Dobar vam dan štovano čitateljstvo, stigli smo i do poslednjeg irskog izveštaja za ovu godinu. Ako ste čitali, znate da se dešavalo i svašta i ništa, a ako niste čitali, onda nije ni važno.
Počnimo sa stalnom rubrikom posao/šljaka.
Možda ste uočili da se šefovi često žale kako nismo dovoljno brzi ili ne gađamo kvote i slično? E, ispostavilo se da smo ispunili godišnju kvotu, tako da smo cele prošle nedelje radili u izuzetno sporom ritmu i sa svega nekoliko nas nas liniji. Videćemo šta ćemo raditi ove poslednje nedelje, nešto će nam već naći.
Preko radia se stalno vrti božićno-novogodišnji muzički teror. Prvih nekoliko dana u mesecu su pesmice puštali samo povremeno od pet, ali sad ih vrte i tokom noći. Posebno je zabrinjavajući broj tih pesama, dok nisam došao u Irsku, nisam bio svestan koliko je ovde to stvaralaštvo razvijeno. Muzički horor. Jasno, ovde je Božić drugačija priča nego kod nas i vlada drugačija atmosfera. Bolje da tek ne počinjem o trendu nošenja božićnih džemepera.
Firma je organizovala lutriju, bilo je tu vaučera, robnih nagrada (televizori, robousisavala i slično), ali nisam zakačio ništa. Zli jezici bi rekli da su najveći lenjivci firme dobili nagrade, što me baš pogodilo, jer sad ispada da sam nekakav vredniša. Počeće ljudi da me gledaju drugačije.
Od svih silnih novih ljudi, ostao nam je samo Južnoafrikanac. Imamo nekog baš mladog tehničara, Irac, dvadeset godina. Zezao sam se da imam majice koje su njegovo godište, ali kad sam razmislio, mislim da mi je stvarno u Beogradu ostala majičica koja je to neko godište. Dobar momak, sklon šali i zezanju. I on je počeo da se zeza kako je Južnoafrikanac vudu, pa pokauje krst kad ga vidi. Da sam na mestu tamnoputog kolege, doneo bih Ircu pileću nožicu ukrašenu sa nekim pantljikama ili neku lutku i mrmljao bih nešto kad god prođe pored mene.
Već tradicionalna božićna večera je organizovna u petak, što je uvek lep događaj. Ne toliko zbog hrane (i tako nisam obično gladan u ponoć i ne jedem tokom smene). Naručivali smo iz lokalne radnje koja pravi pice, kebabe, hamburgere i slično, što je bilo ok, ali osetno duža pauza je ono što se ceni.
U istom duhu organizovana je i novogodišnja žurka sad u subotu. Bilo nas je oko sedamdeset iz firme plus još sto i kusur iz nekih drugih kompanija. Prošle godine smo išli u Atlon, ove smo bili u Roskomonu. Malo sam se upicanio, odelo (bez kravate), cipelke, kaput. Čisto da ne budem baš previše zgodan i neodoljiv, jer šta da radim ako na mene navale onolike žene? Naravno, žene su se znanto ozbiljnije pripremile za taj događaj, frizure, šminke, večernje toalete (kod nekih nezaobilazne male crne haljine. To beše pravi izraz?) i udri brigu na veselje. Sve je bilo po PS. Hrana solidna, ništa epohalno, ali sasvim ok, bio je izbor između tri predjela i tri glavna jela, vaučeri za pića od firme. Prva dva sata nas nisu dirali, dok nismo završili sa klopom. A onda je počela svirka uživo, petočlani muški bend (tačno im fali i neki solidan ženski vokal), svirali su šareno, malo pop, malo rok, malo moderni hitovi, malo novogodišnje pesme (dokle više taj teror?). Negde oko ponoći, ljudi su počeli da se razilaze, moja ekipa je ostala do dvojke, kad je došao busić da nas vrati u naše malo misto. Imali smo i mentalistu, tip je išao po sali i pokazivao neke trikove sa kartama. Lepo se ispričah sa momkom. Ne znam da li sam vam spomenuo da sam nedavno počeo da se igram kartama, ne u smislu trikova, više kao različita mešanja, prebacivanje karata i slično. Malo nove moždane naktivnosti. Povremeno uzmem špil i igram se, ne vežbam satima. Da, da, volim filmove sa mađioničarima. Bilo je onoliko đuskanja, ćaskanja sa različitim svetom. Nezgodno je kad neki od Iraca malo popiju, pa ih onda ništa ne razumem šta pričaju, samo pričam yes, yes. Ali nismo imali nikog da se baš olešio od alkohola. Sve u svemu, zabavno veče.
Pretprošlog vikenda održan je i novogodišnji sajam ručne radinosti. Bilo je tu svega i svačega, sapuni, sveće, gravure na drvetu, staklu, predmeti od kamena, vunene lutke, igračkice, kolači i tome slično. Izlagali su i drugari iz Frenč parka, imali su štand sa nakitom od bakra (baš je bio dobar štand). Posle sam dečurliju, sa kojom poslednjih meseci prinudno delim životni prostor, odveo na ručak u Paklenu kuhinju. Solidna hrana.
Bilo je vremena i da se malo družim sa radnicima na daljinu, što je uvek opuštajući događaj, pogotovo kad se dešava pre odlaska u smenu
Srbija ovde praktično nema dipolomatsko predstavništvo, jer od počasnog konzula nema vajde. I sad, možda to i nije pretrano važno, ali nekad ljudi moraju da završe određene administrativne poslove i najbliže predstavništvo je u Dablinu. Što onda povlači i veći troškove i gubljenje vremena. Moram da pohvalim naše ljude koji su u Irskoj (između ostalih i često spominjane beogradske Dablinere), jer su se ozbiljno iscimali prethodnih meseci. Dogovorili su da srpska ambasada u Londonu pošalje ljude u Dablin gde je organizovan konzularni dan. I tamo su mogli da se overe dokumenta i reše neki drugi problem. Deluje kao mala stvar, ali je svakako značajno. Sa druge strane, Irska je krenula sa amabsadom u Beogradu, možda se nekad otvori i srpska u Irskoj. Sećate se da je supruga podnela žalbu na odbijanje irske vize još u aprilu prošle godine. Očekujemo da će napokon stići na red. Ah, ta administracija.
Još uvek nisam dobio onu radijsku premiju, a da povećam šanse odigrao sam i lutriju za kuću u Atlonu, pa negde mora da prođe, zar ne? Nikad se ne zna, zar ne…
Toliko smo svi čekali da stignu oni vanzeljaci, datum je bio juče, ali se još uvek ništa ne dešava, uovbičajeni život. Ali zato, videh objavu u novinama, gde lokalni astronom godinama prati pojavljivanje nekakvih letećih objekata u okrugu. Da stvar bude zabvanija, pozvao je građanstvo da mu se priduže sledeće nedelje na jednom jezeru, jer će se desiti nešto neskvakidašnje. Nije rekao šta, ali eto, pozvao je druge da dođu i sami dožive. Često s epitam, koliko je pametno da prižejlkujemo vanzemljace, ima da prođemo kao narodi u Amerikama.
Irsku je posetio Zelenski, verovatno zbog podrške koju Irska pruža Ukrajini i zbog popriličnog broja izbeglca. Mada, videh negde da su neki zvaničnici izjavili da neće primate nove izbeglice. To će se još videti.
Stalno se negde organizuju raznorazne dobrotovorne akcije. Moglo bi se reći da je to samo praznični trip, ali je sad samo intezivnije, Irci su skloni da se bave dobrotvornim radom i tokom godine.
Pratite Evroviziju? Dobro, razumem da vam možda nije omiljeni program, meni je beskrajno zabavan taj šareniš i rado ga pratim svake godine. Ono što me posebno iritira je što neki koriste taj događaj radi slanja određenih politčkih poruka. I sad se Irska pridružila još nekolicini zemalja(uz Španiju, Holandiju, Island i Sloveniju), koje bojkotuju takmičenje zbog prisustva Izraela. Ne bih se bavio situacijom u Gazi, ni pametniji od mene se tu ne snalaze. Meni je čudnije zašto Izrael i Australija učestvuju, ako nisu deo Evrope. Ali kad su već tu, što da ne, što je više, to je veselije.
Još nas nije zveknuo neki ozbiljan minus, bio je samo dan ili dva gde je bilo nešto mraza. Naravno da je bila bojazan da li će raditi škole. Heh.
Polako se pripremam da idem u zavičaj i sledećeg vikenda ću biti tamo gde je srce. Jedva čekam, mesecima unazad priželjkujem te dve nedelje. Omladinac je već u Srbiji, ali će se vratiti početkom sledeće nedelje u Irsku, jer jasno vam je, njegovo mlado srce je trenutno na ovoj strani.
Želim vam sve najbolje u Novoj 2026. Čitaćemo se i dalje od sredine januara. Uživajte.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima, priznajem da mi je FB strana poprilično nekativna i da nema neku svrhu.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy