Pravila, pravila

„O,gospodine Blagojeviću,dobro nam došli. Zar je već  vreme?”, ljubazno je upitao vlasnik radionice.  
“Jeste, došlo je vreme da se ponovo družimo. Hvala  vam što ste pristali da me primite u ovo doba, kada je sunce već davno zašlo.” 
“Kome ću da izađem u susret ako ne našem najčuvenijem vampiru, a pri tome i velikom prijatelju ove kuće?” 
Ne bi ti bio tako ljubazan, da ti do sad nisam ostavio gomile novca, pomislio je vampir, ali se uzdržao glasnog komentara. Sa majstorima čovek mora da igra pažljivo, ko zna kad će zatrebati njihove usluge.  
eb1d9d9f-109c-4a0f-a435-2240a8621cab“Moram da priznam da je to bio baš neobičan zahtev. Malo ljudi u današnje vreme traži tristaća”, nastavio je majstor. 
“U ono vreme kad sam se povlačio po rupama, nepravedno zanemaren zbog onog plagijatora Save Savanovića, to mi je bio jedan od najdražih automobila. Video sam, naravno kada su se pojavili prvi automobili, Ford T i slični. Ispratio sam i posleratne automobile, ali iz nekog razloga Fijat mi je prirastao srcu. Tristać je bio i ostao gospodski auto” 
“I onda ste, naravno, kada ste zaradili prve pare morali da priuštite isti. Dobar vam je onaj menadžer. U svakom slučaju, odličan izbor, limuzina, jaka mašina, istini za volju, malo više troši.” 
“Ali, to ste rešili kada ste mi namestili onaj drugi karburator.” 
“Da, to sam odlično odradio.” 
“I svetla mu nisu bila neka, a to mi je ipak važno, jer se vozim noću.” 
“Ali sam vam zato napakovao one kineske ksenone i sad svetlite kao Las Vegas. 
“Tačno, toliko su jaka svetla da ne smem da stanem ispred njih”, nasmejao se vampir. 
“A šta kažete što sam vam postavio ona tamna stakla? Ne može sunce da uđe ni pod tačkom razno.” 
Vapir je klimao glavom slažući se.  
“Moram da kažem i da je ona specijalna farba sa koje se lakše skida nečistoća onih poganih letećih pacova bila pun pogodak”, zadivljeno je rekao Petar Blagojević. 
“Da, da”, klimnuo je majstor. “Skupa je kao otrov, ali vredi svakog dinara, odnosno evra.”  
“Odličan je to auto. I ona nabudžena muzika i spojldri i specijalni točkovi. Odličan auto. Čak su “Vreli sanduci” pisali reportažu o njemu. Koštalo je sređivanje, mogao sam da kupim novog audija, ali sam zadovoljan.”  
Obojica su ponosno gledali u unapređenog četvorotočkaša. 
“Hajde da mi date taj pečat, pa da idem dalje. Za pola sata imam snimanje za onu moju emisiju ”Vampiri su među nama”.” 
“Moram da vam kažem da su ove godine pooštrili uslove za tehnički pregled.” dracula-160357_960_720
“Vi mi održavate auto još od kad ste mi ga i nabavili, nikad nije bilo problema. Srećom pa imate i tehnički pregled pored radionice, ako bude neka sitnica, sredićete već. ”
Majstor se posvetio vampirovom tristaću. 
„Ccc“, začulo se ispod automobila.
Petar Blagojević je znao da nije dobro kada majstori počnu tako da se oglašavaju.
„Mali, dođi da vidiš ovu budževinu! Ko li je samo sređivao ovaj karburator?!“, povikao je majstor. Pomoćnik se poslušno zavukao pod auto.
„To ste vi radili“, primetio je vampir.
„Ne može to tako, mora auto da bude u originalnom stanju ili da ima atest- Je li imate atest?“
„Niste mi dali atest, jer ste rekli da to ne može da se dobije i da…“
„Znači nema. Vadi ovo, mali, i vrati kako je bilo.“
„Šta je sa ovim staklima? Po novom zakonu, stakal mogu da budu tamna, samo ako je tako fabrički urađeno. Kod tristaća tu nije bilo govora. To mora da se skine.“
„Ali onda neću moći da ga vozim preko dana. Kako je ranije moglo?“
„Promenio se zakon, žao mi je. I ova svetla moraju da se skinu.“
„Ali njegova originalna svetla su kao dva svica“, progunđao je Petar Blagojević.
„Baš mi je žao. Ova muzika, točkovi, sve to mora da ide. Da ne spominjem ovu nestandardnu farbu.“
„Ali ništa od toga ne utiče na njegovo funkcionisanje u saobraćaju. To je samo šminka.“
„Ne znam ja šta je. Rečeno je u novom pravilniku. Ili originalna postavka ili atest. Sve ćemo to da skinemo i da postavimo kako treba da bude. To će vas koštati, naravno, ali zakon mora da se poštuje.“
„Ali onda ću opet imati samo najobičnieg bednog tristaća“, rezignirano je odvratio vampir. „Je li možemo ipak da nađemo neko rešenje“, rekao je i namignuo majstoru.
„Nadam se da ne želite da me podmitite? TO ne bi valjalo, morao bih da vas prijavim. Nisam lud da izgubim radnju zbog pišljivih nekoliko hiljada evra.“
Petru Blagojeviću je zapulsirala vena na čelu.
„Znaš li da mogu da te iscedim kao sunđer?“
„Znam“, mirno je odvratio majstor. „Ali već sam ubacio vaš auto u sistem. Gde god da ga odvezete, srešćete se sa istim problemom.“
Vampir je sa krvlju u očima posmatrao majstora, razmišljajući da li da se prepusti instinktima i da od mehaničara napravi mleveno meso. Na kraju je odmahnuo glavom.
„Molim vas, izvezite auto iz garaže i parkirajte ga napolju“, zamolio je vampir skrhanimglasom. „Brzo se vraćam.“
Dvadesetak minuta kasnije, vratio se vukući tešku kantu. Pomilovao je auto, duboko uzdahnuo i otvorio kantu. Obavio ga je oštar miris benzina. Polio je sadržinu kante po voljenom tristaću i sa suzom u oku upalio šibicu. Plamen je brzo preuredio auto u gomilu izgorelog gvožda i istopljene plastike.
car-872265_960_720Petar Blagojević se okrenuo ka majstoru koji je gledao otvorenih usta u zapaljeni auto.
„Eto, i to je rešeno. Odjavite me kao vlasnika, odvezite auto na otpad i od njega napravite kocku. Ovo će biti i više nego dovoljno“, rekao je vadeći svežanj novčanica iz unutrašnjeg džepa. Slomljenim korakom je izašao iz majstorske radionice.
„Nema svrhe boriti se protiv birokratije.“
Majstor ga je ispratio odmahujući glavom i zadovoljno brojeći novčanice.
„C-c-c. Ti bogataši sve hoće  protiv pravila, a onda im đavo kriv. Stipsa, mogao je da ostavi i čast, a ne ovako u dinar“
Slike – Lockie, OpenClipArt-Vectors, WikiMediaImages,

8 thoughts on “Pravila, pravila

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: