Najveća golgota

Pozivaju se zainteresovani da dokažu da su preživeli najveću golgotu             

(golgota – velike muke, mučeništvo, patnja, stradanje uopšte)

Najuspešniji će dobiti nagradu van svog poimanja – kosmičku pravdu.

Svaki podnosilac zahteva ima pravo na molbu u jednoj rečenici

30.06. u 8.00 na centralnom trgu u glavnom gradu

Neobičan oglas je izazvao brojne polemike. Ko i zašto ga je objavio? Da li je ovo još jedan reklamni trik?

Trik ili ne, oglas je privukao mnoge. Zainteresovani su stajali u dugačkom redu, koji je krivudao stotinama metara kroz park.

Početak reda se nalazio ispred male metalne kuće. Niko nije znao ko ju je postavio, samo 30.06.  osvanula u centru parka. Ulazilo se na jednu stranu, izlazilo na drugu. Iznad kućice se nalazio ogroman ekran, veličine terena za mali fudbal. Zvuk se čuo na zvučnicima, ne manjim od uspravnog zglobnog autobusa.

Tačno u 8.00 otvorila su se vrata kućice i ušao je prvi.

Uprkos svoj veličini, zvučnici nisu bili preglasni, već su se podjednako ugodno čuli u svakom delu parka.

– Mi Jevreji smo doživeli najveću golgotu

Džinovski ekran su ispunile slike srednjevekovnih progona, koncentracionih logora, ratnih akcija na pojasu Gaze.

– Ali ste ipak iz nekog razloga stvorili državu u najneprijateljskijem mogućem okruženju, a vaši pripadnici su izuzetno uspešni u finansijama, nauci i drugim oblastima. Izađite

Jevrejin je skrušeno izašao praćen podsmehom i zvižducima okupljenih.

Ušao je sledeći:

– Mi crnci smo doživeli najveću golgotu.

Slike izgladnele dece u Africi, robovlasničkih plantaža, crnačkih geta, preletele su ekranom.

– Ali ste ipak uspeli da se izborite za mnoga prava i da predsednik jedne od najmoćnijih država sveta bude crnac. Izađite.

Ispratio ga je talas podsmeha od strane posmatrača.

Odmah je ušao sledeći.

– Samo mi homoseksualci znamo šta je golgota.

– Od seksualnog opredeljenja ste napravili zabavni pokret, koji sve protivnike odmah deklariše kao primitivce. Suvereno vladate medijima, umetnošću, kulturom, modom. Izađite.

Zvižduci su se prolomili parkom.

Vrlo brzo se začuo sledeći glas:

– Muslimani stalno doživljavaju golgotu.

Menjale su slike bombardovanja u Gazi, Siriji, Afganistanu, karikature o Islamu

– To vam ne daje za pravo da drugima na silu namećete svoje stavove, a pri tome kontrolište svu svetsku naftu. Izađite

Zatim je na redu bilo dete.

– Deca stalno preživljavaju golgotu u školi.

Promicale su slike dece pretrpane obavezama, nastavnika, koji ih šikaniraju.

– Vi zbog toga ne možete da terorišete nastavnike i da izbegavate sticanje znanja. Izađite.

Publika je utihnula, tek po negde se začuo po neki podrugljivi uzvik.

Sledeći je ušao muškarac u kariranom sakou.

– Nastavnici svakodnevno prolaze golgotu sa decom i njihovim roditeljima.
Svi su gledali slike nastavnika koje maltretiraju nastavnike, roditelja koji se žale na ocene, ili nešto slično.

– Da li se zato ne trudite da deci preneste znanje? Izađite

Zatim je u kućicu ušla žena.

– Mi žene svakodnevno proživljavamo golgotu što od dece, što od muškaraca.
Slike pretučenih žena, domaćica pretpranih obavezama su brzo prolazile.

– Takve muškarce su podigle majke, a uticajem na te iste muškarce, vladate svetom. Decu same vaspitavate. Izađite.

Posmatrači su već bili potpuno tihi. Potom je u kućicu ušla mačka.

Ekranom su se munjevito menjale slike. Zagađene reke, isečene prašume, vazduh pun smoga; ptica dodo, Baiđi delfin, kvaga, ptica slon, tamanijski tigar, brdska gorila, sivi kit i mnoge druge izumrle životinje, kao i one koje su pred izumiranjem.

Zvučnici su ostali tihi.

* * * * *

Letelica za obuku je lebdela nad površinom zelene planete, guste šume su bujale od života. Jedino je kućica iznad koje se nalazio ogroman ekran, veličine terena za mali fudbal, odudarala od cele slike.

– Kao što znate – govorio je profesor prisutnim đacima. – Na ovom mestu je doneta jedna od najbitnijih galaktičkih konvencija. Konvencija o slobodnom razvoju – kojom se zabranjuje uticaj na inteligenciju bilo kog oblika života. Ako se inteligencija razvije sama, to je odlično, ali mi nećemo potpomagati. Mi, pri tom mislim na nas inteligentne kosmičke vrste,  smo nekoliko puta u davnoj prošlosti veštački razvijali inteligenciju pojedinih ovdašnjih vrsta. Humanodine civilizacije s ove planete su umalo uništile planetu i sav živi svet na njoj, a ko zna šta bi se dogodilo da su se otisnuli u svemir. Zato smo sve vratili u prvobitno stanje. Primati su među inteligentnijim vrstama, ali verovatno nikada neće uspeti da se razviju toliko da bi formirali civilizaciju, ostaće na nivou životinja. Cela planeta je zaštićena zona, čak je zabranjeno iskorišćavanje bilo kog prirodnog bogatstva. Odlučili smo da ostane netaknuta, kao nauk budućim generacijama istraživača.
Život je redak u kosmosu i treba ga čuvati i negovati.

Konkurs na Krstarici na temu Golgota:
http://forum.krstarica.com/showthread.php/752549-Glasanje-na-temu-GOLGOTA

28 thoughts on “Najveća golgota

          1. pisala sam nešto o bajku za UZB i pregledala dva pismena (radim u srednjoj školi, predajem srpski) i sad imam i časove…hoću hoću pred spavanje večeras

          2. Hvala na trudu. Sad ću ispasti glup u društvu, ali ne mogu da provalim šta znači UZB…

  1. Neško, dobra ti je ideja. Vidi, predlažem ti ovako: da malo „odleži“ pričica, pa da je doradiš. Čini mi se da si malo žurio ovoga puta. 🙂

  2. Pozivaju se zainteresovani da dokažu da su preživeli najveću golgotu
    (golgota – velike muke, mučeništvo, patnja, stradanje uopšte)
    Najuspešniji će dobiti nagradu van svog poimanja – kosmičku pravdu.
    Svaki podnosilac zahteva ima pravo na molbu u jednoj rečenici
    30.06. u 8.00 na centralnom trgu u glavnom gradu
    Neobičan oglas je izazvao brojne polemike. Ko i zašto ga je objavio? Da li je ovo još jedan reklamni trik?
    Trik ili ne, oglas je privukao mnoge. Zainteresovani su stajali u dugačkom redu, koji je krivudao stotinama metara kroz park.
    Početak reda se nalazio ispred male metalne kuće. Niko nije znao ko ju je postavio, samo je 30.06. osvanula u centru parka. Ulazilo se na jednu stranu, izlazilo na drugu. Iznad kućice se nalazio ogroman ekran, veličine terena za mali fudbal. Zvuk se cuo na zvučnicima, ne manjim od uspravnog zglobnog autobusa.
    Tačno u 8.00 otvorila su se vrata kućice i ušao je prvi.
    Uprkos veličini, zvučnici nisu bili preglasni, već su se podjednako ugodno čuli u svakom delu parka.
    – Mi Jevreji smo doživeli najveću golgotu.
    Džinovski ekran su ispunile slike srednjevekovnih progona, koncentracionih logora, ratnih akcija na pojasu Gaze.
    – Ali ste ipak iz nekog razloga stvorili državu u najneprijateljskijem mogućem okruženju, a vaši pripadnici su izuzetno uspešni u finansijama, nauci i drugim oblastima. Izađite.
    Jevrejin je skrušeno izašao praćen podsmehom i zvižducima okupljenih.
    Ušao je sledeći:
    – Mi crnci smo doživeli najveću golgotu.
    Slike izgladnele dece u Africi, robovlasničkih plantaža, crnačkih geta preletale su ekranom.
    – Ali ste ipak uspeli da se izborite za mnoga prava i da predsednik jedne od najmoćnijih država sveta bude crnac. Izađite.
    Ispratio ga je talas podsmeha od strane posmatrača.
    Odmah je ušao sledeći.
    – Samo mi homoseksualci znamo šta je golgota.
    – Od seksualnog opredeljenja ste napravili zabavni pokret, koji sve protivnike odmah deklariše kao primitivce. Suvereno vladate medijima, umetnošću, kulturom, modom. Izađite.
    Zvižduci su se prolomili parkom.
    Vrlo brzo se začuo sledeći glas:
    – Muslimani stalno doživljavaju golgotu.
    Menjale su se slike bombardovanja u Gazi, Siriji, Afganistanu, karikature o Islamu.
    – To vam ne daje za pravo da drugima na silu namećete svoje stavove, a pri tome kontrolište svu svetsku naftu. Izađite.
    Zatim je na redu bilo dete.
    – Deca stalno preživljavaju golgotu u školi.
    Promicale su slike dece pretrpane obavezama, nastavnika, koji ih šikaniraju.
    – Vi zbog toga ne možete da terorišete nastavnike i da izbegavate sticanje znanja. Izađite.
    Publika je utihnula, tek po negde se začuo po neki podrugljivi uzvik.
    Sledeći je ušao muškarac u kariranom sakou.
    – Nastavnici svakodnevno prolaze golgotu sa decom i njihovim roditeljima.
    Svi su gledali slike dece koja maltretiraju nastavnike, roditelja koji se žale na ocene, ili nešto slično.
    – Da li se zato ne trudite da deci preneste znanje? Izađite.
    Zatim je u kućicu ušla žena.
    – Mi žene svakodnevno proživljavamo goglotu što od dece, što od muškaraca.
    Slike pretučenih žena, domaćica pretpranih obavezama su brzo prolazile.
    – Takve muškarce su podigle majke, a uticajem na te iste muškarce, vladate svetom. Decu same vaspitavate. Izađite.
    Posmatrači su već bili potpuno tihi. Potom je u kućicu ušla mačka.
    Ekranom su se munjevito menjale slike. Zagađene reke, isečene prašume, vazduh pun smoga; ptica dodo, Baiji delfin, kvaga, ptica slon, tamanijski tigar, brdska gorila, sivi kit i mnoge druge izumrle životinje, kao i one koje su pred izumiranjem.
    Zvučnici su ostali tihi.
    * * * * *
    Letelica za obuku je lebdela nad površinom zelene planete, guste šume su bujale od života. Jedino je kućica iznad koje se nalazio ogroman ekran, veličine terena za mali fudbal, odudarala od cele slike.
    – Kao što znate – govorio je profesor prisutnim đacima. – Na ovom mestu je doneta jedna od najbitnijih galaktičkih konvencija. Konvencija o slobodnom razvoju – kojom se zabranjuje uticaj na inteligenciju bilo kog oblika života. Ako se inteligencija razvije sama, to je odlično, ali mi je nećemo potpomagati. Mi, pri tom mislim na nas inteligentne kosmičke vrste, smo nekoliko puta u davnoj prošlosti veštački razvijali inteligenciju pojedinih ovdašnjih vrsta. Humanodine civilizacije s ove planete su umalo uništile planetu i sav živi svet na njoj, a ko zna šta bi se dogodilo da su se otisnuli u svemir. Zato smo sve vratili u prvobitno stanje. Primati su među inteligentnijim vrstama, ali verovatno nikada neće uspeti da se razviju toliko da bi formirali civilizaciju, ostaće na nivou životinja. Cela planeta je zaštićena zona, čak je zabranjeno iskorišćavanje bilo kog prirodnog bogatstva. Odlučili smo da ostane netaknuta, kao nauk budućim generacijama istraživača.
    Život je redak u kosmosu i treba ga čuvati i negovati.

    1. Hvala na sređivanju teksta. Baš lepo od tebe što si našla vreme ze mene, pogotovo pored svih tvojih redovnih obaveza. Izgleda da treba da nađem lektora… 😀

      1. samo vozi kratke recenice. ne pravi kerefeke. uvek pomisli kako bi to mogao krace da kazem. misli i o glagolskom vremenu koje koristis. prica je preprepredobra da bi bila onako muljava/pozz

  3. Šone, ja zaista nemam vremena da ti radim lekturu i redakturu čitavog teksta, ono što vidim jeste da talenta imaš. Izbrusi ga. To je proces i uči se celog života. Pozdrav. 🙂

  4. Jedna od boljih priča koje sam čitala – ima formu narodne usmene predaje, sugestivno ponavljanje – a napetost i neizvjesnot, kamo ide? i super razrješenje. Čestitam!

  5. Iskreno, meni su tvoje priče ekstra, ali mi ovoj nešto nedostaje. Ne znam da li si je prerađivao ili ne, ali mi baš djeluje kao da bi je mogao baciti na reviziju. Ideja kao ideja mi se sviđa. Standardni tvist na kraju, tvoj već prepoznatljivi znak 🙂

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: