Pozdrav svima u ovaj pretposlednji julski ponedeljak…
Da budem iskren, potpuno sam smetnuo sa uma da je vreme za irski dnevnik, bio sam ubeđen da je za sedam dana. Kada sam shvatio svoju tešku zabludu, bilo je već veče i onda sedoh da napišem neki red. Nadam se da će sve imati nekog smisla…
O firmi nemam šta da kažem, nema nekakvih bitnih promena.
Već sam vam prilao kako sam naišao na članak da ujedinjenje dve Irske i nije toliko skupo (što je relativn pojam) i sad mi stalno iskaču takvi tekstovi. Kako je krenulo, još će Ujedinjenom kraljevstvu Irci ispisati ček, začiniti nekom vickastom pošalicom i ćao zdravo. To bi verovatno bilo u irskom duhu. Novac ne kupuje sreću, ali može da olakša neke stvari.
Malo sam se igrao i krečenjem ovih dana, čisto da ostanem u štosu kad se vratim u zavičaj. Nije loše ispalo, mada, realno i nisu nam spavaće sobe preterano velike, a još imaju i lamperiju na plafonima. Pitao sam baš kolegu sa posla, Poljaka, koji se paralelno bavi i time, da li Irci češće kreče sami (kao mi, ljudi sa istoka) ili unajme nekoga. Odgovor je jasan, radije plate nekog drugog da se time bavi.
Pretprošlog vikenda sam sa onom ekipom zaposlenih na daljinu obišao zanimljivu lokalnu atrakciju – Clonalis house. To je kuća porodice o’Konor koju povezuju sa irskim kraljevima. Irska nije nikad imala onog jednog kralja, već je uvebilo više kraljeva (starešina) koji su upravljali nekim od okruga. Ova kuća je otvorena za posete samo tokom leta, uz prethodnu najavu, naravno. Na žalost, nisu nam dozvolili da slikamo unutra, pošto porodica i dalje živi tamo. Ima poprilično portreta iz XVIII i XIX veka, italijanski nameštaj negde sa početka XIX veka, zanimljivo, kitnjasto, pozlaćeni ramovi, stari klavir, harfa, mermerni stubovi, zvonca za poslugu (koja više ne funkcionišu) i slično. Kačim vam OVDE linak ka gugl pretrazi, ima tu slika i kuće i unutrašnjosti. Biblioteka je zakon, najstarija knjiga je iz XV veka čini mi se, i čuvaju je u sefu. Pričali su o istoriji porodice O’Konor, koja je navodno među najstarijima u Evropi, jer mogu da prate rodoslov do XI veka. Ogranak familije koji nosi titulu je u Britaniji i izgleda da ne dolaze u Irsku, niti ih to nešto privlači. Takođe, jedan deo familije je u USA i osnovali su grad Takson u Arizoni.
Vodič nam je bila jedna simpatična gospođa, udata za jednog O’Konora i ona je živela u ovoj kući do pre neku godinu i ona barata silnim podacima o familiji. Pričala nam i o tome kako je izgledalo živeti u kući – hladnjikavo (to joj verujem), vlažno, nisu imali batlera (pih, kakvo je to plemstvo). Sad u kući živi njen sin sa suprugom i decom (desetak godina su klinci). Posle smo obišli dvorište, uredno podšišano i održavano (živ nisam koliko košta održavanje te kuće i čime se vlasnici bave da sve to pokriju, kad već nemaju ni titulu) i bombaško sklonište (nisam baš siguran da bi izdržao pad bombe, ali eto, bitna je namera). Imali smo, srećom, predivan sunčan dan. Zapravo, temperatura je bila rekordna za Irsku, Irci su već počeli da kmeče kako je prevruće. Heh, polako, zato i uvoze strance sa svih stana i za par generacija, ima svi da se naviknu na toplije vreme. Kažu lokalci da je ova jedna od bolje očuvanih plemićkih kuća u okruženju i svakako je zanimllivo za obići, mada ne bih voleo da živim u kući koja liči na muzej.
Prekjuče sam išao prvi put u životu na konjičke trke na trkalište koje se zove The Curragh. Iako Beograda ima hipodrom, nikad nisam išao, iako sam imao želju više puta. Viđao sam trke u filmovima, ali moje prvo i najvažnije iskustvo je vezano za onu trku gde su učestvovale stara Mo i Brza fotografija. Evo OVDE imate celu tu epsku trku, jer su kod nas mahom puštali samo deo. Kako god bilo, ovaj izlet je organizovan preko onog našeg kluba za sport i druženje. Pojmovno znam šta bih trebao da očekujem, ali i dalje nisam bio siguran na šta će sve to ličiti. A kako smo trebali tamo da provedemo pet, šest sati, već sam mislio da će biti dosadno. Firma nam je dala vaučer za hranu, vaučer za opkladu (od pet evrija) i program. Stigli smo na trkalište oko pola dva. Iznenadilo me koliko je to zapravo veliki prostor. Sve je uređeno cakum pakum, veliki broj kućica za klađenje (svugde pišu kvote, svi primaju keš i kartice), ljudi se motaju što napolju, što unutra (to već liči na železničku stanicu, klopa, isto kladionice, ekrani). Mnogi muškarci su obučeni malo bolje (kravate, košulje, često i karirana odela, naravno mnogi i sa irskim kačketima). Dame sa druge strane, su bile u haljinama, nosile su one male šeširiće od mrežica ili šta već, neko cveće. Šetkaju se tu i pripadnici viših klasa, primete se, ili bar meni deluju da su više klasa, ko zna, možda se samo foliraju. Ono, izvukli jedinu belu košlju i kravatu i glume ludilo. Konji su značajana stavka u životu Iraca, voledu i da ih čuvaju i da gledaju trke… Bilo je sedam trka, i kladio sam se u svakoj sa nekim sitnim iznosom (stipsa, nego šta). Vaučer koji mi je dala firma je odmah pao, pa sam sledeću opet pukao. Onda sam odlučio da pratim predloge iz programa i da igram na favorita i eventulno moguće iznenađenje. Pretpostavljam da i ovde ima nekih sistema, ali nisam se toliko udubljivao u celu priču. Dobio sam tri trke za redom i taman to što osvojim prebacim u sledeći tiket (pošto su u pitanju favoriti, kvote su male, pa je i cifra niska). E onda me, naravno, izdao favorit, završio je pretposlednji. I poslednju trku sam se kladio na polufavorite i to nije prošlo. Mislim da niko od kolega iz firme, nije uzeo neku lovu. Ali kapiram izazovnost trka i strast za klađanjem i beskrajnu nadu da će neka Stara Mo dobiti trku uz kvotu 250:1, pa kad stavite pedeset, sto evrija bude kamara para. Naravno, to se dešava samo u crtaćima ili kad neki krimosi organizuju pobednika. Posle svega, otišli smo, naravno, u jedan pab, klopa je bila skroz pristojna, mada ništa epohalno. U povratku sam mahom knjavao u busu, jer me već sustigao umor od noćne smene. Bio je to jedan lepo proveden dan. I da, imali smo sreće, opet je bilo lepo i sunčano… Često se dešava da padne kiša ovih dana(kao što sada pada, uz pratećih petnaest stepeni), tako da sam imao sreće sa izletima.
Vas petoro koji pratite ova moja pisanija, mogli biste da bacite pogled i na jednu novu priču koju sam pokrenuo, još će se videti kako će se sve to odvijati. Imate linak ka Youtube OVDE, naravno da me ima i na FB, insta, TikTok Prihvatam sve konstruktivne (ali i one manje konstruktivne) kritike.
U petak uveče ću biti u Beogradu i to je jedvačekanje… Mada se već rastužim, jer znam da će tri nedelje proći kao ništa.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy