Politika očima deteta

Teško je danas pobeći od politike, ma koliko se trudili. Na žalost, uvukla nam se i u porodice. Imam klinca od devet godina i često ćaskamo na razne teme, pa se tako povremeno dokačimo i politike.

Pre nekoliko dana smo u gradu videli predizborne plakate po kojima se prostire predsednički kadnidat Boško Obradović. Inače, svi predizborni i slični plakati mi izazivaju mučninu. Ovog puta sam morao da se nasmejem. Pomenuta osoba je bila našminkana flomasterima, tako da je imao dugačke trepavice, crvene usne i slično. Pita me klinac zašto je baš toliko smešno.

Probao sam u kratkim crtama i prilagođeno uzrastu da objasnim političke stavove gore pomenutog. Posle nekoliko trenutaka, pita me ovo moje čedo:
„A šta njega briga ko sa kim ima seks?“

Prošlog vikenda sedeli smo za stolom i ručali, i neobavezno ćaskali. U jednom trenutku, pitamo sina jedinca, da li on ima neko pitanje?
„Da, zanima me da li su svi političari pederi?“
Pokeraški mirnog lica, iako sam hteo da eksplodiram od smeha, pitam ga da li misli na karakternu osobinu ili naklonost ka muškarcima?

„Ovo prvo“, odgovara on.
„Ah, onda verovatno jesu. Možda ih i ima koji nisu, ali za njima se traga, kao za čudovištem iz Loh Nesa i jednorozima. Što pitaš, da nećeš možda u političare? Možeš da budeš od onih normalnih i poštenih?“

„Nisam lud, pa ne bi me oni tamo primili. Znaš li ti zašto se oni samo svađaju?“, pita me ozbiljno.
„Ne znam, prosvetli me.“, odgovaram veoma zabavljen ovim razgovorom.
„Pa zato da bi ih gledali. Niko ih ne bi gledao da se ne svađaju.“, dodao je mali mudrac.

I eto, sve je jasno detetu od devet godina, a svima nama matorima ništa nije jasno.
Možda je pravo vreme da svet pogledamo dečijim očima, preuzmemo odgovornost i da im svima kažemo:
„Političaru, pederu!“

i da sve politikante pošaljemo na đubrište istorije, a mnoge od njih pre toga u kazneno-popravne ustanove zatvorenog tipa.
Kesić je rekao prvi, mi treba da mu se pridružimo.