Možda ste primetili, a verovatno niste, da kasnim sa irskim izveštajem dobrih nedelju dana. Kako i zašto, biće vam jasnije kad stignete do kraja. Ako neko brine, sve je bilo u redu, ništa se rđavo nije dešavalo.
Znate već da smo na poslu etnički poprilično mešovito okruženje i to mahom funkcioniše kako treba (osim ako se ne raspravljamo čija je hrana ili rakija bolja). I tako u nekim povremenim razgovorima, čovek može da sazna za neobične običaje koji su nekima potpuno prihvatljivi, a nekima i ne baš. Ćaskao sam pre nekog vremena sa našim Južnoafrikancem i Sirijcem. Kaže Sirijac da je Južnoafrikanac veći musliman od njega. O čemu se radi? Priča naš tamnoputi kolega da čovek ne može da živi sa jednom ženom, da to nije prirodno. Je li?, zapitah. Pa, da, odgovara on. Njegov pradeda, plemenski starešina je imao pedeset (!!!) žena, deda pet, otac samo dve. Mučeni kolega ima samo jednu. Pa kako ćeš, mučeniče, samo sa jednom ženom? Hoćeš li da dodaš još jednu dok si u Irskoj? Ne mogu, tužno je odgovorio, ne dozvoljavaju irski zakoni i onda moram da imam ljubavnicu. Eto, svako ima neku svoju muku.
Irska je izabrala novog predsednika, zapravo predednicu, Katarina Konoli je ta. Da ne kucam statistike, evo imate na ovom linku o broju glasača i ostalom. U svom obilasku Irske, tada kandidat, a sad šefovica na zemlju, je bila i u našem malom mestu i tu se slikala sa građanstvom (čak je i omladinac uspeo da je vidi, ali nije bio zaniteresovan za slikanje). Ne znam šta bih vam rekao, nisam nešto pratio ni kandidate ni izbore. No, Konoli je nezavistna kandidatkinja, usmerena je vrlo levo, podržava Palestinu, imigrante i slično. Za neke su to njene vrline, za druge mane. Predednik Srbije, koji po običaju prati ceo interent bolje od ChatGPT, je već stiaga da čestita. Bila je u potencijalnim kandidatima i jedna vrlo desno usmerena kandidatkinja (protiv abortusa, lgbt, imigranata…), ali nije imala podršku lokalnih predstavnika (pisah vam prošli put o opštim smernicama irskog prdsedničkog izbora). Zanimljivo je da rezultati nisu objavljeni petnaest minuta nakon zatvaranja biračkih mesta, kako smo već navikli na našim prostorima, već je bilo tek sledećeg dana u nekom trenutku. Ono, jeste da predsednik Irske nema neka specijalna ovlašćenja, ali opet ima određeni uticaj.
Penzije u Irskoj, kao što je i globlani problem, nisu nešto visoke. E sad, država je predstavila novi program dodatnih penzija, koji kreće od 1. januara. kako su oni to zamislili? Ovako, zaposleni uplaćuje određeni iznos u fond, recimo tri evra. Na tu cifru, i poslodavac uplaćuje tri evara, a država će dodati jedan (stipse, mogli su da se otvore još malo). Prve tri godine, uplate će biti 1,5% +1,5% + 0,5%, četvrte do šeste godine procenti će se povećati 3/3/1%, od sedme do devete 4,5/4,5/1,5% i nakon desete godine 6/6/2%. Novac može da se dobije kad se ode u penziju (66 god trenutno), nisam siguran da li će biti u kešu ili na rate.
Zimoća je dobrano došla na ostrvo. Dobro, neki će reći da nam nije toliko hladno (od pet do trinaesetak stepeni), ali meni je to hladno, pogotovo za ovaj period godine. Grejalica radi svoje. Sunca mi dajte, dajte mi sunca.
Verovatno povremeno ispratite antiimigrantsko raspoloženje širom Evrope. Pre desetak dana je bio jedan baš nezgodan slučaj u Dablinu. Imigrant, koji je navodno već bio određen za deportovanje je optužen da je napastvovao desetogodišnju devojčicu. Taj slučaj je, potpuno razumljivo, izveo mnoge na ulice, pa je bilo sukoba sa policijom, paljenja automobila i slčinog. Trenutno je situacija mirna. Bilo je suđenje i likovima koji su ubili onog našeg momka iz Hrvatske, jer im je smetalo što priča sa drugom na hrvatskom. Još uvek nije izrečena kazna. Nezgodna je to tema. Migranti su potrebni većini evropskih zemalja, ali koliko uspevaju da se integrišu ili da ih sama država integriše, je već neko drugo pitanje. Bila je negde izjava da su primili preko sto hiljada izbeglica iz Ukrajine. Jasno vam je da su najglasniji u komentarima oni koji su protiv – neka idu na zapadni deo države; mi smo mala zemlja za toliki broj izbeglica; zašto da im se daje socijalna pomoć; neka se iseljavaju kao i mi, kontaktiraju rodbinu, pa nađu posao… Nema sumnje da nas čekaju turbulentna vremena po tom pitanju, ne samo u Irskoj, već širom EU. Toliko toga može da se spočita EU, ali i dalje je najprivlačnija ostatku sveta. Na stranu svi ti ekstremni slučajevi, i dalje bih rekao da su Irci poprilično trpeljivi prema strancima koji dolaze u njihovu zemlju.
E, da dođem do razloga zašto sam kasnio sa dnevnikom. Omladinac uskoro postaje punoletan, hteli smo njega i dragu da častimo tako što bismo supruga, omladina i ja otišli na dva, tri dana u Beč, Prag ili tako negde gde je svim azgodno i blizu i relativno jeftino. Međutim vi koji imate tinedježere znate probleme sa kojima se svi suočavamo. Kažu mladi da bi oni išli, ali da ne mogu da šetkaju od jutra do večeri, mogu samo malo da prošetaju. A baš da nam sede u sobi pola dana, i nema previše smisla. I hoćemo, nećemo, na kraju sam ostavio decu u Irskoj i lepo otišao za Beograd na nekoliko dana. Uzeo sam slobodan petak, ponedeljak je neradan, tako da sam na poslu morao biti tek u utorak u ponoć. Ispostavilo se da mi je jeftinije da odem avionom do Budimpešte, pa kombijem do Beograda i nazad, nego da idem do Beograda. Gospođa i ja smo proveli nekoliko dana zajedno i to je bilo i više nego sjajno. Moram samo da zapamtim za bilo kakva buduća putovanja da ne idem preko Minehena, ako mi je razmak između letova sat vremena, jer sam morao da trčim kao sumanut da bih odradio presedanja. Dok sam bio u zavičaju, propustio sam čak dve žurke. Prvo je bila večera u organizaciji grupe za zaposlene na daljinu i proslava dve godine postojanja. Ne znam da li sam već rekao da je to nacionalna organizacija i da je osnovna da ljudi koji mahom rade u stanovima/kućama izađu malo više u svet i druže se sa sličnima sebi. Kad imamo ta naša vikend druženja, organizacija plaća prvo piće. Druga žurka je bila rana proslava Noći veštica preko firme (tema je bila vesele šeszdesete), to je izgleda bio poprilično dosadnjikav događaj. No,nema veze, nije mi žao što sam žrtvovao te žurke, zarad nekoliko dana sa suprugom. Ha, šta kažete, jesam li sada dobio neke poene kod supruge za prethodnu rečenicu? Šta ću, sakupljam poene gde stignem. Ogromna preporuka je da odete, ako imate negde u blizini, u neki centar za bacanje noževa, sekira i sličnog. Kakav antistres, a još i aktivan trening, nemam reči. Sajam knjig aje takođe bio doživljaj i sreo sam razne drage ljude.
Kad sam se vratio u Irsku, deca nisu spalila kuću, sve je normalno, nisu mnogo patili što me nije bilo nekoliko dana. Baš čudno, zar ne?
U subotu su se naši ljudi okupili u Dablinu i Korku, da obeleže godinu dana od pada nadstrešnice u Novom Sadu. Lepo je što se dijaspora organizovala širom sveta, verovatno ste viđali objave po mrežama. O stanu u zavičaju i svemu što se dešava, bolja da ne počinjem, to je sve svima dobro poznato. Naravno, da naših u Irskoj nema toliko da bi to moglo da potrese neke, ali glas po glas i eto buke. Planirao sam da krenem vozom u osam (ukinuli su mi subotom polazak u šest). Dok sam kupovao karte, noć uveče, shvatio sam su neki radovi na pruzi, te da voz ide do nekih pedesetak kilometara od Dablina, a odatle busom. Prvo sam paranoično pomislio da je to dugačka ruka ekipe iz Srbije (koja to stalno radi kad su neki protesti), ali sam odmah shvatio da je to smešno. Ujutro, nakon noćne, sam se spremio za put.. Iskreno, pošto je bilo kišno, već sam razmišljao da odustanem od polaska, ali kad je već takav povod, nije bilo smisla. Tokom putovnja i vreme se prolepšalo. Dovezli smo se do gradića Kildare, tamo su nas već čekala tri busa i dovezli do Dablina. Stigao sam tačno na vreme kad je počeo skupo. Bilo nas je pedesetak, što je dobra cifra, kad se uzme u obzir koliko nas ima. Pošto je skup prijavljen gardi, došao je jedan žaca da popriča sa nama, sve fino – koliko čekujete ljudi, kojom rutom idete, koliko ćete se zadržati na kraju, treba li vam neka asistencija, pratiće vas nekoliko kolega tokom šetnje. Sve uz osmeh i komentare tipa sjajno, nema problema. Hm, kakva je to fina policija? Oni ipak treba da unose strahopoštovanje, zar ne?Prošetali smo rutom, koja jj euobičajena za sva okupljanaj tog tipa. Tamo upalili sveće, pročitali pismo studenata i Dijane Hrke, oćutali šesnaest minuta. Tužno je što se nismo okupili zbog neke lepše vesti iz zavičaja. Nakon toga je dobar deo nas otišao u pab na čašicu razgovora. To je uvek dobra prilika da se učvrste stara prijateljstva ili da se upoznaju novi ljudi. Nakon toga sam šetao još malo po gradu. Na sve strane su ukrasi za Noć veštica, ali i ljudi koji su nosili kostime (iako je taj događaj bio prethodnu noć). Slika na ovom dnenviku je tabla koja obeležava mesto gde su svirali Bitlsi. Ima po Dablinu silnih tih simpatičnih detalja. Povratak je isto bio bus/voz i to je i u povratku odlično funkcionisalo.
Nedelja je bila dan kuliranje, jer nisam mogao da se sastavim od putovanja za Beograd i bio sam hronično neispavan.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima, priznajem da mi je FB strana poprilično nekativna i da nema neku svrhu.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy