„Drugo carstvo“ godinu dana kasnije

Priča koja je svoju premijeru doživela na ovom blogu, a kasnije prerasla u pravi roman, upravo slavi godinu dana svog postojanja u papirnom obliku, u narodu poznatom kao knjiga. Zanimljiva je to bila godina, koja je donela brojna nova iskustva, a pre svega upoznavanje sa čiatocima.

Najčešće se srećem sa dva pitanja:

  • da li si zadovoljan reakcijom čitalaca?

  • da li si zadovoljan  prodajom?

Odgovor na prvo pitanje je kratak – da.

Vrlo sam zadovoljan reakcijom. Pri tome ne mislim na ljude koji me poznaju i sa kojima se družim, već  na one nepoznate. Posebno me obraduje komentar (kakav god on bio) od strane nepoznatih ljudi. Da se moji drugari i prijatelji slučajno ne uvrede i ne pomisle da mi ne znači njihovo mišljenje, Nije tako, jer je bilo prijatelja koji su davali izuzetno konstruktivne kritike i preldoge.

Opšti utisak većine čitalaca je da roman naravno, ima nekih svojih mana, ali da je čitljiv i da vas brzo uvlači u radnju i ne pušta dok ne stignete do kraja. Kao film, zar ne? I dalje tražim filmadžije koje bi ekranizovale roman, pa ako znate nekog… Oko honorara ćemo se već dogovoriti…

Postoje čak i čitaoci koji su , nakon čitanja romana, naručili još nekoliko primeraka da ih poklone dragim ljudima. Meni kao autoru to govori sasvim dovoljno. Da budem iskren, čak i kad bi bilo samo nekoliko njih koji bi rekli: „Ovaj roman mi se baš svideo. Uživao/la sam čitajući isti“, bio bih i više nego zadovoljan.

Imate nekoliko osvrta na roman na ovoj stranici. Samo da napomenem da nisam naručio ni jedan, niti sam na bilo koji način autorima sugerisao šta da napišu ili izbace. Takođe, tu su i neke nezavisne ocene na sajtu Gudrids. Iskreno, možda sam precenjen za jednu ocenu, ali dobro sad, ko sam ja da ljudima pričam kako da ocenjuju. Trenutno najmlađi čitalac ima 14 godina (najstariji je duboko u penzionerskim danima) i već pita kad će nastavak. Da, biće nastavak, ali ne za kraće od šest meseci do godine…

Drugo pitanje je već posebno zanimlivo. I odgovor je opet kratak i jednostavan – ne. Zapravo, koliko se bavim marketingom i pošto knjiga može da se nabavi samo preko autora(tj.mene) više sam nego zadovoljan. Pošto je knjiga objavljena u samizdat varijanti, onda sam okrenut ka ličnom marketingu. Ko god ima bilo kakvo pitane vezano za moje iskustvo oko objavljivnja knjige, može slobodno da mi se javi. Mada, iskustva nepoznatih pisaca koji su objavljivali za izdavačke kuće su slična. I oni su morali da se bave marketingom, ako su želeli da dopru do čitalaca. Praktično se od janura na ovamo, nisam nešto previše ni bavio promovisanjem romana. Zapravo, uopšte se nisam bavio time, imao sam samo dve promocije, jednu možete i da pogledate. Oni koji su čuli za mene se većinom naleze na društvenim meržama. Trudim se da ne gušim ljude previše objavama o romanu. Na kraju krajeva, nisam jedini koji je objavio roman. Realno, mislim da samoreklamiranje pre postiže kontra efekat. Ima autora koje sam odlučio da neću čitati baš zbog toga što su mi se popeli na vrh glave besomučnim samoreklamiranjem. Ne znam, možda grešim, ali jednostavno ne mogu da se namećem na taj način. Izabrao sam sporiji put, „Drugo carstvo“ se hvali onim između korica i čitaoci su ti koji treba da reklamiraju ili kude.

Sve u svemu, Zadovoljan sam svime što se dešava oko „Drugog carstva“. Od samog nastajanja romana, sve vreme sam bio okružen dobrom energijom. Prvo je to bila energija blogera koji su čitali ranu verziju(znate koji ste, a neki ste i spomenuti u romanu), zatim mladih umetnika sa IT akademije,  koji su pravili idejna rešenja za naslovnicu, preko svih onih koji su učestvovali i učestvuju i dalje u samostalnom životu „Drugog carstva“.

Hvala vam, dragi čitaoci i prijatelji, na svemu. Ne brinite, planiram da se družimo i dalje uz kratke i malo duže priče. Jer na kraju, svi smo ovde zbog priče, zar ne?

Ako otpratite „link“ ka mojoj FB stranici, možete da budete i deo darivanja, neko će dobiti svoj primerak „Drugog carstva“.

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: