April, mesec smeha, ali i dobrih knjiga

Dan po dan i prođe ceo april. Bilo je malo smeha, malo zbilje, ali dobrih knjiga. Čitao sam šarolike naslove prošlog meseca, domaće,  strane, neke zanimljive više, neke manje.

Ako vas zanima koje sam knjige čitao u aprilu, bacite pogled.

 

 

Sophie Hayes – Trafficked, My story

Ovo je jedna neobična i na momente vrlo mučna knjiga. Naime, mlada Britanka, iz poprilično nefunkcionalne porodice, nakon nekoliko neuspelih veza odlazi u Italiju, ne bi li se videla sa višegodišnjim drugom. Završava kao prostitutka i tada počinje pakao.

Autorka je opisala svoj put i kako se sve dešavalo. Na momente sam se pitao da li je moguće da reaguje kako je reagovala, ali mi je jasno da ljudi dovedeni u određeno psihičko stanje, mogu biti podložni raznoraznim uticajima i nelogičnim potezima. Priča je istinita, ali iz razumljivih razloga, pisana pod pseudonimom.

 

 

Newt Scamander – Fantasic beasts & where to find them

Nezaobilazno štivo za sve ljubitelje sveta Harija Potera, više puta spominjao u samim knjigama i filmovima, a tu je naravno, i istoimeni film (koji je ‘nako). Knjižica je i više nego skromna po obimu (što bi se reklo pamflet), ali je zanimljiva i opisuje razna mitološka bića (manje ili više poznata).

 

 

Rob Wilkins – Terry Pratchett, A Life With Footnotes

Čitajući ovu knjigu, zaključio sam da me baš i ne zanimaju biografije pisaca, ali da uživam u biografijama muzičara. Čudno. Znate da sam odavno obožavatelj Pračetovog lika i dela i to nema veze sa njegovom biografijom.

Pisac biografije je godinama unazad bio Pračetov lični asistent. Prošli smo ceo život velikog pisca od rođenja i skromnih početaka, pa do svetske slave. Zanimljiva je knjiga, pogotovo delovi koji se tiču samog pisanja (i odnosa prema drugim piscima i životu). Sve što se tiče samog izdavaštva je apsolutno nespojivo sa našim prostorima, i bolje je ne praviti nikava poređenja. Sve u svemu, nije loše…

 

 

Aleksandar Tešić – Crni mesec u usponu

Velika rudarska kompanija dolazi u Homolje u potrazi za zlatom. Ne zanima ih pustoš koju će ostaviti iza sebe, kao što ih nije zanimalo ni u drugim zemljama gde su radili. Sve kreće da se komplikuje kad počnu da se dešavaju neobične smrti, koje izgleda mogu da se povežu sa šumskom majkom – Mumom Paduri. Jedan inspektor, proteran iz Beograda po kazni (zato što je pošteno radio svoj posao) i jedna arheološkinja/antroploškinja će pokušati da zaustave krvavi niz, koji bi mogao da pogodi i njihove najmilije.

Odlična je tema (i veoma važna, možda i najvažnija za sve nas), neki likovi i njihovi odnosi su fenomenalno opisani, pogotovo mrak koji obitava u nekim porodicama. Tu su i brojne poveznice sa vlaškom magijom i običajima. Opet, sve zajedno mi nekako ne funkcioniše, iako  mi je bilo drago što sam pročitao roman. To je jedan fini horor.

 

 

Oto Oltvanji – Polje meduza

Slučajni susret starih prijatelja iz JNA se pretvara u potragu za ženom nestalom pre deset godina. Nekdašnji novnar za druge, a sadašnji novinar (pokrenuo je sopstvenu stranicu) za sebe, Skeptik, će pokušati da reši tu zagonetku. Put će ga voditi kroz naznake tragova, brojne svedoke i polu-sveduke, kroz razne delove sfrj. Biće i više nego opasno istraživati ovaj slučaj.

Dobar je krimić, ovo je Otova knjiga koja mi se trenutno najviše dopada, iako sam se na mometne pitao za mentalano stanje glavnog lika. Ludak, voli da se kupa u ledenom moru.

 

 

Terry Pratchett – A stroke of the pen

Mislili ste da neće više biti Pračetovih knjiga, nakon što je umro, jer je naredio da se hard diskovi sa njegovim pisanijama upoznaju sa parnim valjkom(ne grupom)? U pitanju su priče, koje je objavljivao u lokalnim novinama za koje je radio godinama pre nego što je postao poznat (pre nego što je uopšte i bilo u izgledu da će biti faca). Neke priče su mi se svidele, neke nisu, u nekima se vidi onaj budući Pračet, u nekima ne. Sve u svemu, nije loše štivo, ali nisam ni razduševljen.

 

 

Ross O’Carroll-Kelly – Should Have Got Off at Sydney Parade

Ovu knjigu sam našao u nekoj starinarnici. Izgleda da postoji ceo serijal (preko 20 knjiga) i da je poprilično popularan u Irskoj.

Ross je zamišljeni lik stvoren od strane novinara Pola Hauarda. Ross živi u južnom Dablinu, nekad je igrao ragbi, sklon je osvajanju žena (često uspešnom), raznim poslovnim kombinacijama, voli pivo i sport. Dešavaju mu se razne situacije, mahom duhovite. Dijalozi su napisani u južnodablinskom dijalektu (bar tako tvrdi internet, ne razlikujem varijacije irskog jezika ). Lično, nisam baš oduševljen knjigom, uprkos tome što me povremeno nasmejala. Jednostavno lik mi je bio suviše, džiber. Što se mene tiče, završio sam sa daljim izučavanjem njegovog lika i dela.

 

I eto, stigosmo do kraja čitalačkog aprila. Polovična sreća što se tiče pročitanog štiva, ali ni to nije loše. Kakav je bio vaš april?

 

 

 

Оставите одговор Одустани од одговора

Exit mobile version