Alan Ford

Eto me ponovo, predstavljam heroje mog detinjstva. Neke sam vam već predstavio, a neki će tek doći na red. Sad su na listi jedni od najvećih.

Prvi broj se pojavio na italijanskim kioscima u maju 1969. Za to je zaslužan dvojac Magnus/Bunker i njih dvojica su zajedno uradili prvih 75 brojeva, koji se među tvrdokornim ljubiteljima ovog stripa, smatraju jedinim pravim Alanom Fordom.

Prvih nekoliko brojeva nije prošlo najbolje, ali vrlo brzo, popularnost stripa je počela da raste.

Zanimljivo je da se već tokom 1972. prvi broj stripa Alan Ford pojavio na kioscima ondašnje SFRJ, gde je odmah zauzeo vodeće mesto i kultni status u decenijama, koje su došle. Čak je postao popularniji na ovim prostorima, nego u domovini. Za to treba da zahvalimo Nenadu Briksiju, koji je doneo prve brojeve u zemlju i nagovorio Vjesnik da ih objavi. Sam je prevodio i uređivao izvestan broj naslova. I dan danas je taj prevod neprevaziđen. I posle neka neko kaže da smo živeli u zatucanoj i nerazvijenoj zemlji…

Za one, koji nisu upućeni u ovaj strip (ako takvih ima), radnja se dešava u cvećari u Nju Jorku.Pratimo grupu izuzetno neobičnih tajnih agenata, grupu TNT.

Oni su siromašni, retko u prilici da vide ceo dolar, da ne kažemo više. Bolje živjeti 100 godina kao miljunaš, nego sedam dana u bijedi, kaže jednom Bob Rock, jedan od likova. Češće gladni, nego siti, koriste svaku priliku da nešto pojedu. To im naravno, isto toliko često navlači razne nevolje.

Putevi im se ukrštaju sa različitim manje-više čudnim zlikovcima (Gumiflex, čovek od gume, Margot superšpijunka, Superhik, koji krade od siromašnih da bi dao bogatima, Centurion, Tromb, koji želi da raznese planetu, Drakula…).

Glavni likovi su:

Alan Ford – visoki plavušan, nesuđeni reklamni stručnjak, jedna nežna i osetljiva duša, stidljiv prema ženama, pukom greškom je završio u grupi TNT

Bob Rock – patuljasti nosonja, eksplozivnog karaktera, večito nosi karirani ogrtač, ima trojicu identične braće, koji se bave kriminalom

Broj Jedan – starac u kolicima, koji poznaje svakog još od Homera na ovamo. Mozak i šef grupe, zadužen je začuvanje novca koji zarađuje TNT. Naravno, ništa im ne daje, jer ipak mora da im čuva novac

„Nije važno sudjelovati, važno je pobijediti.“

Klodovik – brbljivi papagaj, živi sa Brojem Jedan, voli dobru kapljicu

Šef – desna ruka Broja jedan, uglavnom provodi vreme tako što spava sa Jeremijom u cvećari.

Jeremija – večiti bolesnik, boluje od svih postojećih bolesti, kada je budan, najčešće se koška sa Šefom ili Bobom Rockom. Osim toga spava naslonjen na Šefa, leđa o leđa.

Sir Oliver, iz plemićke porodice Oliver – pobegao iz Britanije, ima izuzetno lepljive prste, njegove usluge su neophodne kada članove treba opskrbiti bilo čime, nema toga što on ne može da ukrade.

„Halo, Bing, kako brat? Pokrao dijete od 7 mjeseci i dobio 7 mjeseci? Baš momak nema stila…“

Grunf – bivši pilot i nacista, sadašnji izumitelj. Izumi mu obično funkcionišu sa lošeg na gore. Naravno, sve pravi zahvaljujući ogromnim donacijama Broja Jedan.

„Broj Jedan: Grunfe, evo ti 15 centi da nam spremiš vozilo!
Grunf: Visosti, za ove novce izgradit ću vam Apollo 15!“

Nosonja – simpatičan pas nepoznate rase, iz samo njemu znanog razloga najprivrženiji Bobu, iako ga ovaj stalno šutira i ne podnosi.

Ima tu još likova onoliko, ali da ne ulauim u sitna crevca, ovi su okosnica svega.

O uticaju samog stripa na ovim prostorima, neću pričati, pametniji od mene su tu već rekli štošta. Ali daću vam ovde link za radio dramu po jednoj epizodi, nadam se da će vam se svideti. Postoji i italijanski crtani, komšije Hrvati su preveli nekoliko epizoda, ima ih, na You Tube. Evo npr, epizoda Superhik.

Šta zapravo meni znači Alan Ford? E, tu bih već rekao nekoliko reči (rečenica).

Fordovce sam otkrio krajem osamdesetih kod brata i sestre od tetke, koji su živeli u jednom mestu u Slavoniji. Mi smo tada živeli u Zagrebu i povremeno smo išli u posetu rođacima, ili bih ja tamo provodio delove raspusta.

Brat i sestra(stariji od mene 6 i 12 godina) nisu čitali Zagora i ostale Bonelijevce, imali su nekih 100 brojeva Alana Forda. I naravno, kupovali su svaki sledeći broj , koji bi izašao. Magija je uradila svoje. I sad se sa setom setim čitanja u fotelji u dnevnoj sobi ili odmah pored ormarića sa stripovima na drugom spratu kuće, u potkrovlju.

Kada bih se vratio kući u Zagreb, držao bih se Zagora, Bleka, Ninđe, Texa, Luna i ostalih, nisam kupovao Alan Ford.

Družio sam se grupom TNT do leta 91. Kada smo napustili Hrvatsku zbog sveopšteg ludila i doselili se u Srbiju.

Prošlo je skoro 10 godina dok ponovo nisam uhvatio neki primerak Alana Forda i tek sam u godinama kasnije u svojim tridesetim počeo ponovo da jurim stare brojeve. Nije mi bitno stanje, već samo da ga imam. Često mi se dogodi da kupim broj i da kažem sebi: “Ah, da, sećam se ovog broja, čitao sam ga onih davnih godina, pre rata I svega ružnog što je protutnjalo (a tutnji i dalje)”.

Nisam od onih koji kažu da taj strip nije ništa, ako nije na hrvatskom, još manje ako nije Briksijev prevod. Volim ga na hrvatskom, ali mi prija i na srpskom, neka epizoda je dobra, neka ne, ali to je i dalje Alan Ford. Strip, koji me vraća u srećno detinjstvo…

Mnoge epizode ćete pronaći ovde.