Čežnja

Tri godine, osam meseci, šest dana smo razdvojeni i opet je sve potpuno isto. Mislio sam da će vremenom biti lakše. Ali ne vredi. I dalje ne mogu da te prebolim.
Govorili su mi neki prijatelji da si loša za mene. Znao sam da su u pravu. Ali, da li ljubavpita koja je prava, a koja ne. Ljubav je nerazumna i retko funkcioniše po pravilima razuma.
Prošlo je toliko vremena, a ja te i dalje tražim svuda oko sebe. Pokušavao sam i da ti nađem zamenu, ali to jednostavno nije to. Ni jedna nema tvoj miris, tvoju vatru, tvoje sve.
Idem ulicom i sve kao ne želim da te nađem, a sve izgraram od želje za tobom.
Kada bi samo znala koliko si mi puta došla u snove. Poželim povremeno da se nikada ne budim već samo da te sanjam.
Samo u nesvesnom smo opet zajedno. Prepustili bi se jedno drugom bez obzira na sve. Često noću sanjam kako te liznem samo vrhom jezika i odmah doživim vrhunac.
Nakon nemirnih noći, bunovan, mahinalo pružim ruku preko kreveta da te osetim pod prstima. Treba mi nekoliko trenutaka da shvatim da nisi tu i da će ovo biti još jedan dan bez tebe.
Borim se i dalje protiv sebe, ali ne znam koliko ću još imati snage. Ipak sam samo čovek, a ljudi nisu bogovi.
Možda ću uspeti da živim do kraja života bez tebe, a možda ću već danas otići do kisoka, kupiti paklicu, preći vrhom jezika preko tebe, upaliti te šibicom i  uživati u  poroku.
slika – Cristoph

19 thoughts on “Čežnja

Оставите одговор Одустани од одговора

Exit mobile version