Skip to content
Hajdi haj svima…
Kako ste već navikli, evo dvonedeljnog izveštaja iz Irske i ovog puta ima čak i nekih dešavanja.
Za početak, posao. Isti kao i do sada, ništa nisam menjap. Već neko vreme je prošlo kako su nam uveli neke tehničke inovacije. Pre svega, radna odela. Oduvek (tj, za sve ove moje godine tamo) je bio sistem da se odelo/kuta/mantil, kako god, nosi tokom radne nedelje i da se petkom ubacuje u ormare za hemijsko čišćenje. A nadležna služba bi u nekom trnutku tokom nedelje u svaki ormarić ubacila rezervno, upakovano u kesu, da bude spremno za ponedeljak. E sad, izgleda da to nije bio najbolji sistem, pa je pre par meseci došlo do promena. Na ulazu u fabriku, postavljen je veći ormar u koja su ubačena spakovana i kesirana odela. Ideja je da ponedeljkom (ili ranije ako se odelo nenadano isprlja i nešto slično) svako izvuče jedno odelo i super. E sad, vratanca, kao ona za pisma, su elektronska. I treba da reaguju na naše tagove, koje koristimo za otvaranje vrata fabrike. Ali ne rade bezmalo od instaliranja. Ko zna, možda jednom i srede taj sistem.
Druga inovacija su kamere za otkucavanje početka i kraja smene. Već sam vam pričao da se često dešavalo da stare kamere ne mogu da me registruju. Ove nove, rade mnogo bolje i sa njima nemam problema. Ali me iritira nešto drugo. One stare su bile podešene, da kad se otkucate kažu „hvala“, a ove nove kažu „ulaz“ odobren. Nekako mi je ovo više zatvorska varijanta.
Pretprošlog utorka, slavljen je sveti Patrik. Kao što znate, to je najveći irski praznik, koji se često slavi širom sveta i bude solidan izgovor za cirkanje (kao da ljudi i ikada trebaju isti?). Imao sam ideju da odem do Dablina da vidim paradu, ali mi je iskreno, baš bilo cimanje. Jer, radio sam noć u ponedeljak (koji mi je uvek najgori), pa bio slobodan u utorak i onda sam opet radio sredu (uz osećaj da je ponedeljak). Ako vas zanima kako je to izgledalo u prestonici, imate OVDE snimak prenosa sa nacionalne televizije. Ali sam otišao u lokalni pab, gde sam se nti put upoznao sa nekim lokalcima, drugima sam morao da objašnjavam da nije Sibir ni Sirija, već Srbija (nekima i dalje nije bilo jasno šta pričam i da nismo Rusija). Bio je jedan tip u trodelnom odelu urađenom u boji irske zastave, patriota do koske što bi on rekao. Dobar lik, znam ga od ranije. Veselo veče, uz poprilično neobaveznog razgovora. Malo mi je čudno kad me pitaju na poslu – jesi li cirkao za sv. Patrika? Mislim se, pa mogu da cirkam kada mi volja, što bi tog dana bilo posebnije? Ali dobro sad.
Kad smo kod kafana, u petak sam se video sa ekipom zaposlenih na daljinu. To je isto bilo zabavno veče. Bilo nas je desetak i pored Iraca, tu je bio i par iz Gvatemale, par koji je živeo godinama na Malti, jedna devojka iz Mađarske. Iz nekog čudnog razloga, najviše smo pričali o knjigama.
Sad, u subotu bilo je druženje preko firme. Kad kažem Bingo, na šta prvo pomišljate? Ono, penzići sede, zaokružuju brojeve olovkom, tamo neki davež lagano priča brojeve? Ukratko smor. Imao sam istu asocijaciju i stalno sam se pitao zašto je firma to organizovala. Uobičajeno, minibus je došao po nas trinaest i odvezao nas u Slajgo, grad na zapadnoj obali. I eto nas u hotelu, koji spolja malo podseća na tvrđavu/zatvor, stigosmo do sale u kojoj su stolovi poređani na duž u jedno pet, šest redova i onako od oka, delovalo mi je da može da stane cirka tristo ljudi. Bili smo prvi, pa zauzeli mesta. I dalje nisam bio siguran šta radimo ovde. Ali dobro, hajde da se pripremam za penziju i da osetim kako izgleda igranje binga. Malo mi je bilo neobično da, kad su ljudi počeli da dolaze, sve je bila neka mlađarija i to većinom ženskinje. Napunila se sala, bilo je skoro sve puno. I onda je počeo Bingo Loco. Jao kakvo ludilo.Voditelj, neko momče od dvadeset i kusur i godina je vulkan energije. Pored njega je bio i di džej. Nema bubnja sa lopticama, već digitalni brojač. I lik kaže nekoiko brojeva, pa iseče nekom pesmom, pa svi đuskaju, pa opet brojevi, pa upadice, pa muzika. Imam osećaj da su pustili cirka sto pesama to veče, pa makar i samo do refrena. Naravno, bilo je i nagrada, od šlema za držanje piva, preko kristalno providnog dilda (uz opasku, večeras će neko da dobije muža), do nekog karaoka seta, ogromne plišane lutke i na kraju do glavne nagrade, putovanja u Pariz za dvoje. A pored popunjavanja listića, da biste dobili nagradu, morate i da odradite neki zadatak Od ispijanja konzerve soka brže od voditelja, preko pevanja na plejbek i tverkovanja, pa do „plesa u krilu“ izvedenom sa plišanom živuljkom. Nisam dobio ništa, ali mi je bilo vrlo zabavno. Sve u svemu, jedna prava žurka. Možda nije najzgodnije mesto, ako planira neko muvanje, ali mogu mladi da idu u provod i da ne bude muvanja, već samo zezanje, zar ne? Izgleda da taj Bingo Loco putuje po Irskoj i Britaniji i ljudima je poznat koncept i znaju da će biti ludilo. Na žalost, bilo je nemilih događaja. Jedan kolega je bio cirke i van libele, pa ga je obezbeđenje ispratilo vanka, uz pratnju još nekoliko naših, tako da je većini iz firme, veče bilo poprilično upropašćeno. Nešto posle 23h smo krenuli nazad i bili u kući negde iza ponoći.
Eto, ostajte mi živo i zdravo.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima, priznajem da mi je FB strana poprilično nekativna i da nema neku svrhu.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy
