Evo još jednog strip heroja bez kojeg nije moglo da prođe odrastanje generacija između 1960. i 1980. (plus-minus neka godina).
U pitanju je Blek Stena ili Veliki Blek.
On je na prostoru SFRJ, pored Zagora, bio jedan od najomiljenijih likova. Mislim da i dan danas postoji oštra podela Blek protiv Zagora.
Nastao je 1954, iz pera i uma trojca pod nazivom Esse Gesse. Bilo je kasnije i drugih autora. U jednom trenutku, je i Dnevnik (izdavač Velikog Bleka) dobio pravo da crta svoje epizode. Mnogi naši crači su imali prilike da se bave Blekom (Branislav Kerac, Branko Plavšić, Sibin Slavković, Slavko Pejak i da ne nabrajam dalje).
Bleku se rodio kao Janik Lerok (Yannick Leroc) koji je imao vrlo buran život, pre nego što je postao to što jeste. Nesputan duh ga je odveo na robiju, zatim na gusarski brod (čak je bio i gusarski kapetan pod francuskom zastavom), nakon toga je živeo sa eskimima i indijancima, da bi na kraju postao vođa trapera. Dane obično provode u svom selu negde u šumama severa i čekaju na novu čarku protiv Engleza, da ne kažem Crvenih mundira.
Blek je visok, krupan muškarac, dugačke plave kose, sanžnih mišića, a plemenite naravi. Odeva se krajnje jednostavno. Čizme od jelenske kože sa resicama, crvene pantalone, prsluk od medveđeg krzna (za broj, dva kraći i uži nego što je potrebno, pa ga Blek nosi nezakopčanog i time pokazuje svoje izvajano telo) i na vr’ glave kapa od dabrove kože(sa obaveznim repom). U nekoj od epizoda, sreo se i sa Komadantom Markom, vođom Vukova sa Ontaria. Blek je ćesto koristio „psovke“ – Dabrove mi kape i Jelenskih mi rogova.
Pored toga što se tukao protiv Engleza, povremeno i protiv indijanaca ili zlih i pokvarenih ljudi uopšte, slamao je i ženska ustreptala srca. Nije ulazio u avanture (ne suviše često), ali su ga žene ipak obožavale zbog njegove impozantne pojave. Mada, nije uspeo ni jednu da nagovori da ode sa njim u šumu. Baš čudno, zar ne?
Pored Bleka, njegovi glavni pomoćnici/prijatelji su Profesor Okultis i Rodi.
Profesor Okultis je učenjak opšte prakse, često je tu da pripomogne savetom mudrim. Pošto je širi nego viši, često upada u nevolje zbog dodatnog obroka. Saučesnik u tim akcijama mu je obično Rodi. Profesorova uzrečica je – Sto mu retorti
Rodi je siroče koje su usvojili dobri traperi na čelu sa Blekom. Pokušavali su u više navrata da ga civilizuju, ali to se nije primilo, dečak je uvek jednostavno više voleo šumu. Često sa profesorom Okultisom pokušava da drpi neku hranu. Omiljena uzrečica – hiljadu mu tvorića.
U vreme svog detinjstva rado sam čitao Bleka, a dodatni plus mu je bilo što je svaka epizoda za sebe. Kod Zagora me često nerviralo što se epizode nastavljaju, pa bi mi uvek nedostajala neka od tri vezane, najgore je kad je bila u pitanju poslednja. Imao sam vrlo malo kompletiranih epizoda.
Dan danas se živo sećam dve Blekove epizode, koje sam nekada davno znao od korica do korica. U pitanju su Zatočenica močvare i Veliki talas. U Zatočenici močvare, Blek spašava devojku koju je oteo i zarobio mladi indijanac. Nakon brojnih pogibeljnih zamki, Blek će shvatiti da je ljubav ipak jača od svih rasa i klasa.
Veliki talas je priča gde je Rodi glavni lik. Nakon brodoloma, našao se nasukan uz predivnog konja. Njih dvojica razvijaju čvrsto prijateljstvo.
Razlog zašto sam ove epizode naučio napamet, je bio taj što sam ih čitao kod babe na selu (tokom nekog od raspusta). Pošto u selu nije bilo kioska, jedina prilika kad bih dobio nove stripove, bila je kada me odvedu u grad. A to se događalo, otprilike jednom nedeljno. U nedostatku drugog štiva, sažvakao sam te epizode i naučio skoro sve dijaloge…
Složiću se da je Blek možda naivan i plitak strip, ali se uvek sa velikim zadovoljstvom upuštam u njegove avanture.
Pored stripa, silno sam uživao i u sakupljanju sličica za album Veliki Blek (pored albuma Zagor, Alan Ford….). Na žalost, nikad ga nisam popunio. Godinama kasnije sam naišao na isti na buvljaku i naravno, da sam morao da ga pazarim.
Svakako je to jedan od mojih omiljenih junaka, uz Zagora, Texa, Kita Telera, Komandanta Marka, Kapetana Mikija, Mister Noa i drugih. Ja sam Zagora čak „utjelovio“ u jednoj od svojih priča iz djetinjstva hahaha
isto… Moja tetka, koja je osamdesetih radila u austriji, bila je kod nas u gostima i stalno priča kako me zvala da doručkujem, a ja ne odgovaram. Posle nekoliko poziva, spuuštam strip i kažem – tetka, čekaj da pročitam strip, pa onda sve može. Godinama je to prepričavala… 😀
Svakako je to jedan od mojih omiljenih junaka, uz Zagora, Texa, Kita Telera, Komandanta Marka, Kapetana Mikija, Mister Noa i drugih. Ja sam Zagora čak „utjelovio“ u jednoj od svojih priča iz djetinjstva hahaha
Kit Teler i Kapetan Miki su mi bili najmanje dragi od svih, mada sam ih čitao u neodstatku drugih stripova… 🙂
da znaš ,bajka,i meni…mnogo su,bre,bili jaki za klince,pa i ja sam bio dete pa nisam onako mlavio matorane…i to još gadne baje 🙂
to ti kažem… baš preterano…
Kad se sjetim, mislim da sam ih gutao, a ne čitao, i danas ih volim.?
Isto, dok ne pročitam strip ne bih radio ništa drugo… 🙂
…tako mi svih bubnjeva sa Darkvuda i tako mi svih brkova sa Ontarija lep blog…kaze fan Zagora.
Samo je jedan Duh sa sekirom… 🙂
Moja generacija nije mogla spavati da nismo procitali roman black stjena zagor kepetan miki any 4 pistolja i mjnogi drugi
isto… Moja tetka, koja je osamdesetih radila u austriji, bila je kod nas u gostima i stalno priča kako me zvala da doručkujem, a ja ne odgovaram. Posle nekoliko poziva, spuuštam strip i kažem – tetka, čekaj da pročitam strip, pa onda sve može. Godinama je to prepričavala… 😀