Nije se skoro desilo da pročitam relativno malo knjiga, pa sam odlučio da vam spojim ova dva meseca. Kvanitet je takav kakav je, ali je zato kvalitet i više nego zadovoljavajući. Baš gledam spisak i tek sad primećujem da su na repertoaru najvećim delom bili domaći pisci. Pre pet, šest godina, ubedljiva većina bi bila stranci, tek po neki domaći. Sad se stvari menjaju i cenim da je to dobro, pisah davno na tu temu... Čitajmo domaće, ponuda je šarolika i zanimljiva…
Vesna Vukelić Vendi – Misterija crne žene
Knjiga koja je izazvala buru, a da se nije ni pojavila… Ćitalačka javnost se zgražavala mogućnošću da turbo folk ikona postane pisac.. sve mi jasno, sećam se njene karijere još jako, ali opet, zašto napadati pre roka? Nismo Mrkela…
Iz tog razloga sam znao da moram da pročitam knjigu, tim pre što je najavljeno da je knjiga horor.
Pošto još nije stigla u knjižare, a pitanje je i da li će stići, morao sam da naručim telefonom. Nadao sam se ds ću bar imati priliku da se slikam sa Vendi. Imam drugare, koji bi se raspilavili na takvu fotku…
Elem, stigla knjiga.
Na žalost, samo je gurnuta u kovertu, pa su ćoskovi osteceni, nema posvete i fali 8 strana. Ne odgovoriše ništa na moju pritužbu…
Prelom je veoma loš. To se dešava kod debitantskog romana, kada pisac često nema pojma kako treba da izgleda, pa mu neki drugar (ili on sam) uradi prelom. Ovde je Vendi sigurno platila nekome da uradi prelom, a taj je napravio horor…
E, hajdemo o romanu…
Postoje ljudi, zli ljudi, koji su spremni da urade bilo šta zarad sopstvene koristi. Čak i da prigrle crnomagijske rituale. A povrh svega, ne zanima ih ko im se nalazi na putu, dete, muškarac, žena…
Kako se boriti protiv takvog zla?
Jasno je, rešenje je u okretanju ka duhovnom i ka bogu…
Tema je zanimljiva i meni vrlo bliska jer sam odrastao uz brojne priče o bajanju, vračanju i sličnim stvarima…
Roman je mogao biti kraći za neki broj strana(cirka 100) i to usporava radnju, ali nije nečitljiv. Ima mana, naravno, onoliko. Opet, po grupama su hvaljeni i grđi romani…
Sve u svemu, jedno zanimljivo štivo, mada spisateljski tanko…od mene prolazna ocena
Vladimir Đurić Đura – Nikola Tesla, Treći rajh i vanzemaljci
Bombastičan naslov za jedan knjižurak, koji se pročita dok popijete kafu. Delom je Teslina biografija, delom knjiga o nacističkim dostignućima i naravno, njihova povezanost sa mističnim kultovima. Ubačen je i filadelfijski eksperiment i Marija Oršić, koja je navodno održavala vezu sa nekom vanzemlajskom rasom, ali i sa Teslom i koja je misteriozno nestala. Nema tu nekih noviteta, sve je to već sažvakana tema, ali je zabavno za čitanje.
Milan Aranđelović – Balada krvi i vatre
Pošto sam imao ograničenje u težini prtljaga, morao sam ozbilljno da razmatram, koja od desetak knjiga će me pratiti do Irske. Ali znao sam koju sigurno želim da ponesem.
Hm… Kako predstaviti knjigu, a ne otkrivati suviše…
Srbija, 2168, budućnost neverovatna, ali vrlo realna…
Kisele kiše su dovele do toga da svi žive u megalopolisama, ispod zaštitnih kišobrana… Mladi bračni par, Dušan i Alda, vode svoje blizance Višnju i Kiršea na izlet u Argentopolis. Pravoslavni bogoudodni izlet se pretvara u haos, kada decu neko otme.
Ne čini se zabavnim?
Nisam vam još ništa rekao o načinu na koji Miki tka svoje svetove, reči koje izmišlja ili im daje novo značenje. Uz brojne reference na našu savremenu istoriju (politiku, medije…) uvući će vas u svoju maštu veliku poput vasione.
Svete starlete, rationice za klađenje u rezultate ratova, turbo folk kaktusi, levićarske mrlje, kanalicija Mome Handkea, bioteološki fakultet, korporčele koje izazivaju šopingtrovanje, lutke Legijke sa tetovažama koje se lepe po volji (Kirše obično svom Ulemeku lepi ružu na vrat), prepevi dečijih i Bajaginih pesama… Niz bi mogao da se nastavi u nedogled…
Na momente sam se glasno smejao sam sa sobom, srećom pa nikog nije bilo u okruženju. Inače bi Irci pričali – eno ga onaj ludi Balkanac, priča sam sa sobom…
Ova knjiga, kao i sve Mikijeve, nije „samo“ duhovita (mada to zahteva i inteligenciju i znanje, a Miki ne oskudava u istima), ona je vrlo precizna i duboka analiza srpskog društva. Šta sve može da se dogodi u društvu koje je izgubilo kompas i gde se ljudske vrednosti srozavaju.
Miki ima sreću što vldajuće strukture ne čitaju(a mnogi ne bi mogli ni da ukpiraju šta sve govori), jer bi odmah postao državni neprijatelj broj 1.
Njegov stil pokazuje pronciljiv i analitičan um, sposoban da prodre u srž stvari (mada na neočekivane načine), a sve to uz neverovatan humor i satiru.
Što se mene tiče, on je jedan od pet meni najdražih domaćih savremenih pisaca. I spreman sam, čak i na neviđeno, da pohvalim svaku njegovu knjigu. Sad sam kompletirao ceo Mikijev književni opus i jedva čekam petu knjigu….
Kada bi mogao, Pračet bi odobravajuće klimnuo glavom i nasmešio se. A verovatno bi nešto lepo imala i da kažu gospoda Magnus i Bunker. Nije isključeno da bi i Nušić zadovoljno gladio brke…
Bojan Džodan – Paralaksa
Bojan, pored toga što je moj drugar i fenomenalan lik, je odličan fotograf, ali i veliki štovalac i promoter nauke…
Pred vama je jedna neobična knjiga… U njoj su tekstovi, koji su mahom objavljivani na fb stranici/sajtu Paralaksa.
Tekstovi se bave naukom i umetnošću, dovoljno kratki da ne budu naporni za čitanje, a opet zanimljivi za čitanje… Neobični ili manje poznati podaci, ali predočeni na veoma jasan način. Neke sam čitao na Paralaksi, neke nisam, nešto mi je bilo poznato od ranije, nešto nije
Veza između prvog satelita za prenos televizijske slike i dudbalske lopte? Da li voda zaista pamti? Razlika između nauke i paranauke? King King i matematika? Matematički dokaz za postojanje Boga? O slici Splav Meduza. O veštičarenju i epidemiji.
Ovo su samo neke od tema… Čujem da će uskoro i drugo izdanje knjige. To je odlična vest.
Ogromna preporuka za knjigu…
Stephen King / Richard Chizmar – Gwendy’s final task
Stigoh i do kraja trilogije o Gvendi. Ona je ušla u sedamdesete i godine svog života je posvetila tome da otputuje u svemir. Da bi to postigla, postala je čak i senator. A šta će u svemiru? Da se konačno rečši magične kutije. Međutim, neće to biti lak zadatak, jer je prati teška bolest, ali i sakriveni neprijatelj. Završnica nije loša, osetno je bolja od druge knjige, mada nešto slabija od prve. U svakom slučaju ne škodi da se pročita.
Jim Butcher – Fool moon, Dresden Files 2
Druga knjiga o čarobnjaku Hariju Blekstounu Koperfildu Drezdenu nam donosi novu detektivsko-magičnu avanturu. Neko za vreme punog meseca ubija građanstvo u Čikagu. Iako je u pitanju mahom ološ, neophodna je istraga, u koju je pored lokalne policije, uključen i FBI. Hari će odmah posumnjati na vukodlake. Problem je samo koji od nekoliko vrsta je odgovoran za zločine? A možda ih ima i više od jednog. Nastavak mi se još više svideo u odnosu na prvu knjigu, tako da preporuka od srca.
Tamara Đenadić – A ravnodušnost je ubila mačku
Knjiga koju sam kupio na predlog samog izdavača. I nisam požalio. U pitanju je zbirka priča, koje su mahom okrenute fantastici. Superheroji ostaju bez posla i završavaju na birou za nezaposlene; duh ima problem sa novim stanarima njegove kuće; dekica nosi misteriozni kofer; prodavnica koja nudi krajnje neobične proizvode…. Ima nekoliko priča, koje mi nisu legle, ali je sve ostalo baš kako treba. Moraću da zapamtim ovo ime.
Boban Knežević – Živosahranjeni
Napokon je došao na red, kako mnogi kažu, najbolji Bobanov roman. I u odnosu na ono što sam pročitao, jeste najbolji. Sam pisac kaže da je roman višelsojan i da od čitaoca zavisi do kog će nivoa stići. Ne znam koje sam slojeve otkrio, ali znam da mi se knjiga sviđa.
Dušan, izbeglica iz Bosne se muva po Amerikama, živi od danas do sutra, jurca putevima. Dobiće ponudu, koju ne može da odbije, od američke vlade da pomogne u lociranju nestalih američkih vojnika negde u Bosni. Društvo mu prave američki vojnik (čak super vojnik), kao i sestra jednog od izgubljenih vojnika.
Ispostaviće se da u tim krajevima postoji prolaz u svet na koji se teško primenjuju fizički zakoni na koje smo navikli.
Roman se sastoji i od priča koje dopunjuju glavnu radnju. Iako se na trenutke čini da neke priče u knjizi nemaju veze sa radnjom, ispostaviće se da je pisac sve povezao i uklopio u celu sliku.
Ovo je roman o krenima, o povezanosti ljudi i prostora, o viševekovnoj patnji jednog naroda, o izbeglištvu, o razlikama između Balkana i zapadnog sveta, o unutrašnjim borbama, o žrtvi i nagradi.
Zanimljivo je da je izdavač ranijih izdanja zahtevao da se knjiga zove Poslednji Srbin. Kada je pisac ponovo preuzeo potpunu vlast nad svojim romanom, predstavlja ga čitaocima pod imenom Živosahranjeni. Roman je odličan, iako zahteva i malo više koncentracije, vredi uloženog truda.
Često pomišljam kako su neki naši pisci nepravedno skrajnuti i relativno slabo poznati piroj publici.
Toliko od mene, za ova dva meseca. Čitate li vi neku lepu i zanimljivu knjigu? Spremate li se za predstojeći Sajam knjiga u Beogradu?