Nova igrarija, pišemo priče na zadate reči. Mene je nominovala Rada i zadala sledeće reči: PROFESOR, PUTNIK, MESEC, ŠKOLA, DORUČAK
„Dobro, da li vi stvarno mislite da ću ovo pojesti?”
„Ovo je doručak, koji je danas na meniju.”
„Ja ovo ne mogu da jedem.”
„To da li ćeš jesti ili nećeš, to je tvoja stvar. Moje je da poslužim hranu, nije moje da je pripremim.”
„Vaše je da poslužite? Baš je izgovor. I dileri droge samo prodaju drogu.”
„Nemoj da me ne nerviraš. Uzmi i ćuti.”
„Kako se vi to meni obraćate? Gde vam je poštovanje? Znate li da sam profesor?”
„Da li si profesor ili astronaut, ne tiče me se. Ovo nije škola i meni su ovde svi isti. Kako ti, tako i svi ostali, koji su došli da pojedu nešto. ”
„Prosto ne mogu da verujem, kakav je ovo bezobrazluk. Em mi dajete ove splačine, em se ponašate kao da sam neki klošar, neki putnik lutalica”
„Profesore, stvarno sam već na ivici živaca. Dobro znaš da ovde nema ni putnika namernika ni lutalica ni bilo kakvih slučajnih prolaznika”
„To šta nam radite stvarno nije normalno i nemam nameru da trpim takvo ponašanje. Ja ću… ”
„Šta ćeš ti, stupiti u štrajk?”
„Hoću!”
„Dobro, samo to radi negde druge, ljudi čekaju.”
„E, baš neću. Ne možete me naterati.”
„Možda ne mogu, ali ima ko može.”
Začuo se prodoran pisak pištaljke.
Dvojica policajaca su se ugurala između suprostavljenih strana.
„Ima li nekih problema?”, upitao je jedan.
„Da, evo profesor ponovo pravi problem oko hrane.”
„Ovo je već treći put za mesec dana”, obratio se jedan policajac drugom.
„Onda će on lepo sa nama.”
Policajci su uprkos njegovom protivljenju, obuhvatili profesora ispod ruku i odvukli ga iz reda.
„Kakav težak čovek“, prokometarisao je sledeći u redu. „Šta misliš, šta će biti sa njim?“
„Pusti, nije normalan, da zaglavi samicu zbog malo salame“, odgovorio je poslužitelj, trljajući mišićave i tetovirane ruke.
„Mada, i nije neki ovaj doručak, u pravu je profesor“, progunđao je neko iz reda.
„Ortaći, ako želite da birate šta biste da jedete, niste trebali da zaglavite mardelj. Nemoj sada da zovem organe pa da i vas odvedu u samicu. Hajde sledeći…“
Ako neko želi da se igra, ima svu slobodu da se priključi. Reči su sledeće: PTICA, PRELAZ, SRCE, ŠOLJA, BATERIJA
3 thoughts on “Blog izazov: Pet reči, a jedna priča – Doručak”
Ti si majstor za priče, ne sumnjam da se uvek dobro snađeš ? Ja prihvatila Stanislavin izazov – reči : čarape, nagrada, žena, selo, rakija. Sledećeg ponedeljka ću objaviti priču ( ovog sam već nešto isplanirala ☺️ ) Pozz !
Ti si majstor za priče, ne sumnjam da se uvek dobro snađeš ? Ja prihvatila Stanislavin izazov – reči : čarape, nagrada, žena, selo, rakija. Sledećeg ponedeljka ću objaviti priču ( ovog sam već nešto isplanirala ☺️ ) Pozz !
Jedva čekam…