bole uši za one koji ih okružuju. Sve dok nikoga ne ometaš u njegovom životu, slobodan si da budeš šta god poželiš.Živi i pusti druge da žive.
Koji god bio razlog, važno je da u Beogradu možeš biti ono što jesi. Takođe ovde sigurno ima i mnogo (relativan pojam) tvojih istomišljenika, pa ćeš uz njih lakše ploviti po uzburkanim morima svoje duše. U malim mestima je uvek teško pronaći ljude slične sebi, pogotovo ako iskačeš iz šablona.
Naravno, isto to znači i da će biti mnogo više tvojih neistomišljenika. Pomislimo samo na kontroverze oko održavanja raznih parada i protesta i kontra-parada i kontra-protesta. Imam ovde zatucanih koliko ti duša ište. Ali i to je normalno, glavna varoš privlači sve i pozitivne i negativne.
No, sve to ne umanjuje činjenicu da je Beograd jedino mesto u zemlji, koje se uz sve prednosti i mane, može nazovati metropolom.
Metropola je onoliko kosmopolitska, koliko joj to dozvoljava njen palanački duh. Nije savršeno, ali Beograd se bori koliko može.
Beograd, krhka oaza tolerancije, grad u kome možeš da probaš da budeš ono što jesi.

11 thoughts on “Kako je u Beogradu?

  1. Obožavam Beograd. Po ocu, nekoliko generacija u nazad svi su odavde. Tačno je da se „otvorio“, da možeš da budeš ono što jesi, da se nosiš i oblačiš kako želiš, ali treba dodati i da je sve kulturniji, nekako su ljudi sve više vaspitani. Obožavam leto jer me podseća na London, grad koji posle svog grada najviše volim na svetu – ono kad ideš uveče i čuješ razne strane jezike… turisti i to… I što ima događanja, što možeš da baneš često negde i sasvim sam, a da je to ok.
    Međutim, u Beogradu je život skuplji. Uporedi koliko košta kafa ili jedno piće u kafiću u manjem gradu i ovde. Ili koliko je privatni dvočas npr. iz matematikke ili fizike ovde ili npr. u Kragujevcu, Nišu… pa čak i Novom Sadu koji je bliži.
    Da, sve ima svoje strane. Ali Beograd jedan duh koji he he, niko ne može da izimitira. 🙂

    1. Draga Tanja, često sam u Bg, a živim u Nišu. Kada mi je prošle godine u gostima u Bg bila drugarica iz Niša, nije mogla da se načudi da je u Bg sve jeftinije nego kod nas. Sve, sem kafana i kafića. Sad saznadoh od tebe, i verujem ti, i privatnih časova. Ako je tako, i neka je… bar ti koji daju jeftine časove mogu da piju i jeftinije piće i da se jeftinije hrane u kafanama, ako se u njima hrane. Šalim se malo na naš račun, ali je ovo naša zbilja.
      E da, jeftinije je i iznajmljivanje stanova.
      Inače, kupujemo u istim radnjama kao i vi, plaćamo isto gorivo, idemo na ista letovanja… jedino nemamo iste plate. I neke beneficije, ali to nema veze.
      Imamo i jeftinije kulturne događaje, ali nažalost i samo jeftine beogradske predstave. Za one koje vrede valja doći u Bg. 😉
      Inače, nije da ne volem Bg, ali mi je Niš grad po meri čoveka. Izistinski.
      Ali razumem autora – i on samo vole svoju varoš. Lokalpatriotizam na delu.

      1. Ma da. Znam. Ali nekako, kad bolje razmislim, volim svoj grad, zaista, ali bih volela da živim u nekoj kućici sa baštom i cvećem, a da u Beograd dođem povremeno. Čudno je to što ga nisam toliko volela ranije. Možda sam bila nezahvalna. Ko će ga znati. A u Nišu nikada nisam bila. Volela bih da ga posetim. I ponekad mi je zaista krivo što se sve svodi na centralu, tačnije većina stvari. I ne znam što, ali imam osećaj da Beograd neće još dugo biti glavni grad naše nam domovine. Možda lupetam, ne znam otkud mi to, al eto… 🙂

  2. ..naša komšinica na spratu malo odlepila. bila žena uvek divna, ono menjali recepte i kolače…kad dođem kući uvek njušnem prvo pred njenim vratima šta ima da se glocne. sad se svađa sa svima, a mene budi rano ujutru da pijemo kafu. danas je bila toliko nestrpljiva da nije ni zvonila na vrata, a ja u donjem vešu mlatim po hodniku…
    ..sad idem na posao. fina haljinica, sandalice roza, profesorka, pa na bajk. 🙂 i to je Beograd

Оставите одговор