Lutrija

„Moli se srećni dobitnik da priđe sudijskom stolu i da preuzme nagradu“

Muškarac izgladnelog pogleda se polako približavao.

„Molim vas, pokažite vaše brojeve, da sudije utvrde da je sve bilo regularno.“

Isuviše zbunjen činjenicom da je dobio nagradu, muškarac nije znao kako da reaguje. Teška su, ratna, vremena i hrane ima vrlo malo. Tri kuvana krompira uz kockicu putera i kašiku šećera se čine kao prava gozba.

Naviknut na slično ponašanje, visoki plavokosi i plavooki mladić je prišao i proverio dobitne brojeve. Potvrdno je klimnuo glavom prema sudijskom stolu.

„Pošto je nadležna komisija utvrdila da je sve u redu, predajemo nagradu srećnom dobitniku drugu glavnu nagradu.“

Drhtavim rukama je uzeo nagradu i nekoliko trenutaka bio u iskušenju da sve odmah pojede. Sa polu osmehom se okrenuo ka ostalim igračima. Neki su ga gledali sa neskrivenom mržnjom i zavišću, dok su drugi bili srećni zbog njegove sreće. Dobitnik se sporim korakom uputio ka grupi svojih prijatelja.

Lutrija često izaziva veliko interesovanje. Zato su organizatori odlučili da podignu moral ljudi i da povećaju nagradni fond lutrije.

„A sada, izvlačimo glavnu premiju“, najavio je voditelj. „Topla kupka u zagrejanoj prostoriji, čisti peškiri, miršljavi sapuni. Kao u najboljim banjama u ono predratno vreme, kada su to mogli da priušte samo najbogatiji, a danas skoro niko. I to nije sve. Dobitnik će moći da izabere još devet osoba sa kojima će podeliti nagradu.“

Uzbuđeni žamor je ispunio prostoriju.

„Jedan.”

Svi su se sa pažnjom zagledali u svoje brojeve.

„Osam.“

Više od tre stotine ljudi jedva dišu od uzbuđenja.

„Četiri.“

Uzbuđeni šapati se pojavljuju.

„Sedam.“

Muk

„Jedan.“

Tišina odjekuje prohladnom prostorijom. Čuje se jedino mešanje kuglica.

„Konačni i dobitni broj je…“

„Devet!“

Čuje se negodovanje onih, koji su izgubili šansu za dobitak.
 
„Dobila sam, dobila sam!“, začulo se iz dna sale.
 
Voditelj je zdušno aplaudirao. Priključili su mu se i ostali.

„Priđite, priđite da proverimo brojeve.“

Krhka žena sa sjajem u očima je prilazila sudijskom stolu, malo su je gurali, malo se vukla sama.

Isti visoki mladić u crnoj uniformi, prišao je dobitnici nagrade, pružio šaku uvučenu u kožne rukavice, podigao ženinu ruku i glasno pročitao brojeve istetovirane na njenoj nadlanici.

„Jedan, osam, četiri, sedam, jedan, devet.“

Sudije, odevene takođe u crne SS uniforme, samo su ozbiljno klimnule glavom.

Voditelj programa, jedan od nižih oficira, pokazao je rukom ka izlazu iz barake, gde su stajali vojnici koji su u rukama držali sapune i peškire.

„Naša dobitnica i njoj najdražih devetoro, imaće priliku da prvi oprobaju pokretno kamionsko kupalište, koje je danas stiglo u radni logor Aušvic“

8 thoughts on “Lutrija

  1. Повратни пинг: Kofer – N. P. Shonery

Оставите одговор Одустани од одговора

Exit mobile version