септембар 2024. – N. P. Shonery

Neverovatno je kako vreme leti, zar ne? Evo, prošle su dve nedelje od našeg poslednjeg susreta, a čini se da

Kofer

Zadivljeno sam prelazio prstima preko kože. Neverovatno. Osetio sam strahopoštovanje pred ovim radom starih majstora. U današnje vreme je skoro

„Nešto nas danas malo ima“, progunđao sam gledajući u raspored smena. „Šta je sa Natašom, nije li i ona danas

Srećan ponedeljak svima koji slave. Polako se bližimo kraju leta. Dobro, ovde ga i nije bilo nešto previše, ali pošto

Rad u (verovatno) najvećoj knjižari u zemlji ima prednosti, ali i mana. Čaša žuči, ište čašu meda. Smiješane, najlakše se

Aloha… Počeo je novi mesec, pa je red da vas informišem (ako vas zanima) koje sam knjige pročitao tokom avgusta.

Dragi moj čitaoci i čitateljke, srećan vam septembar. Vreme je za pripremu zimnice, ogreva, ali nove školske avanture. Rekao bih